0
Sa jedne strane se nižu samo uspesi, sa druge tek krenuo uspon
Fudbalska reprezentacija Hrvatske upisala je još jedan veliki uspeh, pošto je savladala Holandiju nakon produžetaka sa 4:2 u na taj način obezbedila plasman u finale Lige nacija.
Hrvatska će u finalu u nedelju od 20.45 igrati protiv Španije, koja je prethodno izbacila Italiju u veoma uzbudljivom meču sa 2:1.
PROČITAJTE JOŠ:
Jednostavno rečeno – još jedno veliko takmičenje i još jedan uspeh za pamćenje u režiji momaka iz Hrvatske. Sada se već sa pravom može reći da su fudbalska sila, jer uspesi koje beleže nisu slučajni.
I ako je za nekoga finale Francuske i Hrvatske na Svetskom prvenstvu 2018. godine bilo iznenađenje, „vatreni“ su ubrzo pokazali da nisu nezasluženo u svetskom vrhu po kvalitetu reprezentacije.
Na Evropskom prvenstvu 2020. godine Hrvatska je bila u osmini finala, ali je tamo ispala od Španije nakon produžetaka sa 5:3. Možda su mnogi tada očekivali da usledi pad, jer su pojedini noseći igrači već i na zalasku karijere ili bar u poznim igračkim godinama, ali ne da do pada nije došlo, već je viđen novi uspon.
Hrvatska je na Mundijalu u Kataru krajem 2022. godine osvojila bronzu, pošto je pobedila Maroko u borbi za treće mesto, a pre toga je izgubila od Argentine, koja je kasnije postala šampion sveta.
Liga nacija ove godine doživela je treće izdanje, a Hrvatske je u svakom bila članica A divizije. Ove sezone dodatno je pomerila granice, pošto je dogurala do finala i ima priliku da se okiti zlatom. Najbolje za njih jeste upravo to što ne doživljavaju to kao neki epohalni uspeh, već su fokusirani na finale, novu pobedu i borbu za prvo zlato.
Upravo je to ono što fali Srbiji – kontinuitet dobrih rezultata na velikoj sceni i konstantna glad za novim uspesima.
Nećemo ići mnogo u prošlost, samo desetak godina.
Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine bilo je poslednje koje je Srbija igrala, a da na njemu nije bila Hrvatska.
Već četiri godine kasnije u Brazilu, situacija je bila obrnuta, mada je pošteno reći da se Hrvatska nije proslavila, jer je ispala u grupi sa Brazilom, Meksikom i Kamerunom. Već 2018. godina donela je „vatrenima“ ogroman uspeh, a ni 2022. nisu razočarali, pa su na putu do bronze izbacili i moćni Brazil, od kog je Srbija izgubila glat sa 2:0.
PROČITAJTE JOŠ:
Što se tiče evropskih prvenstava, tu uspeha Srbije i nema, jer se naš plasman na kontinentalno takmičenje nije dogodio evo već 23 godine.
Ni Hrvatska se nije posebno proslavila, ali je od poslednja tri učešća dva puta ispadala u osmini finala.
I kada se sve zajedno pogleda, ne može da se ne kaže da je Hrvatska jednostavno imala više uspeha na velikoj sceni i da joj je konstantnost dobrih rezultata i dala za pravo da se nada medaljama gde god da ode.
Kada ostvarujete takve rezultate i imate jedan od najboljih veznih redova na svetu na čelu sa Lukom Modrićem, onda rastu i ambicije. Na tom osnovu možemo videti još jednu bitnu razliku između Srbije i Hrvatske, koja se najbolje pokazala na Mundijalu u Kataru.
„Vatreni“ su posle poraza od Argentine bili iskreno razočarani što nisu otišli u borbu za zlato, dok smo mi s vremena na vreme morali da napomenemo kako je ipak uspeh samo učestvovati na Svetskom prvenstvu.
Sa igračima kakvi su Aleksandar Mitrović, Dušan Vlahović, Sergej Milinković-Savić, Dušan Tadić i njima slični, ipak morate ciljati na više nivoe, a pre toga priznati neuspeh kada do njega dođe. Mundijal jeste već odavno arhiviran, Srbija je pre toga obezbedila i plasman u A diviziju Lige nacija, a sa dve pobede smo započeli i pohod u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo naredne godine u Nemačkoj.
Prema rečima fudbalski stručnijih ljudi, naš tim bi uskoro trebalo da dostigne vrhunac, pa ćemo tada stvarno dobiti sliku koliko možemo i koji su nam dometi u narednim godinama na najvećoj sceni.
Još jedna bitna razlika koju treba naznačiti jeste i to što je Zlatko Dalić na klupi Hrvatske još od 2017. godine. U periodu od tada pa do sada, Srbija je promenila pet selektora, počev od Slavoljuba Muslina, pa sve do Dragana Stojkovića Piksija.
Uspon fudbalske reprezentacije jeste počeo dolaskom Piksija na klupu, ali deluje da bi ono najbolje tek mogli da vidimo. Najbolji primer kako doći do uspeha i medalja imamo u komšiluku, a nije sramota „ukrasti“ i neku foru.
BONUS VIDEO Svi golovi i asistencije Džuda Belingema u Bundesligi
