0
Fudbaleri Srbije odigrali su prvi meč na Evropskom prvenstvu posle 24 godine i poraženi su od Engleske sa 1:0 na Feltins areni u Gelzenkirhenu.
Igrajte kod nas Fudbalski Fantazi i zabavljajte se uz Euro 2024 i najbolji fudbal na kontinentu.
Jedini gol za Engleze dao je Džud Belingem, koji se, pošteno govoreći, više isticao nekim drugim stvarima na terenu nego tim jednim golom.
PROČITAJTE JOŠ:
Bez ikakve potrebe je udario Filipa Kostića i prošao nekažnjeno, ulazio je u koškanja i generalno ponašao ne baš u skladu sa reputacijom i klubom koji predstavlja.
A ni u skladu sa imidžom reprezentacije koji namerava da formira sa Engleskom. „Tri lava“ su pokazala Srbiji i njenim navijačima da nisu bauk, iako su Englezi pobedili. Opet, ako se bude gledala gol razlika, bolje je poraz 0:1 nego neki ubedljiviji.
Srbija je ostala bez boda, Danci i Slovenci su u nedelju podelili po jedan i sada nas, prvo sa Slovencima 20. juna na Alijanc areni u Minhenu, a onda i 25. juna sa Dancima na istom mestu, čekaju kolokvijalno rečeno – dva finala.
I Slovenci i Danci imaju svojih prednosti i mana, pokazali su i jedno i drugo, a zanimljivo je da se na terenu u njihovom meču videlo ono što je Kasper Hjulmand spominjao i pre tog meča. Da nemaju svi njegovi igrači snage za 90 minuta.
Kad nema snage, pada i fokus, gubi se sigurnost, a onda se otvara prostor za protivnike, što su Slovenci u jednom trenutku iskoristili i dali gol za 1:1.
Mnogi su podigli obrve kad su videli da je Dragan Stojković Piksi izašao protiv Engleske sa dvojicom napadača, pošto su se od prvog minuta na terenu našli i Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović.
I kad se tako probije ta prva linija, formacijski iza njih ostaje jedan čovek, što ostavlja prazan prostor za manevar rivala u veznom redu.
To može da bude problem, linije Srbije se razvuku, ali se nije toliko videlo na terenu. Bar ne posle 13. minuta kada je Bukajo Saka na individualni kvalitet i brzinu prošao po desnom krilu, poslao centaršut, a iz drugog plana Belingem natrčao i glavom zakucao loptu u mrežu. Ostaje žal jer je Strahinja Pavlović zakačio tu Sakinu loptu, bio je na njoj.
Odatle više golova nije bilo, Englezi jesu pretili, naši jesu grešili, ali su kako je vreme odmicalo i preuzimali loptu u svoje noge i pokušavali da igraju i zapravo rade ono što je trebalo od prvog sekunda utakmice.
Srbija je ostala bez Filipa Kostića i ispostavilo se da je Filip Mladenović stabilizovao igru po levoj strani i bio je jedan od boljih pojedinaca u prvom meču na Evru.
Vlahović je imao jedan dobar šut koji je Džordan Pikford odbranio paradom, Mitroviću takođe nije falilo tako mnogo kada mu je lopta prozujala pored stative, Mladenović kad je malo zakasnio na jednoj lopti, Jović kada nije dobro primio pas Dušana Tadića.
Dragan Stojković Piksi kazaao je da nije zadovoljan rezultatom, Dušan Tadić činjenicom da je igrao samo 30 minuta u drugom poluvremenu iako je kako kaže: „bez lažne skromnosti najbolji igrač u ekipi“.
Ako se te stvari stave po strani, Srbija je odigrala korektno, više disciplinovano nego u mnogim prethodnim utakmicama i možda je negde falilo i malo sreće za povoljniji ishod. Falile su još tri stvari.
Prva je završni pas i na to su ukazali i neki od naših reprezentativaca poput Mitrovića.
„Falio nam je taj završni pas, malo te kreativnosti, pokazali smo zube. Odigrali smo dobru utakmicu, u drugom delu smo dominirali i bili bolji, ali nismo uspeli da postignemo gol. Ovo ništa ne menja, čekaju nas dve bitne utakmice“, naveo je Mitrović.
Bilo je jasno da u završnoj trećini terena nemamo loptu koja će probušiti odbranu i otvoriti Vlahoviću i Mitru šansu za gol. Dakle, nije totalna ofanziva kad imaš dvojicu napadača, već kad znaš koliko lopti može da dopre do njih, a dopiralo je vrlo malo.
Sergej, Ilić i ostali koji bi trebalo da se bave tim stvarima, nisu imali svoj najbolji dan, igralo se od starta u nekom grču i noge su se „otključale“ tek kada je gol već primljen, što je druga stvar koja bi morala da se popravi.
Kad nemaš drugih opcija nego da kreneš napred, to onda već nije stvar izbora i taktike, nego stvar moranja. Kocka je bačena.
Čudno je onda što i kad nam je postalo moranje da pohitamo napred, nismo to radili dovoljno brzo, što je treća stavka koju bi valjalo naštimovati pred dva preostala meča.
Transformacija iz odbrane u napad nije bila tako hitra. Bila je jedna situacija kad su Englezi posle presinga pogrešili i onda vidite da igrači Srbije polako hodaju ka lopti da izvedu aut kao da oni vode 3:0.
Nije bilo potrebne brzine i odlučnosti da se protivnik stisne po svaku cenu, verovatno jer je negde u malom mozgu svakog od „orlova“ čučao i onaj strah deteta sa igrališta – samo da nešto ne pogrešim.
I kada se tako razmišlja, onda se sve radi polako, svaka lopta se usporava i isto se dešava i sa napadom. Čim je lopta počela da ide malo više od noge do noge, nije bilo potrebe za driblinzima, a tu su se srpski igrači već osećali malo komfornije.
Zato su potreba da se igra oprezno i sporost u tranziciji međusobno isprepletani, dok kod onih najjačih ekipa postoji određena doza samopouzdanja, automatike i brze kalkulacije u određenim akcijama i situacijama na terenu.
Saka je jednu takvu situaciju iskoristio kad je Kostić okrenuo glavu da pogleda gde je lopta, utekao je i namestio Belingemu gol.
Ako se još ove stvari poprave, a trebalo bi, protiv Slovenaca i Danaca, bar na papiru slabijih ekipa, onda nema razloga da ne postoji optimizam da se opet, kao i pre 24 godine može proći grupa.
A svi znamo kakvoj su euforiji skloni srpski navijači ako bi se takav scenario obistinio. Pa, dajte nam onda šansu da nastavimo da se „ložimo“.
www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!
BONUS VIDEO: KUD i folkor za navijače Srbije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare