Tri godine posle osvajanja poslednje titule šampiona Srbije, Fudbalski klub Partizan je podsetio na dešavanja iz 2017. godine, ali i dao pregled istorije fudbala na ovim prostorima.
Vraćanjem u prve godine po formiranju „velike“ Jugoslavije, Partizan podseća da se prvo klupsko prvenstvo FNRJ odigralo u sezoni 1946/47, kao i da su mu prethodnila kvalifikaciona takmičenja po regionima unutar države.
„Svesno koristimo pojam „regioni“, s obzirom na to da se kvalifikacije nisu odigravale samo po republikama kao federalnim jedinicama, već recimo i u regionu Srbije bez autonomne pokrajine Vojvodine, ili u regionu Hrvatske bez područja Istre. U isto vreme su i pokrajina Vojvodina i područje Istre imali “svoje” kvalifikacije. Partizan, kao novoosnovani klub Jugoslovenske Armije, nije igrao kvalifikacije sa civilnim klubovima“, navodi se.
Posle dve titule usledilo je 12 godina posta.
„To apsolutno pobija bilo kakvu tezu da je Partizan u nekadašnjoj državi na bilo koji način bio privilegovan klub tokom takmičenja“.
Čuvene „Partizanove bebe“ su prekinule crni niz, osvojile tri uzastopne titule, a od 1963. do 1992. godine odnos u titulama između večitih rivala iznosio je 19:11.
„Taj odnos bi bio za njih još povoljniji početkom 90-ih godina prošlog veka, da Partizan u leto 1987. godine nije na sudu uspeo da vrati ono što mu je bukvalno oteto od strane FSJ i njegovog tadašnjeg predsednika Šajbera u sezonama 1985/86 i 1986/87 – dve titule šampiona koje je Partizan osvojio u tim sezonama tamo gde se one jedino osvajaju, a to su fudbalski tereni, na kojima treba osvojiti najviše bodova i biti time uspešniji od drugih. Pokušaj otimačine titula nije na kraju prošao, ali jeste nažalost nepovratno prošla otimačina učešća Partizana u Kupu evropskih šampiona u sezonama 1986/87 i 1987/88! Profiteri te otimačine su bili naš večiti rival prve, odnosno skopski Vardar druge navedene sezone“, dodaje se.
U tekstu se apostrofira poslednja godina prvenstva u okviru SFRJ.
„Večiti rival uspeva u sezoni 1991/92 da osvoji titulu iako je te sezone u igranju fudbala bio manje uspešan od Partizana, a jedino je bio uspešniji kao izvođač penala! Ovo nije sada šala i aluzija na sadašnjost i neku blisku prošlost vezanu za komično dosuđivanje ili nedosuđivanje penala za ovog ili onog tokom trajanja utakmica u ovoj zemlji u kojoj danas živimo, već jedna gola, činjenična istina koja ima veze sa tadašnjim sistemom takmičenja u tadašnjoj državi. Naime, tih godina su se za pobedu dobijala 2 boda, za remi 1 bod, ali je “kvaka” bila u tome da su se posle svakog meča koji je završio nerešenim rezultatom šutirali penali i samo pobednik tih penala je dobijao 1 bod. To pravilo je nazvano “Miljanićevi penali”, a Miljanić je bio samo jedan od nekolicine predsednika fudbalskih saveza zemalja u kojima se Partizan takmičio, a koji je bio kadar večitog rivala. Oni mlađi pamte samo sadašnjeg Kokezu, nešto stariji pamte i Stojkovića i Terzića, a samo dosta stariji pamte i Miljanića. Pomenuli smo ranije i Šajbera, za kojeg ne znamo niti nas interesuje za koga je privatno navijao, ali znamo za koga sigurno nije navijao – za Partizan“.
U državama naslednicama Crvena zvezda je održala razliku u titulama, dodaje se, i do 2006. godine taj odnos je bio 24:19.
„U sezoni 2006/07 večiti rival osvaja svoju 25. titulu. Nakon toga kreće serija od čak 6 uzastopnih titula crno belih osvojenih u periodu 2007-2013. Polovina njih je osvojena direktno pobedama u derbijima (2010, 2011. i 2013. godine). Posle poslednje titule u ovom nizu, osvojene praktično „skidanjem pauka“ od strane Miloša Zeke Jojića, u tom trenutku, posle punih 57 godina (davne 1956. godine je večiti rival poveo sa 3:2 u osvojenim titulama), Partizan uspeva da izjednači ukupan odnos u osvojenim titulama na 25:25. Šta se dešava u narednoj sezoni 2013/14, nakon što je Partizan izjednačio odnos u osvojenim titulama? Dešava se puno toga. Između ostalog je i naš bivši golman Milan Lukač zauvek postao asocijacija na tu sezonu. Dobro pamtimo i pamtićemo sve…“
U naredne tri sezone ekipe su nazmenično osvajale trofeje, do takmičarske 2016/17.
„Sve su činili izvan Humske 1 da bude 28:26, bukvalno sve…Nisu uspeli, u Humskoj 1 se radilo bolje i uspešnije, rezultat je 27:27! Bio je nakon toga i korzo kroz grad, otvoreni autobus sa igračima i stručnim štabom, nešto što Beograd nikada ranije nije video. Leto 2017. godine neće ostati zapamćeno samo po javnom pozivanju nekih javnih ličnosti da se usred Beograda navija za grčki klub Olimpijakos protiv srpskog kluba Partizana, već i po početku kampanje za priznavanjem nekakve „titule“ večitom rivalu iz, zamislite, 1946. godine! Sve je viđeno u srpskom fudbalu do tada, samo to još nismo videli. Podsećamo, reč je o učešću u regionalnim kvalifikacijama (konkretno u Srbiji bez Vojvodine) koje su večitom rivalu bile preduslov da bi kasnije učestvovao u premijernoj 1. Saveznoj ligi u Jugoslaviji, državi koja je formirana još 29.11.1945. godine“, zaključuje se u tekstu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare