0
U zemlji gde je rejting jedne partije svetinja, kritika je bogohuljenje, a onda i jedan fudbalski trener može da bude "sotona".
Srbija je mesto gde se sve shvata lično. Još kad je neko, kome je glavna preporuka članska knjižica stranke, na poziciji moći – onda mu reakcija na kritiku obično bude „e sad ću da mu j**** sve po spisku“.
PROČITAJTE JOŠ:
Kritikom je u Vojvodini probao da se bavi Nenad Lalatović i obija mu se o glavu, jer mu baš o glavi rade ljudi iz njegovog kluba.
Žalosno je što niko nema herca da lepo dođe i kaže mu pošteno „slušaj, druže, deranžiramo te i bićeš otpušten jer si udario na Marka/Janka/Dragana i partiju“ i kraj priče.
Onda bi bilo za promil jasnije u kakvom društvu živimo, kao da to već nismo ni znali. Ne. U „slučaju Lalatović“, lakše je pribeći perfidnim načinima razračunavanja.
Tako Dragomir Tanović koji radi u Vojvodini, dođe kod sudija i kaže im da isključe Lalatovića. Ovaj to kaže na konferenciji, pa Tanović kasnije negira i naziva trenera svog kluba – jadnikom.
Lalatović istupi bez dlake na jeziku i napravi još veći skandal od onoga koji smo gledali jesenas i zimus.
A tada je bila priča da plate kasne mesecima i da uprava ne radi svoj posao kako treba jer ne može da obezbedi novac.
Nisu to neke basnoslovne plate, bar ne za ljude koji opslužuju SC „Vujadin Boškov“, ali kad se iz budžeta „zavrne slavina“, onda nema para, sve i da igrači i zaposleni rade za grickalice, a ne za platu.
Skup je i smoki, o kikirikiju da ne pričamo. Međutim, klub zna da može da dovede igrača i da može da ga vuče za nos, a onda se pravi blesav jer neće biti kažnjen.
Primera je bilo, nije da nije. Jedina razlika je što se tek ponekad neko oglasi jer mućne glavom i vidi da to ne valja, ili kad vidi da mu kroz džepove duva promaja.
Zato su štrajkovali igrači Borca. Klubovi znaju i da, dok domaći igrači uspeju da se izbore za svoja prava, prođe cela „Mala nevesta“ od prve do poslednje epizode. I to da se emituje jednom nedeljno.
Sve to prolazi bez frke i buke. Problem nastaje kad neko krene da stvara loš imidž partiji tako što digne glas, a još je veći problem kad taj glas neko čuje, jer Lalatović nije tek neki trenerski kalfa ili golja.
Već dugo radi taj posao, osvojio je Kup, bio je poznat i pre nego što je postao trener i onda kad dođe i kaže „Vučića cenim, ali mi njegovi ljudi rade o glavi“, takva stvar odjekne.
Vojvodina i Dragoljub Samardžić se onda ne brinu za to što plate kasne ili što je i taj Lalatović više puta izrazio privrženost predsedniku koga u SNS-u obogotvoravaju, zanima ih samo loš imidž koji se prenosi na SNS.
Samardžić je svojevremeno bio predstavljan i kao savetnik Miloša Vučevića, gradonačelnika Novog Sada i kad je on došao, SNS linija je „ratovala“ sa SPS linijom iz uprave.
Lalatović je, dok je kritikovao staru postavu u Vojvodini možda bio i dobar, ali kad nije promenio „pesmu“ ni prema novoj, onda je postao „persona non grata“.
Nikoga više u klubu nije briga što je Lalatović više puta svojim izjavama istakao koliko ceni i poštuje Aleksandra Vučića.
„Pošto me stalno ljudi povezuju sa politikom, iako sa njom nemam nikakve veze, ali kad me već povezuju znači da mene u klubu neće ljudi gospodina Vučića, našeg predsednika. U klubu me hoće Bajatović, Ljuba Apro, a neće me ljudi koji polažu račune našem predsedniku države. Tako da kažem, nemojte me prozivati da sam ja nečiji trener, ja sam samo svoj trener, Vučića cenim, poštujem, volim i ovo nema veze sa njim“, rekao je Lalatović posle utakmice sa Zlatiborom.
On je toj i takvoj stranci trn u oku, bez obzira što hvali njenog vođu na ličnom planu, jer nagriza imidž partije u kojoj predsednik drži sve uzde.
Njegova svetost – rejting, ne sme da pati i pada ni za milimetar, jer iz Beograda stižu packe.
Stoga je i Lalatović „ok“ kad hvali Vučića, ali je negativac kad kritikuje upravu sastavljenu od ljudi iz SNS, sve i da nijednog člana uprave ne spomene po lošem u kontekstu partije, već samo po funkcijama u klubu.
Ipak je služba partiji „starija“ i nadređena službi u klubu i zato uprava čeka leto da Lalatović ode. Navijači imaju drugačije prioritete.
„S najuspešnijim trenerom u pobede i sledeće godine, kome to smeta nek ide iz Vojvodine“, poručili su transparentom na utakmici protiv Partizana i podržali Lalatovića.
Taj transparent ostao je neko vreme na stadionu „Karađorđe“. Rejtingu Lalatovića u očima SNS-ovaca iz Voše, ne doprinosi ni to što je posle promene uprave više puta pružio podršku Dušanu Bajatoviću, kog su ljudi iz sadašnje uprave hteli da istisnu.
Teška posla da je Lalatović hteo da sve prebaci na teren politike kad je tražio zarađeni novac, ali politički uticaj koriste da bi se obračunali sa njim.
Koriste i pravila pa su protiv njega pokrenuli postupak u februaru jer je izjavama „izašao van svojih nadležnosti“.
Ne, nego treba da radiš, ne primaš platu i da ćutiš. To je skroz u redu? Pa onda kad se neko seti da ti baci koje zrno – super.
Čak i kad samo tražiš ono što si zaradio i opominješ onoga ko ti duguje, postaneš „loš momak“, naročito kad ti duguje neko ko pripada vladajućoj stranci.
Danas je to SNS, sutra će možda biti neka druga partija, ali im je svima zajedničko jedno: dobar si im dok ih hvališ, a ne dao ti bog da pomisliš ili još gore kažeš nešto loše.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
