"Laku noć dame i gospodo. Eto, i ova predstava je završena. Nadam se da ste uživali u njoj... Nadam se da ćemo se ponovo sresti u nekom drugom gradu, na nekoj drugoj predstavi, u nekom drugom cirkusu".
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Nije mogao ni da zamisli kantautor i pesnik Đorđe Balašević, kada je pisao „Odlazi cirkus“, da će reči jedne njegove pesme tako lepo opisati upravo završeno Svetsko prvenstvo u fudbalu. Mi bismo samo dodali da je cirkus bio odlično organizovan, glamurozan i, logično, preskup. Kada kažemo dobro organizovan mislimo na organizaciju dobro poznatu nama u Srbiji, kada vam kažu gde su parkirani autobusi, kada kreću, a vi treba samo na spektaklu da tapštete jako, vičete po potrebi „uraaa“ ili „uaaa“. I za to ćete, navno, da budete nagrađeni.
U životu, inače, nisam više puta čuo „u ovom pravcu“ nego prethodnih 31 dan u Dohi.
I nema tu da hoćeš levo, ako ti kažu da ideš desno. Ne, majčin sine, ideš levo jer je neko zamislio da se tako ne pravi gužva. A, gužva se ne pravi jer krećeš na marš od par kilometara pa ko se dovuče do stanice metroa ogreje ga sunce. I iskreno jedva čekam da stignem u Srbiju i deinstaliram sve aplikacije potrebne za Katar, na čelu s „Hayya“, koju sam svakog dana pokazivao, bez karikiranja, minimum 20 puta.
Ne sećam se Svetskog prvenstva sa toliko kontroverzi kao što je bilo ovo u Kataru. Poslednja od njih je slika Lionela Mesija, koji u katarskoj nošnji prima pehar namenjen prvaku sveta. Zaista nemam ništa protiv ako je to bio deo ceremonije o kojem je bio obavešten i Leo, ali nije delovalo da je baš tako. I kakve to veze ima s fudbalom, na svim slikama s poodijuma sijaju plavo-beli dresovi Argentine, samo je Mesi s crnim plaštom, a ne u opremi za koju je „krvario“ celu karijeru.
Evo pokušavam da zamislim kako je Srbija dobila organizaciju Mundijala, recimo, 2030. godine, na turniru je pobedila Francuska, a predsednik Aleksandar Vučić predaje pehar Kilijanu Mbapeu, koji nosi šajkaču i opanke. Ja bih tu dodao i travku u uglu usta, ali možda bi bilo previše neozbiljno.
Pa, ne ide to tako, rođaci.
Druga stvar koja mi je zasmetala u završnici Mundijala jeste verbalni napad na izraelsku tv ekipu koja je izveštavala s finala, a kojem sam slučano prisustvovao. Izlazio sam sa tribine na kojoj su bili smešteni novinari na stadionu „Lusail“, kada se nekoliko mladića ogrnutih u palestinske zastave obrušilo na novinara i snimateljku, koji su u tom trenutku snimali prilog ili možda čak bili i uživo u programu. Povicima „je*ite se vi i vaša demokratija“ i „kučko“ „ispratili“ su novinare do ulaza u Medija centar. Iako je izraelska ekipa brzo reagovala i povukla se, svi su ostali zatečeni onim što su čuli i videli. Naravno da Katrani nisu bili u mogućnosti da spreče ovaj incident jer se desio u sekundi, međutim, njihova nevolja jeste ta što se to desilo u njihovoj zemlji, za vreme Svetskog prvenstva, i to ne prvi put.
Osim napada na izraelske novinare, bilo je previše kontroverzi o kojima smo tokom šampionata pisali naširoko. Od načina na koji je Mundijal dodeljen Kataru, korupcije, nepoštovanja ljudskih prava, stradanja radnika iz zemalja trećeg sveta, problema žena i gej populacije, termina održavanja Mundijala, troškova najskupljeg Prvenstva u istoriji, učešća Katara kao 113. zemlje na FIFA rang-listi u trenutku dodele domaćinstva, zabrane alkohola, previsokih cena smeštaja, bojkota navijača, ali i umetnika poput Šakire, Due Lipe, plaćenih navijača, protesta Iranaca, pada sistema zbog kojeg navijači s plaćenim ulaznicama nisu mogli na stadion, loše primene VAR tahnologije, sumnjivih golova poput onog Japana… Čašćavanje katarskog arbitra da sudi utakmicu za treće mesto, šampionski korteo involviraran u paradu povodom Nacionalnog dana…
Nema kraja najbrajanju svega onoga što se desilo u Kataru, a ne ide u prilog ni fudbalu ni organizatoru Svetskog prvenstva.
Iskustva s ljudima, s kojima smo se sretrali u Kataru su potpuno drugačija. Bili su sjajni, gostoljubivi, baš kao i volonteri FIFA. Uvek na usluzi i s osmehom. Oni su ovo Svetsko prvenstvo učinili pozitivnijim, koliko je to bilo u njihovoj moći.
Što se fudbala tiče, on je generalno bio dobar, finale nezapamćeno, verovatno jedno od najboljih u istoriji, Lionel Mesi je postao najbolji igrač sveta, Kilijan Mbape je pokazao potencijal da zaseni i Lea i najavio mogućnost da jednog dana postane najbolji igrač svih vremena, Hrvatska je ponovo osvojila 3. mesto, a Srbija opet nije uradila ništa.
I ne samo da nije uradila ništa, već je lošiji utisak od nas ostavio jedino Katar. Dobro, i Vels i Kanada su iza nas, ako nam je za utehu što smo preskočili ekipe koje imaju po jednog „krštenog igrača“. Dakle, od 32 reprezentacije koje su učestvovale u Kataru „orlovi“ su bili 29.
Umesto osvrta na „učinak“ Srbije na Prvenstvu sveta, samo podsećanj na reči selektora Dragana Stojkovića Piksija: „Mi smo sve učinili. Bilo bi nemoralno da tražim i očekujem više od njih. Sve što sam tražio u kvalifikacijama su mi dali, perfektno i više nego što sam tražio. U ovom momentu nismo mogli više“.
BONUS VIDEO Katar- Kraj Mundijala