6
Fudbaleri Vojvodine pokušavaju da se domognu svog trećeg trofeja Kupa u poslednjih 18 godina.
Otkako je Srbija nezavisna država, Vojvodina je redovno učesnik završnice najmasovnijeg takmičenja.
Ništa drugačije nije ni ove godine kada je novosadski klub došao do okršaja sa Crvenom zvezdom u borbi za trofej.
PROČITAJTE JOŠ...
I na papiru i na terenu najteži mogući rival u Srbiji, ali i onaj sa kojim je Vojvodina u poslednjem meču odigrala 0:0, dok je Partizanu uzela meru u poslednjim trenucima susreta.
Ekipa koju danas sa klupe predvodi Božidar Bandović pokazala je da može da igra dobro, pa je u poslednjih pet utakmica u Superligi imala samo jedan poraz.
Igrala dobro, ili ne, Voša u Kupu ne igra baš obične utakmice, bar kada je reč o onima za trofeje.
Bila je prvi finalista otkako je Srbija postala nezavisna zemlja i poražena je od Crvene zvezde 2007. godine kada je Dušan Tadić još bio mlad i „zelen“, a za Novosađane igrao i Gojko Kačar.
Vojvodina je morala da se pomiri sa porazom 0:2, baš kao i 2010. kada je Zvezda ispustila titulu, ali uzela Kup sa 3:0.
A onda je došla 2011. godina i Voša se opet našla i u finalu, ali i u središtu incidentne situacije.
U vreme dok Srpska napredna stranka još nije bila na vlasti, a dok su na Marakani „delije“ redovno pogrdno skandirale Borisu Tadiću, te dok su redovno vređali i nekadašnjeg predsednika FSS Tomislava Karadžića, Vojvodina je izborila finale Kupa sa Partizanom. I sama uvertira u to finale je bila loša, jer je utakmica kasnila pola sata.
Igrači Vojvodine nisu hteli na teren dok ne uđu svi navijači njihovog kluba na tribine stadiona Zvezde.
Izašli su igrači Voše na teren posle kašnjenja i više nisu igrali fudbal posle 82. minuta zbog situacija koje su Novosađani videli kao kontroverzne.
Sudija Slobodan Veselinović doneo je niz odluka zbog kojih su igrači, stručni štab i vodeći ljudi Vojvodine bili besni. Iznervirale su ih konkretno situacije kada je dosuđen penal za Partizan koji je Zvonimir Vukić pretvorio u 2:1, a zatim nedosuđen penal za Vojvodinu posle starta Princa Tejga nad Branislavom Trajkovićem i naposletku poništen pogodak Daniela Mojsova zbog faula nad Stefanom Savićem. Tri momenta iz 72, 80. i 82. minuta su učinile ovo finale jednim od najružnijih.
Toliko su bili ljuti, da su igrači u jednom trenutku otišli do tribine „Rajka Mitića“ i podelili dresove, dok je, danas pokojni Ratko Butorović dao znak da se bojkot istera do kraja.
Utakmica je završena u 90. minutu, Vojvodina je odbila da primi medalje, a Partizanu je dodeljen trofej, iako je konačan rezultat bio poznat tek kasnije, onaj službeni, 3:0.
Partizan je u toku meča vodio sa 2:1, golovima Kamare i Vukića, jedini pogodak za Vošu je dao Mojsov u 63. minutu, Disciplinska komisija je kasnije izrekla više kazni za aktere i sa jedne i sa druge strane. Što novčanih, što onih vremenskih u vidu suspenzija za ljude iz Vojvodine.
To finale je do danas ostalo primer kako ne treba da se završava jedna fudbalska utakmica, ali ni ona nije bila „obična“.
Jedino takvo je možda bilo ono kada je Voša uzela prvi trofej, protiv Jagodine 2014. godine kada je bilo 1:0. Mijat Gaćinović i Sergej Milinković-Savić su tada svoj tim doveli do finala preko Spartaka golovima u dva meča, da bi onda u finalu Enver Alivodić i Srđan Babić dovršili posao.
Ono zanimljviije finale desilo se devet godina posle kontroverznog. Zanimljivo je i da su Novosađani od 2014. samo dvaput stizali do finala i oba puta su pobeđivali na kraju. Ove godine je treći put da igraju meč za trofej u poslednjih 11 izdanja Kupa.
Vojvodina se u tom drugom od dva finala u proteklih deset godina, 2020. opet suočila s Partizanom u finalu koje je bilo upamćeno kao jedno iz reda onih nestvarnih po fudbalskim dešavanjima na terenu.
Preokreti, drama i u momentima kada deluje da Partizan preuzima sve u svoje ruke, novi obrti.
Crveno-bele iz Novog Sada je tada vodio Nenad Lalatović, čiji je odnos s navijačima crno-belih već dugo poznat.
Oni ga vređaju, on se sladi kad pobedi i to tako funkcioniše. A posle gola Miljana Vukadinovića u 38. i Petra Bojića u 55. minutu, delovalo je da će Lalatović imati povoda za slavlje.
Međutim, Partizan je prvo golom Filipa Stevanovića u 81, a onda i Strahinje Pavlovića u 96. bacio svoje navijače u delirijum.
Delovalo je da je to, to i da će pehar opet otići u Humsku. Umesto toga, Vojvodina je na penale uspela da pobedi.
Pogađali su redom Aranđel Stojković, danas igrač kluba iz Humske, zatim Gemović, Devetak i Đorđević, dok je Saša Zdjelar promašio za Partizan i time predao Voši drugi trofej Kupa.
Voša je narednih godina bila polufinalista takmičenja i svaki put je tu zaustavljana, do sada, a imajući u vidu šta se dešava kad uđe u finale u poslednjih nekoliko pokušaja, Zvezdi ne bi trebalo da bude baš lako.
BONUS VIDEO
