Izveštaj FIFA po kome su srpski klubovi u poslednjih 10 godina potrošili 100 miliona dolara na pojačanja začudio je i najpasioniranije ljubitelje fudbala. Sasvim očekivano povela se priča o tome gde je, zapravo, sav taj novac.
PROČITAJTE JOŠ
Na nekoliko načina se „izvlačio“ novac iz transfera, a u tome je učestvovalo dosta ljudi.
Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“, pojasnio je da sve ovo funkcioniše preko sumnjivih fudbalskih menadžera, fantomskih ugovora, pa i direktne korupcije koju je teško dokazati.
Nikako ne uspeva objasni kako funkcioneri klubova žive lagodno, dok ispaštaju klubovi i fudbaleri.
„Uvek sam se pitao odakle tim ljudima tako luksuzni životi, odakle im automobili od 100 hiljada evra, luksuzni odmori. Ne mislim da oni rade nešto ozbiljniji posao od mene, naprotiv, ali fudbal se svodi na to da funkcioneri žive luksuzno, a mučenici fudbaleri i treneri rade za neke smešne pare. Onda se pojavi taj desetogodišnji izveštaj i da ja, koji sam taj izveštaj objavio, i kad sam ga pogledao, pitao sam sebe – kako bre ljudi“, u neverici je Poledica.
I sam je ostao zatečen kada je video izveštaj FIFA, koji pokazuje sasvim drugačiju sliku domaćeg fudbala.
„Kad se uzme neki prosek, ispada da se godišnje kupovalo igrača za deset miliona dolara, što je nekih sedam i po miliona evra. Ono što je meni poznato je da su samo kupovali Zvezda i Partizan. Znam da je Vojvodina kupovala neke igrače, ali su to neki transferi koji nisu prelazili 150.000 evra. I to možda u nekoliko slučajeva. Poznato je da svi ostali angažuju slobodne igrače. Zato se to što se vi sad pitate, ja sam pokušavao čitav dan da dešifrujem“, kaže za Nova.rs Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“.
Objašnjenje leži u fiktivnim ugovorima.
„Moje mišljenje je da su se pravili fiktivni ugovori i javnost o tome nije bila obaveštena jer klubovi u suštini nemaju obavezu da obaveštavaju javnost da li su nekog kupili i koliko su platili. Osim u određenim slučajevima kada su medijima interesantni. Recimo kao kad je dolazio onaj Van la Para, ili Suma… Uglavnom kad Zvezda i Partizan dovode igrače onda tu postoji neko interesovanje javnosti i manje ili više se licitira sa nekim ciframa da li je nešto plaćeno i koliko. Ali, sto posto sam siguran da osim Zvezde i Partizana, Vojvodine u nekim minimalnim iznosima, Čukaričkog možda, svi ostali klubovi ne daju ni dinar, jer nemaju pare da plate igrače“, priča Poledica.
Ni sam ne zna da objasni ovu količinu novca koja se prikazuje u izveštaju FIFA koji ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje.
„Jedini logičan odgovor je da su se fiktivno pravili ugovori za igrače koji su bili slobodni, kako bi se izvlačile pare iz sistema. To su sve podaci koji su zvanični. Svaki transfer mora biti prijavljen i to su podaci prijavljenih transfera. Niko ne može da osporava validnost izveštaja FIFA. To je apsolutno tačna informacija i ne može se braniti nekim argumentima“, tvrdi Poledica.
Pojasnio je i kako funckionišu ovi ugovori.
„Oni se sklapaju sa agentima koji nikad nisu bili posrednici u transferu, samo kako bi se izvukle pare. Igrač je slobodan, nema agenta, dođe u klub, potpiše ugovor, a klub fiktivno napravi ugovor kao posrednikom, koga taj igrač ni ne poznaje. Tako da su se i na taj način izvlačile pare iz sistema, to se radi i dalje“.
Povremeno dolazi i do dogovora dva kluba oko transfera koji se nikada ne ostvari.
„Jedino kako može da se otkrije da li je on posredovao je tako što se saslušava igrač. Mada se plašim da bi u tim situacijama igrači bili primorani da kažu nešto što nije istina kako bi zaštitili sebe. Jer, to su opasne stvari, znate da tu ima i mnogo kriminala i ljudi koji nisu za potcenjivanje i siguran sam da bi se išlo linijom manjeg otpora. Nisam siguran da je neko spreman da se žrtvuje, uzimajući u obzir da je ovde svako ko je rekao istinu stradao. Lično znam za gomilu fiktivnih transfera koji su rađeni, ali nije moje da o tome pričam. Evo predsednik je rekao da će da se bori sa tom mafijom, pa vidim kako se bori. Čak se to više radi nakon njegove izjave, nego pre“, priča Poledica.
Fudbalski agenti se nalaze u povlašćenom položaju, a dobijaju novac iz više izvora.
„Ako naprave neke lične interese, klubovi mogu da potpišu šta god hoće. Kod nas funkcioniše tako što su klubovi recimo jednog agenta angažovali i za kupovinu i za prodaju igrača, pa je on faktički imao četvoroduplu zaradu. Plaćao ga igrač, plaćao ga jedan, plaćao ga drugi klub za jedan posao ga plaćali svi. Uglavnom se novac u fudbalu izvlači ili preko agenta, ili igrača. Tako što se pumpaju cifre, od kojih se kasnije izvlači novac i dele se pare u gotovini. Ne može se ništa zvaničnim tragom jer bi to moglo da dovede do krivične odgovornosti“.
Deo novca iz transfera se vraća direktno u ruke ljudima koji su realizovali transfer – funkcionerima i agentima, a takvu korupciju je teško razotkriti.
„Recimo klubovi zaključuju ugovore s igračima koji su nerealno visoki, na primer treba čovek da primi deset hiljada evra, on primi četiri, ostatak vrati u kešu onima koji su ga tu doveli. Takvih primera ima mnogo. To je jedna korupcija koju je teško odmotati. Nema interesovanja nadležnih da se to reši jer bi svaka istraga dovela do ljudi povezanih sa politikom. Prosto nemaju interes da seku granu na kojoj sede“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare