0
Nigde gužve, nigde buke - svakako nije nešto na šta ste navikli kad se u danu utakmice približavate stadionu u nekom od najvećih srpskih gradova.
Dok sam prilazio „Karađorđu“ prva pomisao je bila: ovaj narod baš briga za jeftinog provokatora Granita Džaku. Baš kako bi i trebalo da bude. Ali mi je brzo postalo jasno da zbog njega, oni koji su se našli na stadionu, navijaju i za Belorusiju.
PROČITAJTE JOŠ:
I Crvena zvezda i Partizan i Vojvodina imaju svoju publiku, a u petak smo na Marakani videli da i Srbija ima nekih dvadesetak hiljada ljudi spremnih da dođu na stadion i bodre „orlove“.
Zato je izgledalo čudno što pola sata pre utakmice ispred „Karađorđa“ nema skoro nikoga. Šačica redara, policija na svakom ulazu i tišina. Mnogo tišine.
Na stadionu u Novom Sadu su se od 18 časova sastali Belorusija i Švajcarska, a konačan rezultat bio je 5:0 za ekipu Granita Džake. Đerdan Šaćiri nije mogao da dođe u Srbiju jer je u poslednjem trenutku prijavio povredu, došao je Džaka.
S obzirom na to kako se ponašao na poslednja dva meča protiv Srbije, ne bi bilo čudno da je opet probao da progura svoju nacionalističku agendu. I nije.
Svi se još živo sećamo Rusije i okršaja sa Srbijom na Mundijalu 2018. kada su on i Šaćiri došli u središte pažnje jer su posle golova šakama formirali albanskog orla i tako pokazali nepoštovanje i prema grbu pod kojim su došli na prvenstvo.
Šaćiri je nosio i zastavu tzv. Kosova na kopački. Četiri godine kasnije, kada su se dve reprezentacije, Srbije i Švajcarske, nanovo sastale na Mundijalu u Kataru, opet nije moglo da prođe bez provokacija.
Džaka je tada posle pobede 3:2 pokazao dres sa prezimenom „Jašari“ i onda sve iole razumne ljude pokušao da napravi budalama tvrdeći da je reč o podršci mladom reprezentativcu njegove zemlje.
Iste one čiju himnu sluša sa rukom na srcu pred meč u Novom Sadu, dok na drugim mestima, poput Katara veliča ubijenog teroristu Adema Jašarija i izmišlja šarene laže da bi to opravdao.
Belorusija svoje mečeve silom prilika igra u Srbiji, jer joj je UEFA, zbog agresije Rusije na Ukrajinu zabranila da igra utakmice kod kuće, pa je Srbija neutralan teren od prošle godine.
Ta činjenica i žreb su Džaku doveli u zemlju čiju južnu pokrajinu otuđuje i odvaja od nje, iako ga za Kosovo i Metohiju vežu samo koreni, ne i mesto rođenja.
Do sada na mečevima Belorusije nije bilo nikakvih problema, ali su okolnosti ovog puta drugačije, a policija je dan pre utakmice izdala saopštenje baš zbog Džake i njegovih ranijih poteza i provokacija.
„Policijska uprava u Novom Sadu preduzeće sve zakonske mere da ovaj sportski susret protekne bezbedno, uključujući foto i video snimanje pre, za vreme i posle utakmice, u skladu sa članom 52. Zakona o policiji“, upozorili su iz MUP-a.
Ukratko, pustite ga neka odigra tu utakmicu i neka ide, daleko mu lepa kuća. Novosađani su to i poslušali, ili ih jednostavno nije bilo briga da se „cimaju“ zbog jednog čoveka.
„Šta radimo? Gubimo 3:0, koji je ovo, 35. minut“, kaže neko iza mene sa tribine dok priča telefonom, poistovećujući se u šali sa Belorusima.
Momci pored na pitanje stidljivo kažu da navijaju za Belorusiju, a na pitanje „zbog čega“, potvrđuju da je zbog Džake, koji je fudbalsko rivalstvo Srbije i Švajcarsko pretvorio u političko između Srbije i Albanaca, pošto Kosovo i Metohija nisu nezavisna država, šta god Džaka i njemu slični zagovarali.
Publike, izuzev novinara, ljudi u ložama i drugog osoblja, nije ni bilo, ali su baš u ložama povremeno mogli da se čuju uzvici bebe, da se vide zastave Belorusije kod ljudi nekoliko metara ispred mesta gde je sedeo Dušan Kecman, naš proslavljeni košarkaš. Iz iste lože je povremeno moglo da se čuje i „davaj, davaj“ uz još neke teže razumljive konstrukcije koje su Belorusi ispaljivali kad god bi se njihovi fudbaleri našli makar i u polušansi.
Utakmica je počela pozdravom u tišini, intoniranjem himni i sve je prolazilo potpuno mirno. Čak i slavlje Džake i saigrača. Kapiten švajcarskog tima više nije pravio grimase koje je pravio u Rusiji i Kataru kada se čak sukobio sa reprezentativcima naše zemlje.
Šurovao je čak kod jednog gola, prodorom po levoj strani i dobrim utrčavanjem u prostor posle kog je poslao pas u sredinu, gde je Renato Stefen za jedva pola sata igre imao het-trik, ali je i to proslavljano simbolično, zagrljaj sa saigračima i bez pompe.
Ispružio je Džaka desnu ruku i pokazao ka prostoru gde da mu saigrač pošalje loptu, a nekoliko desetina metara iznad krajičkom oka na krovu „Promenade“ mogu da se vide policajci kako stoje i motre. Kolega kaže da ih obično nema, čak ni kad su derbiji sa Zvezdom i Partizanom, iako ljudi iz interventne nema tako mnogo na prilazima stadionu.
Tu sa strane, sa krova može da se čuje i još bolje zamahne, ako nešto hoće da baci što je srećom, bilo unapred sprečeno.
Doduše, treba reći da ni ispred stadiona nije bilo mnogo gužve na mestu odakle kreću timski autobusi, koje je, makar kad pogledate ovlaš, čuvao samo jedan redar.
„Je**m mu oca, izbaci tu loptu“, čuo se uzvik na srpskom u trenutku kada su Belorusi već bili u debelom kanalu i gubili sa 5:0, gde je Džaka skroz simbolično proslavio drugi gol.
Kao da ga nije ni bilo, ili kao da odrađuje posao. Ništa grimase, ništa svađe, čak je u jednom trenutku prišao da pogleda kako je „pokupio“ Aleksandra Selijavu i bacio ga na pod. Ukratko, došao je, odigrao utakmicu i kad bi tako svaki put radio, ne bi ni policije bilo da zbog njega u subotu uveče obezbeđuje sa krova utakmicu Belorusije i Švajcarske.
Ali, sačekajmo, Švajcarska ima i utakmicu protiv tzv. Kosova u grupi, videćemo šta će biti kad Džaka ode da igra u Prištini.
BONUS VIDEO: Minut ćutanja za Mihu pred utakmicu Srbije
