Fudbaleri Olimpijakosa vrlo dominantno su stigli do nove titule u prvenstvu Grčke, 45. u klupskoj istoriji, a šampionskim lovorikama u dresu kluba iz Pireja okitio se i srpski ofanzivac Lazar Ranđelović.
Hitri krilni napadač koji je u crveno-bele redove stigao iz Radničkog iz Niša strpljivo je čekao konkretnu šansu, a kad mu je ona ukazana iskoristio ju je na pravi način i golovima protiv OFI i AEK, ukrasio pobede kojima je Olimpijakos stavio tačku na prvenstvo.
Prvi trofej u karijeri za Ranđelovića je ujedno i nagrada za istrajnost imajući u vidu da je do njega prešao trnovit put protkan izazovima i konstantnim dokazivanjem.
„Da mi je neko pre godinu dana rekao da ću u ovoj sezoni da osvojim trofej, pogotovo sa Olimpijakosom, ne bih mu verovao. Ovo mi je prvi šampionski pehar u karijeri i posebno raduje jer je u veoma kvalitetnom takmičenju i sa vrhunskim klubom. Naravno, nadam se da će ih biti još pregršt. Veoma sam srećan jer sam već u prvoj sezoni u Olimpijakosu ostvario uspeh. Međutim, nema opuštanja već nas očekuju novi izazovi, pripreme za narednu sezonu i Ligu šampiona“, počeo je priču za Nova.rs 22-godišnji Leskovčanin.
Utisak je, kad se pogleda tabela, rutinska titula?
„Igrali smo za šampionsku krunu od prvog kola, to je jedini prihvatljiv rezultat u Pireju i stalni cilj, ali smo ove godine bili posebno dominantni. Iza nas je jedna od najboljih godina u istoriji kluba, odigrali smo preko 40 utakmica na domaćoj sceni i upisali samo jedan poraz. Izostala je sreća protiv PAOK da i u tom susretu ostanemo neporaženi. Koliko smo bili dominantni govori i gol razlika“.
PROČITAJTE JOŠ Kovačević najbolji napadač Olimpijakosa u ovom veku
Kako iz vaše perspektive izgleda lični učinak koji ste ostvarili u dresu Olimpijakosa?
„Zadovoljan sam pruženim partijama, ali znam da mogu i bolje. Da bih pokazao sve što znam potrebna mi je minutaža i nadam se da ću sledeće sezone dobiti značajnu šansu. Pokazao sam da imam kvalitet da igram i da budem standardan, ali naravno odluka je na treneru, on najbolje zna da li imam kvalitet ili ne“.
Konkurencija je oštra. Šta vam prođe kroz glavu kad vidite fudbalska imena sa kojima konkurišete za mesto u timu?
„Imamo veoma kvalitetne igrače i velika imena poput Fortunisa, Valbuene, El Arabija, sa njima je lepo i samo trenirati. Imam od koga da učim, a i kad sam na klupi ne pada mi moral jer je dovoljno da vidim ko su igrači u startnoj postavi i odmah sam još motivisaniji da radim i napredujem. Dva gola u završnici prvenstva pokazala su da imam kvalitet za ozbiljan fudbal. Dokazao sam da mogu da nasledim velike igrače koji su već u godinama“.
Zahtevni Pedro Martins
Ranđelović je naglasio da mu veoma prija rad pod komandnom palicom Portugalca Pedra Martinsa.
„Imam vrlo dobar odnos sa trenerom Martinsom. Veoma je zahtevan, treninzi su izuzetno naporni, što je rezultiralo odličnom kondicijom i snagom celog tima. Zahteva zalaganje i borbu za svaku loptu, iziskuje da ostavimo i poslednji atom snage na terenu bilo da je trening ili utakmica. Plod toga je da smo se odlično nosili sa svakim rivalom čak i u Evropi“, rekao je srpski ofanzivac.
Uspeh Olimpijakosa nije prošao nezapaženo ni u Srbiji. Ko vam je sve čestitao na trofeju?
„Stiglo je sijaset čestitki, pogotovo iz Niša gde sam igrao prethodne sezone. Javili su mi se trener, predsednik i saigrači iz Radničkog, takođe i drugari iz reprezentacije. Zadovoljstvo je i čast biti među srpskim igračima koji su osvojili titule u Evropi ove sezone, uz Baneta Ivanovića, Luku Jovića, pa i Dušana Tadića kojem je izostala samo potvrda na papiru. Iskreno, prija“.
Očekujete li posle zapaženih igara i kontakt Ljubiše Tumbakovića, selektora Srbije?
„Nadam se da će u skorijoj budućnosti stići poziv selektora. Svestan sam da mi je glavni problem bio što nisam igrao konstantno. Ukoliko budem dobio konkretnu šansu i nastavim sa golovima uveren sam da bih mogao da stignem i do dresa A tima, to mi je cilj i san, kao i svakom fudbaleru“.
Kome posvećujete trofej šampiona Grčke?
„Uspeh posvećujem porodici, roditeljima i bratu. Kad mi je bilo najteže, dok sam bio po pozajmicama u Srbiji, bili su uz mene i pomogli mi u svakom smislu, psihički i materijalno. Sve ovo radim za njih i srećan sam što mogu da im se na neki način odužim“.
Put je bio trnovit, ali su plodovi zato slađi. Kako danas izgleda osvrt na sve što ste prošli tokom seniorskog staža?
„Od dolaska u Niš tri godine sam proveo po pozajmicama – dve godine u Srpskoj ligi, pa godinu dana u Vranju sa kojim sam izborio plasman u Superligu… Gde god sam potpisao, išao sam na pozajmice, ali mi je drago što je bilo tako, nisam traćio vreme, igrao sam, sticao iskustvo i jačao. Zahvalan sam svim klubovima u kojima sam stasavao kao igrač. Nije bilo lako, ali me je Bog nagradio i hvala mu za to“, rekao je Ranđelović za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama: