FIlip Kostić je titulom u Ligi Evrope zaokružio svoju sezonu karijere i kada ga budemo gledali u dobrom zdravlju na Mundijalu u Kataru, verovatno neće biti u dresu istog kluba.
Četiri godine je bio veran Ajntrahtu, u sredu je sa njim uzeo Ligu Evrope i to je objektivan fudbalski Olimp tima iz Frankfurta.
U Nemačkoj više ljudi ni ne pamte kada Bajern nije bio šampion, Kup sporadično uzme neka druga ekipa, pa se i tu Ajntraht jednom umešao.
Sve što onda preostaje je Liga Evrope, kad već Ligu šampiona igraju neke mnogo jače aždaje od Ajntrahta.
Kostić je u sezoni, u kojoj je na kolena bacio jednu Barselonu, i u kojoj je vratio svoj tim iz minusa, asistencijom za Rafaela Santos Borea u finalu sa Rendžersom – proglašen najboljim igračem takmičenja.
Zasluženo, verovatno ćemo ga gledati u dresu nekog jačeg kluba od leta, a LE će mu za to biti odskočna daska.
Nekim drugim Srbima nije bila odskočna daska, ali im definitivno „leži“ kao takmičenje.
Sećamo se da je baš tu Luka Jović pre tri godine blistao protiv Čelsija, dao je gol, pa onda i penal i da nije bilo promašaja Hinteregera, možda bi Ajntraht i ranije uzeo krunu.
Godinu kasnije Nemanja Gudelj je sa Seviljom bio poslednji pre Kostića koji je poneo trofej Lige Evrope, jer je prošle godine Nemanja Matić izgubio sa Mančester junajtedom od Viljareala.
Istina da je Gudelj u svom finalu bio izmena i da je ušao sa klupe tek pred kraj, ali opet je dao svoj doprinos veznom redu Sevilje u finalu protiv Intera i pobedi 3:2. Matić nije igrao 2021.
Miralem Sulejmani je bio finalista takmičenja 2014. godine kada je njegov tadašnji klub, Benfika, poražen od Sevilje.
Španska ekipa je prethodnih desetak, 15 godina gotovo bila pretplaćena na takmičenje, jer ga je osvajala više puta, nezavisno od toga šta bi radila u Primeri.
Pre devet godina nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije Branislav Ivanović bio je junak svoje ekipe baš u finalu.
Štoper Čelsija je tada dao gol u 93. minutu za titulu Čelsija protiv Benfike i razočarao je druga baš iz tima Srbije.
Na suprotnoj strani je u neverici bio Nemanja Matić, koji će kasnije zaigrati baš za londonske „plavce“.
Ipak, Bane je tada posle prekida bio na pravom mestu, kao što je Didije Drogba bio godinu ranije u finalu Lige šampiona protiv Bajern Minhena.
Skočio je, glavom poslao „balon“ koji je pogodio malu mrežu gola Artura, pa je Čelsi objedinio titule prvaka Evrope i osvajača Lige Evrope u razmaku od dve sezone, a Ivanović je bio igrač utakmice u finalu 2013.
Igor Duljaj i Duško Tošić su 2009. u finalu Kupa UEFA „udarili“ jedan na drugoga u sudaru Šahtjora iz Donjecka i Verdera iz Bremena.
Oba tima pamte daleko bolja vremena, prvi ona pre rata i sukoba sa ruskim pobunjenicima, drugi pre takmičarskog kolapsa.
Pre 13 godina bili su respektabilni ukrajinski klub je pobedio posle produžetaka 2:1, mada je samo Duljaj dobio šansu da zaigra na terenu, ali ne i Tošić.
Ivica Dragutinović je 2007. u finalu igrao za Sevilju protiv Espanjola, uz Adrijana, Fredija Kanueta, Enca Marseku, Kristijana Poulsena, Luisa Fabijana, dok je Hesus Navas ušao sa klupe.
Dragutinović, stameni bek je u penal seriji pogodio svoj jedanaesterac, a Sevilja je tada savladala gradskog rivala slavnije Barselone.
Miloš Krasić je osvojio Kup UEFA 2005. igrajući za moskovski CSKA, a partije u Moskvi preporučile su ga na kraju za transfer karijere u Juventus.
CSKA, ali i igre u reprezentaciji Srbije u kojoj je uz Milana Jovanovića bio jedna od glavnih pokretačkih snaga u doba Radomira Antića.
Miroslav Stević se 2002. našao na poraženoj strani u okršaju Fejenorda i Borusije Dortmund, jer je nosio dres „milionera“, a Holanđani su slavili sa 3:2.
Ivan Tomić je godinu ranije bio deo ekipe Alavesa koja je mogla da uzme meru slavnom Liverpulu, ali je izgubila sa 5:4 posle penala.
Za Liverpul su na tom meču igrali Emil Heski, Majkl Oven, Geri Mekalister, Ditmar Haman, mladi Stiven Džerard, Džejmi Karager, Sami Hipija, Markus Babel, dok su u izmenama bili Šmicer, Berger i Robi Fauler.
Ipak, kad se podvuče crta i svedu računi, niko nije imao takav uticaj na igru svog tima i ulogu kakvu je sada imao Kostić.
S tim može da se poredi jedino Banetov učinak u finalu sa Benfikom, ali razlika je što je Kostić u ofanzivi „vezo“ cele sezone.
Zbog toga ima svako pravo da bude zadovoljan učinjenim i da mirne duše nastavi da „grize“, jer čak i da ostane u Ajntrahtu, sad ide stepenik iznad, a Liga šampiona je ono gde je pokazao da pripada.
BONUS VIDEO Gol Filipa Kostića protiv Bajerna
Pratite nas i na društvenim mrežama: