U jednom trenutku, Srbija je mogla da se pohvali dobro pozicioniranim trenerima na internacionalnom nivou. Ipak, trenutno je situacija takva da je praktično samo Siniša Mihajlović ostao angažovan.
Siniša Mihajlović stabilizovao se u Bolonji, od 2019. je trener kluba i potvrdio je da su ovakvi klubovi idealna sredina za njega.
Prvo je klub sačuvao od ispadanja iz Serije A, bilo je momenata kada je bio blizu evropske crte, ali je realnost „zlatna sredina“ tabele.
Tako je Bolonja sada 12. u Seriji A, povremeno ume da iznenadi, ali je praktično Mihajlović jedini srpski trener koji ima dobru poziciju u cenjenoj ligi, ili barem unosan ugovor.
Bez toga je poslednji ostao Vladan Milojević, koji je dobio drugi arapski otkaz u samo godinu dana.
Prvo je vodio Al Ahli, a onda je preuzeo i Al Etifak, koji nije trijumfovao od 27. novembra prošle godine do danas.
Usledilo je pet poraza uz četiri remija, što je bio jasan signal da je vreme za rastanak.
Za samo godinu dana, Milojević je imao trenerski rolerkoster – finansijski unosnu i reputaciono bolnu arapsku avanturu, a bez arapskog kluba ostao je i Nenad Lalatović.
Trener koji je postao simbol Superlige, vratio se u nju prilično brzo, posle samo osam utakmica u Al Batinu, koji je posle njega uspeo da izađe iz zone ispadanja.
Mogli smo da se ponosimo do skoro i Markom Nikolićem koji je vodio Lokomotivu, čak i do Kupa Rusije u sezoni 2020/2021.
Zbog trofeja je dobio novi trogodišnji ugovor, ali se rastao od Rusa u oktobru 2021. prebrzo, i dalje je bez angažmana.
Trenutno od posla odmara i Slaviša Jokanović, koji nije imao sreće u Šefildu kao u Fulamu ili Votfordu.
U maju prošle godine potpisao je za klub i 25. novembra je morao da ode, posle šest pobeda u 19 mečeva Čempionšipa.
Bili su ogorčeni navijači, smatrajući da Jokanović nije dobio pravu podršku i adekvatna pojačanja.
Vladimir Ivić nije se na lep način oprostio od Votforda 2020. godine, došao je 15. avgusta, a već 19. decembra je dobio otkaz.
Napadao ga je Troj Dini, koji je legenda kluba.
„Nisam uspao da se adaptiram na njegov stil treniranja, a to su mi rekli i drugi igrači. Za svojih 13 godina koliko sam profesionalac prvi put da ništa nisam naučio od trenera. Jednostavno nismo bili na istim talasnim dužinama“, jadao se fudbaler kome nije odgovaralo što je uglavnom priliku dobijao sa klupe za rezervne igrače.
Inače, Ivić je imao nezahvalan zadatak jer je bio čak peti menadžer Stršljenova za godinu dana, pokazalo se da Votford „jede“ menadžere – i posle Ivića, ređali su se Munjoz, Ranijeri i Hodžson.
Ni Veljko Paunović nije više trener Redinga, a svemu je prethodila velika drama.
Dugo je trajala neizvesnost da li će srpski stručnjak ostati na klupi engleskog kluba.