0
Ukoliko bi u karijeri nastupali za jednu Vojvodinu, Crvenu zvezdu, Romu, Sampdoriju, Lacio i Inter, fudbalski fanatici bi vas sigurno smatrali za jednog od legendi najvažnije sporedne stvari na svetu.
Ako nakon toga postanete i trener, i to radite sa velikim uspehom, mesto u istoriji bi vam bilo zapisano zlatnim slovima.
Ipak, to ne može svako. Teško je imati legendarnu igračku, ali i fudbalsku karijeru i samo najveći fudbalski magovi mogu da urade to.
Ali, postoji jedan čovek, iz Borovog sela, koji je uspeo da uradi nezamislivo. Iako nisam imao prilike da ga gledam kako pleše po terenu, pamtim vest kada je legendarni Siniša Mihajlović seo na klupu reprezentacije Srbije.
PROČITAJTE JOŠ
Sećam se da je zavladala euforija i da je cela nacija bila presrećna zbog toga. Ipak, on je svoje trenerske korake napravio dugo pre toga, u klubu koji će ostaviti veliki trag u njegovom životu – Bolonji.
Kada je završio igračku karijeru u Interu iz Milana 2006. godine, Miha nije želeo da se odrekne fudbala tako lako i postao je asistent čuvenom italijanskom treneru, Robertu Mančiniju.
Sa Mančinijem je sarađivao gotovo dve godine, i polako je učio od Italijana, ali i vrebao priliku da se osamostali i preuzme kormilo. To je i učinio 2008. godine, kada je na klupi Bolonje zamenio Italijana Danijelea Arigonija.
„Rosoblu“ je tada bio u veoma teškoj poziciji i nalazio sa na 19. mestu Serije A. Bolonja je upisala samo dve pobede i uz osam poraza bila im je potrebna nova filozofija i upravo je to doneo čuveni Miha.
Kako je sudbina htela, debitantski meč u samostalnoj trenerskoj karijeri Siniša je imao protiv kluba za koji je igrao, Rome (8. novembar 2008. godine, 20.30).
Bolonja je tada bila domaćin, a sudija je bio, sada već svetski poznati Italijan, Danijele Orsato, koji je tada bio takođe na početku svoje karijere.
Ne može se reći da je Siniša imao neki veliki izbor dobrih igrača u timu koji je na terenu predvodio napadač Marko di Vajo.
Tada je mladi Danijel Osvaldo zbog povrede bio van terena, a sredinu terena je dirigovao Gabi Mudingaji.
Dovoljno je da se pomene samo jedno ime i biće vam jasno koliko je težak zadatak Miha imao na svom trenerskom debiju – Frančesko Toti.
Kada “princu Rima” dodate Mirka Vučinića u napadu, Davida Pizara, Simonea Perotu, Danijelea de Rosija u sredini terena, ali i Sisinja, Filipa Meksesa u odbrani, može se zaključiti kakav je to tim bio.
Menadžer “vučice” Lučiano Spaleti je tada na klupi ostavio i jednog Žulija Baptistu, Rodriga Tadeija, Žeremi Meneza, igrače koji su imali zaista sjajne karijere.
Ali, u tom trenutku Roma je bila na očajnoj 15. poziciji i imali su motiv da prekinu lošu seriju rezultata i tako krenu put ka gornjem delu tabele.
Mihajlović je dobio veliki aplauz prilikom ulaska na teren, a sa tribina je meč posmatrao i Mančini.
Prvu šansu na meču je imala Bolonja, pošto je lopta na ivici šesnaesterca došla do Davide Markinija, čiji je pokušaj zaustavio golman Rome Doni. Zatim je Vučinić imao stopostotnu šansu na drugoj strani, ali je loše zahvatio loptu i Frančesko Antonioli je lako intervenisao. Do kraja poluvremena je zapretio Di Vajo, ali je njegov udarac nako solo prodora završio pored leve stative.
Bolonja je bolje otvorila i drugi deo, a ponovo je šansu imao Di Vajo. Sve te promašene prilike kaznila je Roma u 69. minutu, kada je Toti magijom doneo prednost svom timu. “Princ Rima je lažnjakom izbacio tri igrača Bolonje, snažno je šutirao i Antonioli nije imao šanse da zaustavi taj udarac.
Napadala je Bolonja do kraja meča, ali je delovalo da će ostati bez bodova na kraju. Ipak, u nadoknadi vremena, 92. minutu, lopta se nakon karambola u šesnaestercu Rome odbila do Di Vaja na strani. Italijan je centrirao, a Sisinjo je u stilu najboljih napadača poslao loptu u svoju mrežu i tako autogolom doneo bod Bolonji.
Usledilo je veliko slavlje na tribinama stadiona “Renato Dalara” i tako je Mihajlović uspeo da otkine bod velikoj Romi, koja je sezonu završila na 6. mestu.
Sa druge strane zanimljivo je da je Sinišina Bolonja i naredna tri meča (Sijena, Palermo, Đenoa) odigrala istim rezultatom – 1:1. Usledio je novi remi, sada sa Ređinom (2:2), dok je prva pobeda u Sinišinoj trenerskoj karijeri došla protiv Torina u narednom kolu (5:2).
Ipak, iako je Mihajlović ostao neporažen na prvih devet ligaških utakmica, sezonu je završio van klupe Bolonje, pošto je otkaz dobio nakon poraza od Sijene u 31. kolu. “Rosoblu” je uspeo na kraju da sačuva mesto u Seriji A i sezonu je završio na 17. mestu sa 37 bodova, od kojih je 20 doneo Siniša.
Nije mnogo prošlo od njegovog narednog posla, pošto je samo osam meseci kasnije seo na klupu Katanije. Nakon toga je predvodio redom Fjorentinu, Srbiju, Sampdoriju, Milan, Torino i ponovo Bolonju.
Tada je na drugom debiju u Bolonji savladao Inter u gostima (1:0). Mihajlović je kao trener nastupao na 421 meču, ostvario je 151 pobedu, 131 remi i 139 poraza. Mora se spomenuti i da je Miha bio poznat po svom elegantnom oblačenju na ivici terena.
Ovo je samo jedan od dokaza koliko je Siniša bio veliki. Sve do tog tužnog dana nisam shvatio koliki je uticaj imao na tamošnji fudbal, ali i kulturu.
Zbog toga smo bili svedoci svih legendi koji su se od njega oprostili, a legendarnog Mihu ćemo pamtiti po čuvenom het-triku, golom na Mundijalu protiv Irana, pasa u sredinu, ali i titula koje je podigao sa Lacijom, Vojvodinom i Crvenom zvezdom.
Bolonja – Roma 1:1
(Sisinjo ag 92′ – Toti 69′)
Stadion: Renato Dalara; Sudija: Danijele Orsato;
Bolonja: Antonioli – Lana, Moras, Terzi, Zenoni – Valijani (Bernaći 82), Mudingaj, Karus, Markini (Koeljo 78), Adailton (Maracino 60) – Di Vajo; Trener: Siniša Mihajlović
Roma: Doni (Moraeš) – Panući, Huan, Mekses (Toneto 46), Sisinjo – Brigi, De Rosi, Pizaro, Perota – Vučinić, Toti (Baptista 86); Trener: Lučiano Spaleti
BONUS VIDEO Željko Pantelić: Siniša Mihajlović je bio fajter koga je Italija obožavala
