Reprezentativac Srbije Aleksandar Mitrović poručio je da mu je velika želja da se sa reprezentacijom Srbije plasira na Evro 2020 i da postane najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima.
Mitrović je u živom uključenju na Instagram profilu novinara RTS Aleksandra Stojanovićam pričao o svojoj karijeri, Fulamu, trenerima i uticajima, ali i o planovima za budućnost.
Napadač Fulama je pričao i o tome koliko je zahvalan trenerima koji su mu pomogli tokom karijere. Pomenuo je i Slavišu Jokanovića, Ljubišu Tumbakovića, Besnika Hasija, dok mu Rafael Benitez, bivšeg trener u Njukaslu, nije ostao u lepom sećanju.
„Imao sam tu sreću da uvek naiđem na ljude koji su me razumeli, pomagali mi, trpeli, to se isplatilo. Nisam imao problem ni sa Benitezom, ali nisam igrao, nisam dobijao minute. Nismo se našli, igrao je defanzivan fudbal, na kontre, meni to nije odgovaralo. Srećom, našli su se uvek tu ljudi koji su bili spremni da mi pomognu“, kaže Mitrović.
Otkrio je i koje klubove posebno prati i čiji mu se stil igre trenutno najviše dopada.
„Volim da gledam Atalantu i Lids junajted. Lids zbog trenera Marsela Bjelse, imam kod sebe nekoliko njegovih knjiga. Bjelsa je pravi genije. Ludi genije! Jedan od najboljih trenera na svetu. Radio je u takvim klubovima gde nije mogao da dođe do tog nivoa kao na primer Gvardiola, ali svakako je jedinstven“, dodao je Mitrović.
Ne odbacuje mogućnost da jednog dana i sam krene trenerskim stopama. Kaže da zna šta bi tada radio.
„Ne isključujem mogućnost da jednog dana odem u trenere. U sportu sam, fudbal mi je život, dao mi je sve. Ništa drugo nisam radio i ne znam šta bih drugo mogao. Mislim da bih bio dobar trener. Fudbal ti oduzme dosta vremena od porodice, vremena sa decom, a kad si trener, imaš 25 igrača, moraš da razmišljaš o svemu, šta su jeli, dali ih je ostavila devojka… Posvećen sam svemu što radim i ako bih počeo da se bavim time, bio bih perfekcionista. Posvetio bih se maksimalno tome da sve bude kako želim“, jasan je bivši igrač Partizana.
Kaže da je svestan svojih kvaliteta i da zbog snage koju ima, sudije često koriste to da dosude prekršaj za protivnički tim.
„Svoje telo koristim na dobar način. Znam svoje vrline. Nisam ni skočan, ni brz, ali sam jak i znam to da iskoristim. Kad treba da se postavim, stavim lakat na rame protivničkog igrača. Ima tu dosta sitnica. Da li sam žrtva kod sudija? Mislim da sam žrvta više u Evropi, kad sam u reprezentaciji. U Čempionšipu nema toga. Imam privilegiju da ulazim jako u duele, igra se čvrsto i oštro. Na reprezentativnom nivou je drugačije, lakše ti sviraju prekršaj. Stil suđenja u Engleskoj i Evropi je drugačiji. Ali da sam jak, jak sam, radim na tome“, nasmejao se Aleksandar.
Bila su neizbežna podsećanja na Mundijal u Rusiji i meč sa Švajcarskom kada su ga dvojica Švajcaraca srušili, svi su očekivali penal, a sudija, Nemac Feliks Brih je svirao prekršaj Mitzrovića u napadu!
Srbija je izgubila sa 2:1 i ko zna šta bi bilo da je tada sudija, kako je trebalo, pokazao na belu tačku.
„To mi je jedna od najtežih utakmica. Sigurno najteži poraz…. Taj penal bi rešio utakmicu. Tada sam Brihu na terenu rekao, objašnjavao da fizički nije moguće da napravim faul protiv dvojice, a pokušavao sam jedini da udarim loptu. Pokušavao sam da se otmem, nisam nikako mogao da napravim faul. On mi je dao karton zbog prigovora! Bio sam vruće glave, otišao sam posle na doping kontrolu. To je najbolja stvar što se dogodila posle. Kad si takav, ne možeš da razmišljaš. To je utakmica gde nam je sudija uništio sve šanse za prolaz. Siguran sam da bi taj penal promenio ishod utakmice“, smatra Mitrović.
Kaže da je Nemac sudio vrlo perfidno protiv našeg tima.
„Matiću je u petom minutu dao karton, tu ga je isekao, dao je čini mi se još i Koletu, nekom iz odbrane… Sve u prvih 15 minuta. Koliko je to perfidno radio, možda se nije ni pričalo o tome koliko je trebalo. Jeste, i mi smo napravili greške. On je kasnije kažnjen, nije sudio, ali nije to uteha“, priznao je sjajno napadač.
Želja mu je da obori rekord Stjepana Bobeka po broju golova u dresu reprezentacije. Trenutno je na 31, rekord je na 38, dostižan je.
„Taj rekord je star, mislim da je iz perioda Stjepana Bobeka. Ko je sve igrao za reprezentaciju, sa kakvim karijerema, sigurno bi to bio moj najveći uspeh u karijeri. Pričao sam, ako srušim taj rekord, neću se zadovoljiti time. Hoću da postavi rekord koji neće moći da sruše. Ne znam je li to sebično, ali to je moj način razmišljanja. Hoću da budem najbolji napadač reprezentacije!“.
Rekao je da sada ima prioritete, da ide korak po korak.
„Ne razmišljam mnogo unapred, idem stepenik po stepenik. Sad je bitno da ostanem u formi, da kad krene prvenstvo budem u najboljoj kondiciji. Hoću sa Fulamom da se plasiram u Premijer ligu, a sa reprezentacijom na Evropsko prvenstvo. Na to sam fokusiran, rekord po golovima u reprezentaciji je blizu, ali ta prva dva cilja su najvažnija. Fulam mi je dao sve, porodica i ja smo srećni u Londonu, uživamo, bukvalno sam kao kod kuće. Videćemo šta će biti do kraja, da li će biti ponuda. Ne bih da menjam sredinu čisto zbog promene. Hoću da igram u ekipi gde ću najbolje moći da pokažem svoje kvalitete. Postavljam sebi male, dostižne ciljeve,a za ostalo ćemo videti“, kaže golgeter Fulama.
Na kraju, neizbežno je pitanje o reprezentaciji i mečevima baraža sa Norveženima.
„Dve velike utakmice, dva velika finala za nas, ali i Norvežane. Dugo nismo bili na Evropskom prvenstvu. Za te mečeve živim, većina igrača živi za takve utakmice. One nose veliki pritisak, ali i nagrade, svako voli da ih igra i ne mogu da dočekam da počnu. Ne znamo datum kad će se igrati, bukvalno ništa, ali nadamo se da ćemo se plasirati na prvenstvo i da ćemo zaokružiti dva velika ciklusa“, zaključio je Mitrović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare