Fudbalski radnici u Srbiji neretko, pod uticajem različitih okolnosti, ne libe se da za 180 stepeni okrenu kurs i delima demantuju prethodno izrečene reči.
Mogući povratak Saše Ilića u Humsku, probudio je sportsku javnost, i takav epilog ne bi bio iznenađujući da Partizanova legenda ranije nije rekla da ne želi da se pojavljuje u klubu kako ne bi ispalo da se „gura za fotelju“.
Po odlasku u igračku penziju krajem prethodne sezone, Ilić je prestao da dolazi na stadion na kojem je decenijama ispisivao živopisnu biografiju, ali i klupsku istoriju. Upravo zbog ostvarenog, legendarni kapiten zaslužuje da se nađe na čelu liste kandidata za funkciju u klubu iz Humske, međutim stav koji je nedavno izneo u javnost nagovestio je neslaganje sa aktuelnim rukovodstvom, pa je mnoge zaintrigirala slika Ilića koji u društvu potpredsednika Vladimira Vuletića i direktora Miloša Vazure prati susret Partizana i Mladosti iz Lučana.
„Zašto sam prestao da dolazim? Suviše je komplikovano, ali, recimo, da ne želim da se guram i smetam i da kažu: ‘Evo ga ovaj, došao po fotelju’, jer se za tu fotelju nikada nisam laktao, niti ću to ikada činiti. Nisam ostao u Partizanu posle završetka karijere, što ne znači da se neću vratiti jednoga dana, jer je to moj klub i nisam zatvorio vrata zadnjicom“, rekao je nedavno Ilić.
Ipak, samo nekoliko meseci kasnije Ilić se pojavio u loži na zapadu Stadiona Partizana i izazvao brojne polemike.
Ova promena stava povod je da se osvrnemo na sportske radnike koji su nedugo nakon izjava, svoje stavove demantovali postupcima.
Spisak je poduži, pa smo pažnju posvetili najaktuelnijim i najupečatljivijim.
Pre Ilića, kritike na račun rukovodstva Partizana, i to znatno direktnije, iznosio je Savo Milošević. Aktuelni strateg crno-belih, tokom zasedanja Skupštine Partizana, 24. maja 2016. godine, ušao je u direktan verbalni sukob sa Vladimirom Vuletićem. Milošević i Vuletić tada su se našli na različitim stranama, a sadašnji šef stručnog štaba prekinuo je izlaganje potpredsednika kluba jer je smatrao da ne postoji kvorum.
Činjenica da je Vuletić nastavio svoj govor dodatno je isprovocirala Miloševića koji je Vuletiću besno odbrusio:
“Da li je ovo Skupština ili pijaca? Nemoj da moliš nego se skloni odavde. Pošto ne znaš da vodiš“, rekao je tadašnji potpredsednik FS Srbije, a kad su se stišale strasti dodao je:
Milošević pronašao zajednički jezik i sa Karadžićem
Savo Milošević, prilikom dolaska u Parztizan nije prvi put promenio kurs kojim se kreće na fudbalskom putu. Sadašnji trener crno-belih, upravo u vreme neslaganja sa aktuelnom upravom bio je na funkciji potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije. Zanimljivo, nekadašnji centarfor, pre nego što je postao desna ruka Tomislava Karadžića, bio je upravo najveći kritičar čelnih ljudi srpskog fudbala.
„Jako mi je žao što se sve ovo desilo. Tužno je i jadno na šta je fudbalski klub Partizan spao. Ovo je pravni nonsens, pravno divljaštvo što pokušavaju, a da ne pričam o elementarnoj kulturi: dok članovi Skupštine ulaze na Skupštinu oni već izglasali tri odluke. Kolo vode ljudi koji su zaposleni u klubu ili su trenutno tu u odnosu na nas članove Skupštine, a mi smo najviši organ kluba, koji odlučuje o svemu. Mi smo njih zaposlili, unajmili, ne oni nas. Oni meni treba da odgovaraju. Član Nadzornog odbora je tu da nadzire, ne da vodi banku kao u kafani, u četiri ujutru kad su svi pijani“.
Međutim, sukobi tokom borbe za vlast dve struje Partizana nisu predstavljali prepreku Vuletiću i Miloševiću da uspešno sarađuju u budućnosti, ostavivši teške reči iza sebe.
U kojoj meri zajednčki interesi utiču na memoriju, svedoči i „sukob“ na relaciji Crvene zvezde i Fudbalskog saveza Srbije, odnosno Zvezdana Terzića i Slaviše Kokze.
Teško je i pobrojati sva saopštenja tokom niza medijskih prepucavanja. Krivica za svaki bod koji je klub iz Ljutice Bogdana prosuo tokom prethodnih godina na superligaškom bojištu je pripisivana upravo Fudbalskom savezu Srbije.
U moru saopštenja najfrekventnija su bila obraćanja javnosti tokom 2017. godine u kojoj je Zvezda ostala bez oba trofeja na domaćoj sceni.
Sukobljene strane, između ostalog, medijskim ratom otvorile su 2017. godinu, a povod Terziću da se oglasi bile su Kokezine optužbe da je „menadžer na privremenom radu u Zvezdi“.
„Gospodin Kokeza ne može da podnese da je njegovim odlaskom iz Crvene zvezde krenula renesansa našeg voljenog kluba. On nije bio dorastao odgovornom zadatku i narod ga je oterao iz našeg kluba“.
„Ostavio je Zvezdu u ruševinama sa velikim dugovima, devastiranom infrastrukturom i izgubljenom UEFA licencom. Crvena zvezda ove godine igra sezonu snova. Gospodin Kokeza, odnosno njegova sujeta ne može to da podnese i koristi svaki dostupan mehanizam da nanese štetu Crvenoj zvezdi. Umesto da se u svom intervjuu bavi svojim poslom on se bavi Crvenom zvezdom i plasira neistine za koje svi sportski ljudi znaju da su notorne laži. Ne želimo da ljude u ovim novogodišnjim praznicima opterećujemo glupostima već da im poželimo sreću, a Kokezi ćemo na njegove laži odgovoriti kada dođe vreme“, izjavio je tada Terzić.
Ipak, niz veoma ozbiljnih međusobnih optužbi nije sprečio čelne ljude Crvene zvezde i Fudbalskog saveza Srbije da zaborave sve sukobe i ponovo sednu za isti sto. Uvrede i optužbe ostale su arhivirane u senci, a ratne sekire zakopane, pa danas nije iznenađenje čelnike Zvezde i Saveza videti za istim stolom.
Jedan od „javnih nastupa“ koji je prolično uzburkao sportsku javnost u Srbiji bila je reakcija Nenada Lalatovića, trenera Vojvodine, prethodne jeseni tokom gostovanja Novosađana na „Čairu“.
Nezadovoljan tretmanom u susretu sa Radničkim iz Niša, prethodnim klubom koji je predvodio sa trenerske klupe, Lalatović se u jednom momentu okrenuo ka loži i besno zagrmeo:
„Ovoga mi krsta, svaku nameštenu utakmicu – sve ću reći“, vikao je na sav glas Lalatović, a obećanje su zabeležile kamere tokom televizijskog prenosa.
FK Vojvodina manager Nenad Lalatovic continues to be quite the firey character on the sideline. Lost his cool once again and gestured a death threat.
Could be a lengthy punishment coming, a shame since Vosa is playing some great football this seaosn. pic.twitter.com/sBQpaVBcFv
— Serbian Football (@SerbianFooty) September 13, 2019
Ipak, zakletva je bila kratkog daha, jer je Lalatović, nakon meča ostao nem na dešavanja u klubu sa Nišave za koji je, dok je radio u njemu, govorio da je drugi klub po kvalitetu u Srbiji.
Zanimljivo, za razliku od svog kolege Ognjena Koromana, koji se nije zadržao na pretnjama te je izneo svoje gledište fudbalske slike, Lalatović se po aršinima Fudbalskog saveza Srbije i disciplinaca, očigledno na vreme ujeo za jezik te je prošao bez sankcija.
Sa druge strane, nekadašnji napadač Crvene zvezde i doskorašnji trener Smedereva, nekoliko samo godinu dana nakon tvrdnje da je „Zvezdan Terzić jedan od najsposobnijih fudbalskih radnika u Srbiji“, u javnost je izneo niz optužbi na račun generalnog direktora Crvene zvezde, ali i Fudbalskog saveza Srbije, posle čega je kažnjen šestomesečnom suspenzijom.
Navedeni konflikti, koji su pod uticajem vremena i okolnosti ostali u drugom planu, samo su najupečatljivije promene kursa u poslednjih nekoliko godina, na veoma dugačkoj listi.
Pređašnje izgovorene reči relativno brzo gube težinu kad dve strane nađu zajednički interes, pa ostaje pitanje koliku težinu one uopšte imaju u takvim okolnostima.
Stanković se vratio trenerskom poslu
Zbog pređašnjih izjava, krajem 2019. godine je sa značajnom dozom skepticizma dočekana vest da će Dejan Stanković naslediti Vladana Milojevića na klupi Crvene zvezde. Čuveni fudbaler je posle epizode na klupi Udinezea kao pomoćnik Andree Stramaćonija istakao da ne planira da dublje ulazi u trenerske vode kao i da to nije posao za njega. Ipak, kako je i sam rekao kasnije, poziv kluba u kojem je napravio prve igračke korake i u kojem se afirmisao uticao je da Stanković promeni odluku i još jednom se vrati na stratešku klupu.
Pratite nas i na društvenim mrežama: