0
Radomir Antić, bio je Užičanin, iako su njegova lična karta i pasoš govorili drugačije.
Svedočila je Đetinja svakom koraku mladog Radomira od šeste godine i dolaska sa porodicom iz rodnog Žitišta, preko seniorskog debija u Slobodi sve do odlaska u Beograd, u Partizan iz kojeg je nastavio da ispisuje bogatu biografiju koje se danas, sa knedlom u grlu prisećaju mnogi ljubitelji fudbala širom sveta.
Tokom decenija koje su usledile Antić je dosegao svetsku slavu, ali nikad nije zaboravio fudbalske početke. Kad god je bio u prilici vraćao se u svoje Užice i bodrio svoju Slobodu.
PROČITAJTE JOŠ
Podršku klubu u kojem je kao tinejdžer napravio prvi korak pružao je bez rezerve, bez obzira na okolnosti. Koristio je svaki slobodan trenutak da bude uz Slobodu, bilo da je ona svoje bitke vodila na superligaškoj sceni ili kao danas, u poslednjem rangu takmičenja.
Neraskidiva veza trajala je do poslednjeg dana, a kad je došao teški momenat rastanka, Sloboda se od „senjora“ oprostila kako mu i dolikuje, uz bujicu emocija.
„Adios señor
Biti najveći, a ostati dostupan…
Biti svetska faca, a stajati čvrsto na zemlji…
Biti pošten u blatu srpskog fudbala…
Biti poliglota među polupismenim okruženjem…
Biti gospodin…
Biti legenda…
Biti sve ono što će teško ikada iko sa ove kaldrme biti…
Rade, Anto, Antaro, Mister…
Laka ti crna zemlja i Bog neka ti dušu prosti!
Tvoja Sloboda i tvoje Užice zauvek će pamtiti tvoju grandioznost“, objavila je Sloboda na svom zvaničnom Tviter profilu.
Antić se nije rodio u Užicu, ali je bio i ostaće neraskidivi deo grada koji bi bez njega bio nešto sasvim drugo, kao što ni on ne bi bio što jeste da nije varoši kraj Zlatibora.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
