0
Uoči nastavka prvenstva stručni štab Crvene zvezde pojačao je italijanski trener golmana Pjerluiđi Brivio, a novi stranac u Ljutice Bogdana bio je povod da se osvrnemo na sve inostrane stratege koji su imali čast da predvode večite rivale, ali i reprezentaciju Srbije.
Valter Zenga probio je led kad su u pitanju strani treneri u Crvenoj zvezdi i iz ove perspektive postavio lestvicu na nedostižan nivo za ostale inostrane stratege na Marakani.
PROČITAJTE JOŠ
Čuveni Italijan je na klupu Zvezde došao iz Steaue u kojoj je nagovestio trenerski potencijal. Sa rumunskim prvakom plasirao se u Kup UEFA eliminisavši Valensiju, a velike zasluge mu pripadaju i za titulu koju je bivši prvak Evrope osvojio u istoj sezoni iako je Zenga zbog nesuglasica sa predsednikom napustio klub dva kola pre kraja takmičenja.
Nekadašnji golman u Zvezdi je potvrdio da trenerski uspesi u Rumuniji nisu bili slučajnost. U julu 2005. godine promocijom na Marakani upisao se u klupsku istoriju kao prvi strani trener, a već tokom leta opravdao je poverenje plasmanom u grupnu fazu Kupa UEFA.
Zenga je imao sreću da mu je na raspolaganju bila najkvalitetnija generaciju crveno-belih u prvoj deceniji novog milenijuma, ali se njegov učinak nikako ne može pripisati Taliji. Znao je Italijan da na najbolji način iskoristi sve raspoložive snage pa je ekipa iz Ljutice Bogdana tokom njegovog mandata afirmisala niz igrača koji su potom izrasli u internacionalne zvezde i važne igrače u reprezentaciji poput Stojkovića, Biševca, Baste, Jankovića, Kovačevića, Žigića, Mladenovića…
Zvezda je pod Zenginom komandnom palicom eliminisala Inter iz Zaprešića i Bragu, a posle pobede nad Romom (3:1), tračak sreće nedostao je da crveno-beli protiv Strazbura izbore proleće u Evropi.
Uspehe na internacionalnoj pozornici Zenga je upotpunio duplom krunom, a po završetku sezone otisnuo se van Srbije, odnosno u turski Gacijantep.
Suprotni primer u odnosu na Zengu, kad su u pitanju strani treneri u Zvezdi, bio Čeh Zdenjek Zeman koji je na klupu crveno-belih seo u junu 2008. i na njoj se zadržao manje od tri meseca.
PROČITAJTE JOŠ
Iskusni trener u projekcijama uprave kluba trebalo je da donese stabilnost posle turbulentnog perioda i četiri promenjena trenera za dve godine. Zeman je na mestu kormilara nasledio Aleksandra Jankovića, ali je eliminacijom od APOEL-a u prvom kolu kvalifikacija za Kup UEFA, uz dva poraza i remi u tri kola Superlige, već početkom septembra potrošio sve kredite kod zvezdaša.
Zeman je Ljutice Bogdana napustio bez upisane pobede pa će ostati upamćen kao jedan od najneuspešnijih trenera u klubu generalno.
Poslednji u nizu Zvezdinih stranaca je Rikardo sa Pinto. Portugalac je u klub stigao u martu i uprkos nizu od osam pobeda završio je iza Partizana u šampionskoj trci, a po okončanju sezone zbog nesuglasica sa upravom sporazumno je raskinuo ugovor.
Šarenolik učinak imali su strani treneri i na drugoj strani Topčiderskog brda. Po sličnom scenariju, prvi inostrani izbor ispostavio se i kao najbolji.
Dolazak Lotara Mateusa u Humsku predstavljao je odluku klupskog rukovodstva ispred svog vremena. Nemac je zbog svog imena, reputacije iz igračkih dana i činjenice da je prvi stranac na klupi večitih rivala privukao veliku pažnju.
Angažman u Humskoj bio je nekadašnjem veznom igraču tek drugi trenerski izazov, međutim, uprkos činjenici da je tek na početku puta, Mateus je uspeo da se upiše u crno-belu arhivu izborivši mesto u grupnoj fazi Lige šampiona.
Eliminacijom Đurgardena i Njukasla, Partizan je obezbedio mesto u društvu Reala, Porta i Olimpika iz Marselja. Iako je Mateusov tim završio kao poslednji u grupi, ostao je neporažen na svom terenu upisavši tri remija.
Mateus je Partizanu usadio nemačku disciplinu, ne narušivši prepoznatljiv crno-beli stil pa je tim koji su na terenu predvodili Ilić, Iliev, Nađ, Duljaj, Vest, u Humskoj zaključao gol pred paklenim napadom „Galaktikosa“ koje su predvodili Zidan, Ronaldo, Raul, Figo, BEka, Roberto Karlos i ostale svetske zvezde.
Takođe, ostaće upamćeno da je Mateus uspeo da u Beogradu zaustavi tada trenera u usponu Žozea Muriinja koji se iste sezone sa Portom okitio titulom prvaka Evrope.
Po završetku sezone Mateus se rastao sa crno-belima, a trenerski put nastavio je da gradi kao selektor Mađarske.
Znatno manje uspeha od svog sunarodnika imao je Jirgen Reber koji je na klupu u Humskoj seo u oktobru 2005. godine. Pod njegovom komandom Partizan je eliminisan od Timoka u Kupu SCG, a nakon što je tokom prolećne sezone zaostatak za Zvezdom počeo da raste, došlo je do rastanka kluba i Nemca.
Poslednji u nizu stranih stratega bio je Avram Grant. Izraelac je u Humsku stigao u januaru 2012. godine, a nakon što je osvojio titulu u Humskoj iskoristio je klauzulu iz ugovora i raskinuo saradnju.
STRANI SELEKTORI POTPUNI PROMAŠAJI
Inostrani stratezi nisu zaobišli ni klupu reprezentacije Srbije, ali na njoj nisu ostavili zapažen trag.
Havijer Klemente prvi je selektor Srbije od osamostaljenja Crne Gore, a na funkciju je stupio u julu 2006. godine. „Mali Napoleon“ Srbiju je vodio kroz kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i uz učinak od šest pobeda, šest remija i dva poraza, zauzeo treće mesto iza Poljske i Portugalije.
Nakon što nije uspeo da se plasira na kontinentalnu smotru, Klemente je izgubio poverenje čelnika FSS i završio svoju epizodu na klupi „orlova“.
Više uspeha nije imao ni Dik Advokat. Holanđanin je u julu 2014. godine stigao na mesto selektora Srbije sa istim ciljem kao i Klemente – da izbori plasman na Evropsko prvenstvo. Ipak, posle remija sa Jermenijom (1:1), izgubljenih bodova protiv Albanije usled incidenata sa dronom i poraza od Danske (3:1), brže nego što se očekivalo stavo je tačku na selektorsku priču.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
