Reprezentacija Srbije nije uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo pošto je u finalu plej-ofa baraža poražena od Škotske posle izvođenja jedanaesteraca.
Ne, ovo nije prvoaprilska šala, to se stvarno desilo… Na Tviter nalogu navijačke grupe reprezentacije Škotske pod imenom Tartan armija iz Edinburga.
Škoti su u vremenu nedostatka fudbala zbog pandemije koronavirusa odlučili da preuzmu ulogu svih aktera, koristeći pravi teren i prave igrače, ali u formi stola za bilijar i plastičnih figurica.
Autori su režirali da se u finalu baraža nađu Srbija i Škotska, kao i da se meč igra u Beogradu, kako je i bilo predviđeno u slučaju da jedni savladaju Norvešku, a drugi Izrael.
U polufinalu plej-ofa najpre su se sastale selekcije Škotske i Izraela, na Hempden parku, a pošto je prtljag gostujuće ekipe izgubljen u tranzitu, autori su morali sami da reaguju i opreme fudbalere.
Obe ekipe. Kad moraju jedni, moraju i drugi, fer-plej, zar ne?
„Obično Hempden park ne izgleda ovoliko dobro. Na stranu neokoliko konzervi piva i trag koji je uginula porodična mačka ostavila pre nekoliko godina“, navedeno je u opisu atmosfere uoči starta meča.
Utakmica je počela, istovremeno i duel Norveške i Srbije u Oslu, gde je prvi gol pao u 36. minutu.
Ne bi trebalo postavljati pitanje ko je strelac za ekipu „Orlova“. Glavom posle kornera – Aleksandar Mitrović u 36. minutu.
Izjednačenje je stiglo u 77. minutu. Ne bi trebalo postaviti pitanje na kakav način.
Penal za Norvešku.
Izvesno je i ko je strelac – Erling Brat Holan.
Autori su dvojici napadača namenili i ulogu loših momaka. Za razliku od slučaja Mateje Kežmana iz 2000. godine, ovoga puta je protivnički ofanzivac isključen, a Mitrović, sasvim logično, nije ustuknuo mlađem kolegi, kao što to nije učinio ni pred jednim Zlatanom, za šta je kažnjen žutim kartonom.
To, Smite…
„Gol! Srbija! Mitrović u četvrtom minutu nadoknade vremena! Skinuo je dres i skočio u naručje saigračima i stručnom štabu! Ima li više vremena za bilo šta…“
Gospodin Smit je ponovo poštovao pravila, Mitrović je mogao da nastavi da slavi na klupi i da baci dres u grupu navijača „Gvozdeni puk“ koju čine srpski iseljenici iz Osla i okoline.
Tartan armija je završila prenos iz norveške prestonice i iskoristila pažnju publike da aplauzom pozdravi zaposlene u Nacionalnom zdravstvenom servisu.
:aplauz:
Ekipu Izraela je na Hempden parku predvodio kao kapiten fudbaler Partizana Bibars Natho koji je u 15. minutu priremio akciju za gol Nitra Bitona.
Lopta se na putu do gola odbila od jednog defanzivca Škotske i prevarila golmana Dejvida Maršala.
Osam minuta kasnije teren je morao da napusti Super Džon Mekgin, a u igri se našao Rajan Kristi…
„Gol Škotska! Nezaustavljiv šut iz slobodnog udarca za Leja Grifitsa!“, glasio je raport iz 42. minuta duela.
Do 73. minuta se igra zahuktavala, rivali su želeli do drugog gola.
„Atmosfera je usijana! Megregor i Biton su se pokoškali posle duela na sredini terena. Žuti kartoni su podeljeni“.
Izmene, prečke, sumnjiva situacija…
„Penal! Penal! Grifits je oboren u momentu kad je hteo da opali. Sudija je imao dobar položaj, ali je odmahnuo rukom. Izrael kreće u kontranapad, dok Škoti jure arbitre po terenu“, dešavanje iz 85. minuta.
Pogubno po domaće, sevnuo je napad po levom krilu, Kajal je asistirao Sabi koji je bio neumoljiv strelac.
Škoti su konačno stigli arbitre i imali novi razlog za psovke. Tražili su ofsajd i dobili mogućnost provere VAR tehnologijom.
„VAR… Sudija je stavio prst u uvo… Drama. Sudija ipak mora da pogleda u monitor. Žučan razgovor vodi sa kolegama… Radi se o mestu u finalu… Hempden park je veoma tih… Nikad tiši… Penal za Škotsku!!! Predmet konsultacije VAR tehnologije nije bio ofsajd, već prekršaj koji je tome prethodio! Crveni karton! Tavata mora van terena, Grifits je uzeo loptu… Gol! Po sredini gola! Haruš je imao loptu na ruci, ali je šut bio prejak! Gori Hempden park!!!“, izveštena je javnost putem malih ekrana svojih pametnih uređaja.
Sedam minuta produžetka je proteklo u novim napadima Škotske, a Izrael nije mogao da odgovori i izbori produžetak.
„Gotovo je! Škotska ide u Beograd! U utorak će dobiti veliku šansu da se plasira na EURO. Mitrović je suspendovan za Srbiju, a Grifits je u velikoj formi. Najpre da će morati da se oporave od ovog monumentalnog napora. Šteta za Izrael, ali… Dajte Srbe ovamo!“, javili su članovi Tartan armije iz Edinburga.
Posle nekoliko dana oporavka od burne noći u Glazgovu, Tartan armija je stigla u Beograd.
Naoružani pozitivnom energijom i harizmom merenom promilima zaputili su se ka stadionu „Rajko Mitić“, gde ih je čekalo više od 50.000 srpskih navijača željnih plasmana svoje ekipe na Evropsko prvenstvo posle 20 godina i četiri propuštene prilike.
Reprezentacija Srbije je nastupila u sastavu:
Predrag Rajković – Nikola Milenković, Matija Nastasić, Aleksandar Kolarov, Milan Rodić – Luka Milivojević, Nemanja Maksimović – Sergej Milinković-Savić, Adem Ljajić, Dušan Tadić – Luka Jović.
„U četvrtak je bilo teško, ali smo stigli. Smešne odluke sudija, ali smo stigli. Momci su trenirali dobro, ceo tim je tu. Mnogo je džombi na terenu, nismo navikli na to, ali ćemo pobediti, bićemo na visini zadatka“, bile su reči Ekšn men manekena u ulozi selektora Stiva Klarka.
A, srpski navijači su imali svoju temu.
„Čuli smo mnogo domaćih da se žale jer Mitrović ne igra večeras za Srbiju. Samo da podsetimo zašto…“
Sve se to zaboravlilo koji minut kasnije. Himna „Bože pravde“ se orila stadionom „Rajko Mitić“.
Kamera prelazi preko lica srpskih fudbalera… Deluje da su fokusirani. Ili samo deluje.
„Korner! Sjajan start za Grifitsa, dobio je loptu od Megregora, ali je Rajković sjajno odbranio šut“.
Četvrti minut, počinje peti, Škotska ima korner…
„Gol! Lopta je posle kornera odbijena na ivicu kaznenog prostora, Mektominej joj je bio najbliži, šutirao je iz prve i pogodio! Rajković nije mogao da vidi loptu od gužve u šesnaestercu!“
Izveštači Tartan armije su objavili loše vesti po navijače Srbije…
„Faul Rodića, žuti karton, velika ofanziva Škotske. Slobodan udarac u devetom minutu… Gol! Sparki postiže novi pogodak! Fantastičan šut, lopta je završila u gornjem desnom uglu!“
Da li je bilo realno čak i u ovoj nerealnoj priči da Škotska povede sa 3:0 posle 16 minuta? Pa nije, realno.
Škoti su morali sami sebi da ponište gol, zapravo, korišćen je VAR sistem, da se bude potpuno precizno, ali nije daleko od realnosti da se neki fudbaler Srbije povredi u ranoj fazi utakmice.
„Mektominej je polomio Rodića. Ne može da nastavi igru, na terenu je Nikola Maksimović. Stvari se pogoršavaju za domaći tim, a tek je 23. minut“.
Pa, umeju Srbi da budu najjači i kada se stvari pogoršavaju, zar ne?
„Gol Srbije! Maršal nije uspeo da ukroti Jovićevu raketicu sa ivice kaznenog prostora posle odličnog napada započetog sa centra. Imamo utakmicu, 25. je minut“, glasio je raport izveštača.
Veliki napadi Srbije, prečka Tadića, izbačen šut Jovića sa gol linije… Gol visi u vazduhu, ali niko još ne može da ga vidi od zagađenosti u Beogradu.
„Poluvreme! Konstantna akcija u prvih 45 minuta utakmice. Škotska je gotovo bila sigurna posle munjevitog starta, ali je na kraju imala sreće da ima vođstvo do velikog odmora. Sledi velikih 45 minuta za Škotsku i Srbiju“.
Može da se desi da utakmice visokog intenziteta na srpskim terenima često posle odmora imaju brzinu niže, primećuju komentatori.
Dizel? Bilo je toga, ali je u današnjoj Srbiji nešto popularniji gas, što je demonstirao Ljajić udarcem već u 49. minutu.
„Maršal je bio savladan, ali je lopta ubila prečku!“
Sa tribina stadiona se orio Marš na Drinu u momentu kada se Tadić našao oči u oči sa Maršalom.
„Tito je Tito, Boris je Boris, Škotska i dalje vodi, ali je očekuje još dugih, dugih 3.180 sekundi“, primetio je vickasti komentator.
Tartan armija je postajala sve nervoznija…
„Klizeći start! Klizeći start Robertsona je sprečio izjednačenje! Srbija pritiska. Izmena, Pavkov umesto Ljajića. Srbija očajnički želi gol“.
Ubrzo je komentator mogao da shvati i da nad Riđem ima Riđi.
„Gol! Gol za Srbiju! Maršal je sjajno odbranio šut Tadića, ali je loptu pokupio Pavkov koji je asistirao Tadiću za gol! Minut je 60!“
Morali su Škoti da priznaju da je Srbija zaslužila izjednačenje, a umalo nije stigla do preokreta pošto je Pavkov ponovo topovski šutirao.
„Gol! Briljantan slobodan udarac Luke Milivojevića! Preokret Srbije, 71. je minut!“
Selektor Škotska je morao da menja, ali je u igru ušao i Nemanja Matić ne bi li zatvorio utakmicu onako kako to radi od početka godine u Mančester junajtedu.
„Penal! Lopta je pogodila Kolarova u ruku! VAR! Srbi su opkolili sudiju, VAR će odlučiti… Promena odluke! Škoti s besni!“
Znaju navijači Srbije kako im je, postoji jedan sindrom, naziv mu je Feliks Brih.
Četiri minuta nadoknade vremena… Sudija ne svira kraj… Ulazi se u peti minut… Škotska je došla do kornera… Čeka se… Buka je ogromna na stadionu „Rajko Mitić“. Možda je sudija i svirao, ali se pištaljka ne čuje… Gol! Izjednačenje! Lorens Šakland je iskoristio gužvu, šutirao nisko i prevario Rajkovića!“
Pa zar opet… I ovde.
Šutevi, šutevi, šutevi. Srbija napada, Pavkov promašuje… Klark pravi izmene, poluvreme produžetka. Miriše na penale. Nervoza. Tenzija na tribinama. Pale se cigarete, gore prsti, prave se rupe na odeći navijača pored…
„Crveni kartoni! Mektominej dobija drugi žuti karton, direktan crveni za Pavkova!“
Može li i penal sad? Može. Za Škotsku. Zna Kristi ko je Rajković. Čuo je. Piše se da grmi u Francuskoj. I da brani penale.
„Promašaj! Bacio se Rajković desno i odbranio! Kristi je telefonirao šta će da uradi! Minut je 113“.
Prolazi 114, 115, 116… Slobodnjak za Kolarova, brani Maršal, 118, 119, 120.
„Kraj! Srbija je propustila nekoliko šansi da pobedi utakmicu. Mnogo odavno je Škotska vodila, zar ne? Ko će sačuvati nerve?“
A, ko ih još i ima, ‘ajde…
Uz pesmu Ace Lukasa, da zaista su imali pesmu Ace Lukasa u pozadini, počelo je izvođenje penala.
„Pogađa Milivojević, pogađa Jović, pogađa Kolarov, Sergej je promašio! Tadić ima priliku da zatvori meč… Promašaj! Šankland pogađa! Matić mora da pogodi, Srbima izmiče utakmica iz ruku i nogu. Promašaj! Golman Maršal prilazi lopti… Gol! Piramida radosti!!!“, izvestio je komentator.
Kako kažu izveštači Tartan armije, Škotska bi se plasirala na Evropsko prvenstvo da se ona pitala, a ne ono što je tema svakog dana već koliko dana, čak i ovog, „smešnog“ dana, 1. aprila.
„Alarm se oglasio. Čoper, Martin, Stjuart i Ejdan su se probudili iz svog najlepšeg sna u poslednjih nekoliko godina…“
Sigurno je da bi se mnogi od vas koji su imali dovoljno smirenosti, nerava i dečje radosti u sebi radije probudili sa idejom da ste prosanjali košamar od scenarija kakav su osmislili sjajni članovi Tartan armije.
Nek se pravi fudbal dobro odmori i spremi za povratak.
Baš smo ga se uželeli.
Pratite nas i na društvenim mrežama: