Dešavalo se da mnogi slavni igrači dobiju fudbalske naslednike. Bilo je i onih koji zasene roditelje, neki su postali i vrhunski treneri, a novo neobično ime sa igračkim "pedigreom" je Stefan Bajčetić.
Sin Srđana Bajčetića, 16-godišnji Stefan, na pragu je potpisa za veliki Liverpul, i to posle trke koju su Redsi dobili sa Mančester junajtedom. Želeo je i Lajpcig potpis ovog momka koji igra u defanzivi, i to u Selti Vigo, u kojoj je velike karijerne momente imao tata Srđan.
Bajčetić je svojevremeno igrao za Vojvodinu, pa Seltu Vigo od 1994. do 1997. godine, uz jednu pozajmicu Crvenoj zvezdi.
Onda je bio igrač Brage, Zvezdin dres je nosio još u periodu od 1998. do 2001. godine, da bi karijeru završio u Dalijenu i Hunanu iz Kine. Igrao je u veznom redu, sada ima 49 godina i može da bude samo ponosan, sin će ga po klupskim imenima nadmašiti već pre punoletstva – na njemu je samo da dalje napreduje u skladu s renomeom kluba koji je izabrao.
U domaćem fudbalu, bilo je i imena koja su čak i reprezentativnu afirmaciju potražili „preko“. Mile Svilar je golman i sin čuvenog Ratka Svilara, koji je takođe bio čuvar mreže, a karijeru je završio u Antverpenu. Tu je i ostao, pa je i mladi Mile Svilar rođen u Antverpenu, sada ima 21 godinu i još je u Benfiki, prošao je i kroz mlađe selekcije reprezentacije Belgije.
Sličnu priču ima i Bojan Krkić, koji je 1980-ih igrao za OFK Beograd i Sutjesku iz Nikšića, a u Španiji se oženio Marijom Luizom Perez, zatim je postao i skaut Barselone, u kojoj je njegov sin, koji nosi isto ime, važio za supertalenta. Bojan Krkić junior nikada nije postao veliki adut Barselone, ali ni naše, na kraju ni španske reprezentacije.
Što se sinova naslednika u trenerskom poslu tiče, ističu se Veljko Paunović i Mario Đurovski.
O Paunoviću je suvišno trošiti reči, otac Blagoje bio mu je veliki motiv da uspe, i danas mu je motiv i posvećuje mu pobede. Bez Blagoja, legende Partizana, ostali smo 2014, preminuo je u 67. godini, a godinu dana kasnije, Veljko mu je posvetio titulu prvaka sveta na Novom Zelandu.
Sa druge strane, Mario Đurovski je nasledio čak i ekscentričnost tate Milka. Znao je da skida šorc slaveći golove na Tajlandu, time je do ludila dovodio tadašnjeg trenera Slavišu Jokanovića, a sada se smirio i pokušava da napravi ozbiljnije trenerske u Muangtongu.
Pored toga, zabeležen je i slučaj dvojice naslednika, ima ih Slađan Šćepović. Stefan i Marko napravili su egzotične karijere posle Partizana, Stefan je primera radi igrao za Briž, Hihon, Seltik, Videoton, Jageloniju, a Marko se obreo u Olimpijakosu, Majorki, Tereku, Rizersporu, Buriramu…
Ima i igrača koji su na ime očeve slave napravili zvučnije karijerne poteze – sin Slavoljuba Muslina, Marko, zaigrao je za Crvenu zvezdu 2003, ali je pozajmljen Hajduku iz Beograda, potom je nosio dres Lirsa, Lokomotive Sofije, Lozane, Volena…
Dušan Petković, sin Ilije Petkovića, igrao je za OFK Beograd, Majorku, Jokohamu, Volfsburg, Nirnberg, Spartak i Saturn iz Moskve, a odigrao je i 11 utakmica za Srbiju i Crnu Goru. Ipak, naknadni poziv na Mundijal 2006. posle povrede Mirka Vučinića rezultirao je burom u javnosti, zbog čega je Dušan napustio selekciju.
Primera još ima – Nebojšu Gudelja je nasledio Nemanja, Ivana Adžića Luka, a među nama nisu više slavni asovi Zoran Dimitrijević i Đorđe Milovanović. Nasledili su ih mlađi Miloš Čava Dimitrijević, odnosno Dejan Milovanović.
Ranka Đorđića je nasledio Bojan i zaigrao za Crvenu zvezdu, baš kao i tata u periodu od 1981. do 1985. godine, ali možda i najteži teret slavnog imena imao je Vujadin Savić.
Otac Dušan je bio ubojiti golgeter, Vujadin se dobro snašao i u odbrani, bio je kapiten Crvene zvezde i oca učinio najponosnijim ispisavši istoriju ulaskom u Ligu šampiona.
Još da je imao sreće u Londonu, kad je uzdrmao prečku Arsenala u Ligi Evrope, u Londonu bi reprizirao tatin „muk“.
Pratite nas i na društvenim mrežama: