Fudbalski svet zavijen u crno.
Srpski trener Siniša Mihajlović preminuo je u petak nakon tri godine borbe sa leukemijom.
Mihajlović je 2019. godine, pred sam početak priprema sa Bolonjom, saznao i obelodanio da mu je dijagnostikovana „akutna leukemija“.
Legendarni fudbaler i trener najavio je da će pobediti u životnoj utakmici, a to je uspeo dva puta.
U junu prošle godine, Mihajlović je rekao da je pobedio opaku bolest, a urađena mu je i transplatacija koštane srži.
„Moje zdravlje je sada odlično i baš se dobro osećam. Bilo je gusto, mogu slobodno da kažem da mi nimalo nije bilo lako, ali uspeo sam da preguram. Evo, tu sam, živ i zdrav, pričam sa vama. Korona je ništa u odnosu na ono što sam preživeo. Hvala Bogu, prošli smo i bolest i koronu, tako da polako sve počinje da se vraća u normalu. I moj dolazak u Beograd je dokaz toga, jer dve godine nisam bio u Srbiji. Sve mi nedostaje“, rekao je Mihajlović u junu 2021.
Nažalost, u martu ove godine, bolest se vratila, ali Miha nije odustajao. Odmah je počeo proces lečenja, a u maju su analize pokazale da lečenje ide sjajnim tokom.
Mihajlović je uspeo da se vrati i klupskim obavezama, redovno je održavao kontakte sa Bolonjom i svojim igračima, ali se u septembru oprostio od klupe italijanskog kluba.
Sada po treći put u borbi protiv leukemije nije uspeo, ali će ga ceo fudbalski svet zapamtiti kao večnog borca, legendarnog fudbalera i ponosnog trenera.
Leukemija je rak krvi i koštane srži. Razvija se kada koštana srž, koja stvara krvne ćelije, formira nenormalna bela krvna zrnca koja se dele van kontrole.
Normalna bela krvna zrnca su borci za infekciju tela, ali ova nenormalna bela krvna zrnca, koja se nazivaju leukemijske ćelije, ne umiru istom brzinom kao normalne krvne ćelije.
Umesto toga, oni se nakupljaju i gutaju normalne ćelije, poput crvenih krvnih zrnaca, trombocita i normalnih belih krvnih zrnaca i njihovih prekursora, u koštanoj srži. To može dovesti do poteškoća sa dobijanjem dovoljno kiseonika u tkiva (anemije ), viška krvarenja i ponovljenih infekcija.
Vremenom ćelije leukemije mogu se širiti kroz koštanu srž i krvotok, gde se i dalje dele, ponekad formirajući tumore i oštećujući organe. Organi koji su pogođeni zavise od vrste leukemije. Na primer, slezina, jetra i limfni čvorovi mogu se povećati i nateći s nenormalnim ćelijama. Ponekad ćelije leukemije dopiru do centralnog nervnog sistema (mozga i kičmene moždine) i nakupljaju se u cerebrospinalnoj tečnosti.
Leukemija simptomi
Simptomi povezani sa leukemijom variraju u zavisnosti od vrste leukemije.
Često se dijagnostikuje akutna leukemija jer se obolela osoba oseća bolesno. Osoba može imati simptome povezane sa nedovoljno normalnim krvnim ćelijama, kao što su:
Slabost, kratkoća daha i bledilo kože zbog nedostatka crvenih krvnih zrnaca (anemija), krvarenje i modrice zbog nedostatka trombocita (trombocitopenija), groznica i infekcije usled nedostatka normalnih belih krvnih zrnaca (leukopenija).
Osobe sa akutnom leukemijom takođe mogu imati znakove i simptome povezane sa nakupljanjem nezrelih belih krvnih zrnaca, kao što su:
Kost i zajednička bol
Povećani limfni čvorovi, slezina , jetra, bubrezi i / ili testisi
Glavobolja
Povraćanje
Konfuzija (kada se višak ćelija sakuplja u mozgu ili centralnom nervnom sistemu )
Neobjašnjivo mršavljenje
Noćno znojenje
Simptomi hronične leukemije uključuju:
– Osećam se umorno ili bez prestanka
– Neobjašnjiv gubitak težine ili apetita
– Kratkoća daha tokom normalne fizičke aktivnosti
– Bleda koža
– Bol ili nelagodnost u gornjoj levoj strani stomaka (uzrokovana uvećanom slezinom)
– Noćno znojenje
– Krvarenje
– Groznica
BONUS VIDEO: Kako je pričao Siniša Mihajlović