1
Ogromni padovi u igri koštali Partizan boljeg završetka jeseni.
Neverovatne amplitude su obeležile jesenju sezonu Partizana koja je počela kao najgori horor, a završetak joj je bio tek nešto malo manje loš.
Odlazaka Aleksandra Stanojevića ostavio je velik krater na klupi kluba čija uprava nije imala nikakav alternativni plan, iako su vrapci na grani znali da će se to desiti.
PROČITAJTE JOŠ
Kao i mnogo puta pre toga, tandem Milorad Vučelić – Miloš Vazura je zasnovao strategiju na principu „neće valjda“ što je dovelo da je Partizan bio u situaciji da juri trenera dok mu se tlo ruši pod nogama. Izabran je Ilija Stolica čija filozofija nije nikakako mogla da se uklopi na ovakav sastav Partizana i katastrofa je bila neminovna.
Eliminacija iz Lige Evrope od kiparskog AEKa i zaostatak za Crvenom zvezdom od sedam bodova posle samo pet kola gurnule su Partizan u veliku rupu.
Pretila je potpuna katastrofa, a malo ko je očekivao bilo kakav drugačiji scenario kada je ekipu preuzeo Gordan Petrić koji iza sebe nije imao nikakvu trenersku karijeru.
Uspelo je tada Petriću da sve demantuje, opusti ekipu, bez previše komplikovanja da ih stavi u idealne uloge i malo po malo podigne je sa dna. Remi sa Crvenom zvezdom, plasman u Ligu konerencija bile su tek početak.
Usledio je period sjajnog fudbala,kada su se crno-beli raspucali i počeli redom da ruše rivale. Ne samo u Superligi Srbije, već i u Evropi kada je dva puta pobeđen Keln.
U međuvremenu je Crvena zvezda kiksnula i sa pet bodova zaostatka i sjajnim momentumom, Partizan se nametnuo kao kandidat za titulu.
To nije mogla da pokvari ni blamaža u Kupu Srbije i ispadanje u Sremskoj Mitrovici jer su rezultati i igre iz Evrope digli euforiju.
Bio je Partizan na korak od prvog mesta u grupi i imao šansu da još zakomplikuje borbu titulu, a onda je usledio pad.
Šokantan kiks od Javora u Humskoj u danu kada je delovalo da bi Crvena zvezda mogla da se oklizne i da je pod velikim pritiskom bili su samo početak.
Poraz od Nice nije bio toliko zabrinjavajući koliko loša igra, a ni pobeda protiv Radničkog iz Niša nije mogla da zamaskira probleme. Meč sa Slovackom je bio prilika da se napravi veliki iskorak u Evropi i da se u teškoj grupi kao prvi prođe u osminu finala, ali je umesto toga Partizan očajnom igrom jedva izvukao bod, i u jednom trenutku delovao da bi mogao i da doživi fijasko. Slovacko je napadalo, a napadao je i Keln u drugom meču i pretilo je ispadanje, ali se na kraju sve srećno završilo..
Iako se Partizan provukao u Bačkoj Topoli u jednom najtežih gostovanja, novi ponor ekipe na stadionu u Humskoj, ovoga puta protiv Spartaka samo su potvrdile sunovrat.
Partizan je tako umesto sa smanjenim zaostatakom, u mandatu Gordana Petrića u odnosu na Crvenu zvezdu izgubio još tri boda. Evropa koja je mogla da bude spektakularna priča, zamalo je izvisila, a šanse za pomenuti iskorak i dalje postoje. Iako je žreb bio milosrdan, neće biti jednostavno preskočiti Šerif, koji je na papiru mnogo ozbiljniji timo od Slovackog.
Možda u poslednjem kolu jesenjeh dela Zvezda kiksne u tradicionalno nezgodnoj Surdulici, ali će to teško promeniti lošu sliku koju je Partizan pokazao u završnici sezone.
Petrić je na mentalnom planu izdigao ekipu kojojoj je pretila katastrofa, ali nije uspeo da razigra dovoljan broj igrača koji bi mu olakšali ovako zgusnut raspored.
Bez prave alternative za Uroševića uprkos dolasku Šehovića, riskantni Siniša Saničanin, nedovoljno iskorišćen potencijal Sameda Baždara, i nedostatak prave šanse za još neke mlade igrače bili su najveći problem ovog tima.
Partizan je previše zavisio od inspiracije Gomeša, Natha i Dijabatea i discipline Uroševića i Markovića u zadnjoj liniji, a svaki njihov iole lošiji minut bi bio velika katastrofa za Partizan.
Toliko korišćenje igrača došlo je na naplatu, a umor je koštao crno-bele borbe za titulu u mečevima protiv objektivno nedoraslih rivala.
Teško je poverovati da ekipa na proleće ima šanse za titulu prvaka, a kako je Kup već izgubljen, samo bi neki čudesni niz u Evropi mogao da spreči još jednu godinu bez trofeja, ali u to ne veruju ni najveći optimisti.
„Gordanbol“ je mnogo toga doneo klubu, ali je na kraju pokazao i sve svoje mane.
Partizan bi možda trebalo da se fokusira na pravljenje strategije za naredno leto , kada će možda jedini put i vicešmpion dobiti šansu da se plasira u Ligu šampiona preko teških kvalifikacija.
Ekipu treba dobro profilisati i napraviti selekciju jednim delom i preko zime, da bi se na leto napravila ekipa koja će moći da parira u borbi za domaće trofeje.
U suprotnom, navijači će moći da uživaju u tek povremenim bljeskovima.
BONUS VIDEO Imperator, mađioničar, lucidni veseljak, srpsko čudo vidi brže nego obični ljudi
