Bastijan Švajnštajger, nekadašnji kapiten reprezentacije Nemačke i Bajerna, otkrio je brojne zanimljive detalje iz svoje bogate karijere.
Švajnštajger se tokom gostovanja u emisiji Pressing, Jugoslava Ćosića, na televiziji N1 osvrnuo na svoje početke, i ispričao kako je odabrao fudbal umesto skijanja:
PROČITAJTE JOŠ...
„Mislim da nisam pogrešio jer sam odabrao fudbal. Nisam voleo opremu za skijanje, ali ni ustajanje ujutru, na planin ume da bude i -20… Nije bilo prijatno, jedino u čemu sam uživao je bila hrana. Ne žalim što sam odabrao fudbal.“
Usledio je poziv Bajerna, kada je imao samo 14 godina…
„Bila mi je velika čast jer su me izabrali. Sećam se 2002. godine, kad sam postao deo prvog tima. Bio sam mlad, i imao sam neke „greškice“, ali nisam ništa loše uradio. Zabavljao sam starije igrače u klubu, ali sam izvukao poruke. Dve godine kasnije, 2004. godine, sam već bio reprezentativac, kada je stigao Feliks Magat, poznat kao malo tvrđi prema mladim igračima. Povredio sam se, pa mi je Magat posle toga rekao da idem u drugi tim. Bio sam tamo par utakmica, i posle sam se vratio u prvu postavu. Postao sam kasnije dobar prijatelj sa Magatom. Nisam razmišljao preterano o budućnosti, maštao sam da osvojim Svetsko prvenstvo, Ligu šampiona, uvek sam zamišljao kako držim te pehare, ali sam tad još bio mlad“, rekao je on.
Velika stvar kod tima iz Minhena jeste to što vode računa o omladinskom pogonu, pa konstantno šansu dobijaju mladi igrači:
„Klub ne vodi neki vlasnik, Bajern je i danas svoj. Sa sportske strane, uvek smo imali velike zvezde, tada je bio Riberi, recimo, ali ta mešavina igrača iz omladinskog pogona i zvezda bio je najbolji period. Važno je imati domaće igrače. Nije Bajern uvek imao poverenja u omladince, teško je preći iz druge u prvu ekipu, neophodno je da imate kvalitet.“
Ipak, kako ističe Švajnštajger, nije bilo baš tako jednostavno sklopiti pobednički tim:
„Nije lako, to je kao sklapanje slagalice. Imate recimo Riberija, koji voli da solira, daje golove pa Tomasa Milera, koji je timski igrač… Na početku niko od tih igrača nije igrao odbranu, sve dok ih nisam okupio, rekao „OK, momci, može tako, ali morate da igrate odbranu.“ Bilo im je potrebno neko vreme kako bi se uklopili, a onda je sve bilo lakše“, otkrio je Nemac.
Stigao je veliki uspeh u vidu trofeja najbolje ekipe Evrope 2013. godine:
„Osvojiti Ligu šampiona 2013. bilo je veoma važno. Nikada nije lep osećaj izgubiti, verujem da je poraz od Čelsija 2012. na penale, taj poraz nam je dao temelj za titulu godinu dana kasnije, i za Svetsko prvenstvo koje smo osvojili u Brazilu. Puno čovek nauči iz poraza. Mislim da ima ironije u tome što smo osvojili Ligu šampiona protiv Borusije iz Dortmunda, pogotovo što su oni tada bili šampioni. Pritisak na nas je bio ogroman, i da smo izgubili tu utakmicu, bilo bi veoma teško. Utakmica je bila teška, postigli smo gol na samom kraju preko Robena, i ironija je što smo pobedili Borusiju, i to na Vembliju.“
Švajnštajger se dotakao i priče o Superligi Evrope, koju bi činili najbolji timovi „starog kontinenta“:
„Ne znam, već postoji Liga šampiona, tako da mi se ta ideja ne sviđa. Sviđa mi se više ovaj sistem kakav jeste.“
Drugi veliki uspeh je osvajanje Svetskog prvenstva u Brazilu 2014. godine, kada je u polufinalu njegova selekcija savladala „karioke“ 7:1. Ipak, temelj je „postavljen“ nešto ranije:
„To je bio proces, kad sam stigao u reprezentaciju tu su bili samo Filip Lam i Lukas Podolski. Tokom godina u nemačkoj Bundesligi razvijali smo mnogo mladih igrača koji su imali kvalitet. Ta mešavina dve generacije, to je najbolja stvar koju možete da imate.“
Posebno zanimljiv bio je komentar na meč sa Brazilom:
„Iskreno, u vreme Franca Bekenbauera i Karl Hajnca Rumenigea, bila je sjajan reprezentacija, recimo ’74. godine. ali i u moje vreme uvek smo bili uspešni. Posebno te 2014, kad smo osvojili Svetsko prvenstvo, dobili smo Brazil 7:1 u polufinalu, što će biti ekstremno teško ponoviti, posebno protiv njih, i to kad su bili domaćini. Nismo bili preterano dobro raspoloženi, videli ste, oni su plakali, nismo se dobro osećali zbog toga, ali smo bili srećni jer idemo u finale“, otkrio je Švajnštajger.
U finalu meč sa Argentinom, i zadatak – kako sačuvati Lea Mesija? Upravo to je morao da učini Švajnštajger:
„On je veoma opasan. Pametan, brz, brze noge… Nisam Mesija samo ja čuvao, protiv takvih igrača mora čitav tim da učestvuje. Ceo tim je uradio sjajan posao u odbrani. Kada igrate „jedan na jedan“, uništiće vas ako niste u sjajnoj formi“, otkrio je bivši kapiten „pancera“.
Pored Bajerna, nastupao je i za Mančester junajted, a otkrio je kako je došlo do saradnje:
„Sećam se da sam u to vreme želeo da doživim nešto novo, dobio sam ponudu Junajteda. Mančester je bio moj omiljeni klub uz Bajern, i bilo je sjajno iskustvo, iako je bilo nešto teže druge sezone. Nisam nikada sa Murinjom imao problem. On ima zanimljiv karakter, držao je govore, bio je zabavan… On nije glupa osoba, zna šta bi trebalo da radi. Ponekad je bar izgledao nezgodan, ali sviđao mi se. Uvek je dolazio da se pozdravi kad bih igrao protiv njega, uvek je imao poštovanja.“
Nemac je u penziji, ali mu fudbal, kako priznaje, ne nedostaje, bar ne kao igraču:
„Dobro je bez fudbala, ne moram da trčim za loptom. Provodim vreme sa porodicom, ne nedostaje mi fudbal više, imam neke druge ciljeve.“
Priznao je da nije bio na utakmici reprezentacije Srbije u košarci, ali se prisetio perioda kada je bio gost beogradskog Partizana:
„Obožavam košarku, nažalost nisam gledao vašu reprezentaciju uživo, ali sam bio na nekim utakmicama, gde su me navijači oduševili.“
Za kraj, na red je došla i njegova supruga, nekada prva teniserka planete, Ana Ivanović:
„Ana je jako lepa, mlada žena, pametna, sjajna osoba, mnogo toga bih mogao da kažem o njoj. Ima ogromno srce, i kada igramo tenis, vidim njenu strast. Uvek me pobeđuje“, zaključio je Švajnštajger.
View this post on Instagram
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare