3
Godine prolaze, a trofeja nigde.
Poraz u finalu Kupa i depresivni izrazi lica fudbalera Partizana na kraju meča posle kojeg su morali da se poklone plesu Aleksandra Kataija koji je sa dve majstorije rešio pitanje pobednika, najbolje oslikavaju svu nemoć crno-belih.
PROČITAJTE JOŠ
Kada je posle toga usledila svađa i napuptanje ceremonije dodele pehara, stavljena je tačka na još jednu mučnu godinu u Partizanu koja je delovala prilično obećavajuće.
Drugu godinu uzastopno je Crvena zvezda pokupila sve lovorike u domaćem fudbalu, a treću godinu zaredom u Partizanu ne znaju šta znači podići trofej.
Ako se uzme u obzir da već pet godina „grobari“ nisu slavili titulu, onda sva nemoć iz poslednjeg derbija nije toliko čudna.
Može da sada već bivši trener Aleksandar Stanojević žali za propušptenim prilikama u odigranom finalu i kuka na sudije u prvenstvu, ali je to priča crno-belih već dve godine. Bolja igra na papiru i porazi u svakom bitnom derbiju koji je nešto značio.
Možda i najbolje odnos snaga simbolizuje prodor Aleksandra Kataija nakon što je štoper Partizana Nemanja Miletić promašio loptu i dozvolio Zvedinom „Magiku“ da napravi još jednu majstoriju.
Sa jedne strane majstor koji rešava utakmice, sa druge strane potez koji simboliše sve promašaje u crno-belom.
A ko je kriv za još jedan neuspeh? Ako je verovati ljudima u Partizanu, izgleda niko, dok se bivši trener žalio samo na sudije.
Ostalo je izgleda bilo sasvim kako treba.
Ali, kako je moguće da onda nema trofeja u klubu koji je obeležio srpski fudbal dominacijom u 21. veku i bio prvi tim koji je igrao Ligu šampiona, a sada se zadovoljava činjenicom da je bio drugi sa rekordnim brojem bodova.
Trio Milorad Vučelič, Ivica Iliev i Miloš Vazura u svom mandatu u Humskoj doneo je tek jednu titulu, onu čuvenu sa Markom Nikolićem, i tri trofeja Kupa, ali se čini da je za to mnogo veća zasluga trenera nego uticaj njihovog rada.
Sa druge strane, za njih su se lepili brojni skandali u čemu je prednjačio Miloš Vazura koji je u tom periodu zaradio tri krivične prijave i postao predmet brojnih istraga.
Kako vreme njihovog boravka na čelu kluba prolazi, rezultati su sve gori, a nema ni satisfakcije sa finansijske strane jer klub prodaje sve manje i manje igrača, a pojedine kao što je slučaj sa Aleksandrom Šćekićem pušta i bez obeštećenja.
U poslednjih pet godina koz Humsku je prodefilovalo čak pet trenera koji su odlazili kada bi shvatili da ne mogu da naprave više od onoga što su do tada uradili kao neku vrstu moralnog čina.
Za sve to vreme niko u upravi nijednom nije ponudio ostavku izuzev Ivice Ilieva koji je odlazio i vraćao se, ali je suštinski sve vreme bio tu.
Kako je moguće da niko makar javno ne ponudi ostavku i preuzme odgovornost za rezultatske neuspehe?
Umesto toga, ista grupa ljudi će birati novog trenera, dovoditi i prodavati igrače i praviti tim za narednu sezonu po istoj matrici po kojoj su radili i prethodnih, neuspešnih godina.
Zanimljivo je i da su navijači ranije terali uprave koje su bile mnogo uspešnije, dok sada vlada vidljiva apatija.
Južna tribina je odavno rasparčana, dok je ostale publike sve manje i manje, a i oni su tek sporadično ove godine pokazivali nezadovoljstvo radom čelnika kluba.
Iako se čini da je pre svega zbog rezultata u Evropi i neizvesne borbe za tiulu, Partizan napravio iskorak, predstojeće leto u kojem sledi rekonstrukcija tima i odlazak još jednog trenera, još jednom su ogolili sve probleme crno-belih za koje niko ne želi da preuzme odgovornost.
Uprava ne haje, navijači gube nadu, a najbolji igrači polako odlaze. To je najkraće rečeno, sumorna perpsektiva Partizana. Do nekog novog Kataija koji čeka da im se desi.
BONUS VIDEO Fudbaleri Partizana napuštaju ceremoniju dodele pehar
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
