0
Miloš Milojević deo je velikih uspeha Crvene zvezde u ovoj jeseni, kao važan član stručnog štaba Dejana Stankovića. O prvoj godini, govorio je u novogodišnjem intervjuu za Nova.rs.
Milojević, talentovani 38-godišnji stručnjak, ispisao je istoriju švedskog fudbala jer je Mjelbi za dve godine iz treće lige uveo u prvu, a onda je usledio rastanak i poziv koji se ne odbija.
PROČITAJTE JOŠ
Dejan Stanković dobro je ispratio šta je Milojević radio na severu Evrope, to je bio važan „začin“ italijanskom delu stručnog štaba, uz Nenada Milijaša i prateći kadar iz Srbije.
Nekoliko minuta razgovora sa Milojevićem je dovoljno da se shvati da se radi o sistematičnom, ozbiljnom, posvećenom i energičnom čoveku, koji je usput i privržen klubu.
Milojević je mlađe dane proveo u Zvezdi, čak i tada je kao tinejdžer zapisivao treninge, znajući da će se vrlo brzo baviti trenerskim poslom. Put ga je odveo na Island, odatle je otišao u Švedsku, pa u Srbiju.
I trenutno je u Švedskoj, sa porodicom, gde se polako sprema za nove izazove i proleće sa crveno-belima.
„Supruga i dete su mi ovde u Švedskoj, obično smo za praznike u Srbiji, ali sada zbog korone i obaveza smo ostali ovde. Ja nemam problema da dođem jer imam prebivalište i u Švedskoj i u Srbiji, pa mi je lakše da putujem zbog svih procedura“, rekao je Milojević na početku razgovora za Nova.rs.
Onda je bilo reči o početku saradnje sa Stankovićem, koja traje već godinu dana.
„Dosta dobro iskustvo i čast je raditi sa Dekijem, mnogo može da se nauči od njega. On je znanje skupljao od najboljih trenera u jednoj od najjačih liga. Stvarno mi je dosta značilo i ovo je dobra škola, dobro iskustvo. Šlag na torti je to što radim u Zvezdi koju volim svim srcem. Na sve to gledam kao na pozitivno iskustvo i čast. Da li je moglo bolje, jeste, uvek se u Zvezdi očekuje bolje, da li je realno, to je dublje pitanje. Jer, treba gledati da nije Zvezda samo Zvezda, nego deo srpskog fudbala. Nije realno da imamo bolji meč protiv Hofenhajma, koji tri dana pre nas igra protiv Dortmunda. A mi izađemo iz utakmice sa, uz dužno poštovanje svih klubova, slabijim protivnikom. Slabija je liga, sa slabijom infrastrukturom, intenzitet mečeva je manji ako se broji sve – ne možete da trčite više nego što vam ta liga dozvoljava. To je u ljudskoj psihi, da ideš koliko je dovoljno da pobediš tu utakmicu. Ako je dovoljno da pretrčiš pet kilometara po igraču, nećeš trčati 12. Nije bitna distanca, nego ti ‘high intensity’, sprintovi… Toga u našoj ligi nema, na celokupnom nivou jako malo“, rekao je Milojević.
On smatra da mnogo toga sistematski mora da se promeni, kako bi naši klubovi parirali velikanima u Evropi.
„Neću da prebacujem lopticu ni na koga, ali da bismo postavljali veći zahtevi, da se dobiju Napoli, Liverpul stalno, a ne da to bude jednom, mora cela infrastruktura da se menja. To se malo poboljšalo. U nekim fudbalskim zemljama koje su čak manje razvijene od nas, imaju infrastrukturu na mnogo višem nivou. Ne treba samo Zvezda, Čukarički, Vojvodina i Partizan da imaju uslove. Kad svi budu imali uslove, kad budemo izgubili bodove protiv Pazara kod kuće, kad Partizan kod kuće izgubi od Metalca ili Javora, kad to postane normalno, onda to neće biti interesantno našim navijačima, ali će biti mnogo bolje za Evropu. To je nešto što ja vidim, ali mora se mnogo sistematski raditi, imati plan, uz dužno poštovanje svih ostalih, u Zvezdi postoji ta sistemska stabilnost. Da li Zvezda ima ili nema sreće, ja to drugačije gledam kao neko ko je sa klupe. Ali od ljudi u klubu sam samo čuo koje su to brzine protiv Liverpula, PSŽ-a i tih top, top ekipa. Kad to naše takmičenje bude interesantno i takmičarski stranim kompanijama da se otkupe TV prava, onda će ući više novca tu, biće veća praćenost. Klubovi u Švedskoj od TV prava dobiju u prvoj ligi po dva miliona evra godišnje. Mi dobijemo toliko da ne možemo da preživimo šest dana. Mađari su digli infrastrukturu na mnogo viši nivo i to je u startu atraktivnije za igrače.“
Naveo je Milojević i jedan pohvalan srpski klupski primer.
„Imamo dobar primer Metalca, koji radi domaćinski i koji je shvatio svoju ulogu u srpskom fudbalu, shvatili su da mogu da budu razvojni klub, koji će igrati atraktivno i biti platforma za mlade igrače. Iz toga će naravno profitirati, ali to je zdrava priča, teren prelep, bez atletske staze, evropski. Trener dobar… Svako ko ima svoj identitet i stoji iza toga, ima jasnu viziju, ne improvizuje, može da se etablira. Da li ima 12 ili 20 klubova, to je pitanje za stručnije od mene.“
Mnogi bi prelazak sa pozicije glavnog trenera na ulogu asistenta gledali kao na korak unazad, ne i Milojević.
„Pozitivno je sa jedne strane što radim u štabu gde su ne samo Deki, već Milijaš, Milošević, Italijani, i svi ostali iz stafa, fitnes stafa, Vasiljević, Todorić, Perišić… Da ne zaboravi, u suštini, ceo staf je bitan, od 15 ljudi, koliko već. Jako je važno skloniti svoj ego sa strane i da se sve stvari balansiraju, a da opet imate svoj doprinos. Da li je moj doprinos mali ili veliki, nije bitno, dok je tim uspešan. Taj mali doprinos je dovoljan čak, ako nije tim uspešan, lako je upirati prstom. S te strane, zadovoljan sam. Ne žurim sa time da kažem ‘hoću sutra ili prekosutra da budem glavni trener’. Dok god saradnja bude prijala meni, Zvezdi, Dekiju, ja sam tu. Ako nešto bude što ne može da se odbije, gde je takav projekat, da mogu možda kao glavni trener da osvojim titulu u Danskoj, Švedskoj ili gde god, naravno da imam ambicija da budem samostalan u nekom periodu. Ali nisam stavio vremenski rok, da li je to 6 meseci, godinu dana ili tri. Kad budem osetio, jasno ću to reći Dekiju, jer sam došao na njegovu preporuku i insistiranje, pa onda klubu i ostalima.“
Da li možete nešto više reći o raspodeli posla u štabu, šta je konkretno čija uloga?
„To u štabu nije decidirano, u fudbalu se nekad više bavimo skautingom, nekada treningom, nekad individualnim radom. Svi se uključimo, od Dekija do momaka koji rade katapult. Vi kad radite katapult, treba vam fidbek od fitnes trenera, lajv monitoring, treba pomoć trenera golmana… Nije u suštini ništa decidirano, radi se sve. Ja mogu da radim 00-24, najviše uživam na terenu, volim da radim i ostale stvari. Gledamo, pratimo, teško je podeliti posao tačno. Kao tim, dobro sarađujemo, kažem da uvek treba podvući liniju posle godinu dana. Mislim da je svima u interesu da budemo bolji kao klub, tim, i štab. Dobar rad, prepoznatljiva igra, mora da se prepozna na kraju“.
Prekidi su bili jako oružje Zvezde, videli smo neverovatan broj kombinacija pri slobodnim udarcima i kornerima. Da li je čak i gol Petrovića protiv Genta u 1. minutu bio šablonski planiran?
„Jeste, sve je to proces koji je počeo u januaru i februaru. Kao što me raduju ofanzivni prekidi, moram da kažem da raduju i defanzivni. Nadam se da neću izmalerisati i da će biti dobro i dalje. Verujem u rad, pre svega verujem u momke. Ne samo ja, već ceo štab. Sve te uigrane kombinacije su oni prošli mnogo, mnogo puta. Nešto mora da se ponovi sto puta na treningu da bi na utakmici prošlo jednom. Oni su svesni toga, kada se igra protiv tima koji je kvalitetniji. Postoje dve opcije kako da ih kazniš, prekid i kontra. Nemaš puno lopte, nemaš posed od 65 posto kao u našoj ligi. Moraš u trenutku kad imaš loptu kod sebe, to dobro da iskoristiš. Mislim da smo to uradili, ali će i druge ekipe da obrate pažnju na to, pa ćemo i mi morati da promenimo neke stvari. Ali, najbitnije je da momci veruju u to, onda je sve lakše, napraviti modifikaciju toga što imamo. Ali bitno je da to nije samo ofanzivno, nego i u odbrani. Bitno je to i dosta se potencira. Urodilo je plodom u 2-3 utakmice, što je za svaku pohvalu.“
Dijego Falčineli je neko ko je došao neraspoložen u klub jer je morao da napusti Italiju. Kakav je utisak ostavio posle ovog vremena?
„Falčineli je profesionalac od glave do pete, čast je i nama da ga treniramo, mislim da i momcima treba da bude čast što mogu da vide uživo i kako se hrani i kako se priprema, sve šta radi. Naravno da je došao malo neraspoloženiji. Ali to je bio sukob sa samim sobom, ideš iz jedne od 5 najkvalitetnijih liga u manje kvalitetniju ligu. To je korak unazad, ali je on u glavi prelomio da mu treba korak unazad da bi napravio dva unapred. Izuzetne radne navike ima, to što nije u Evropi dao puno golova, posledica je toga što nije igrao u Italiji u kontinuitetu, igrao je u Peruđi, lošijoj ekipi gde je imao jednu šansu po utakmici. Kretnja bez lopte, otvaranje prostora, ulazak u prostor… To je nešto što može da se snima i stavlja u knjige. Sa druge strane, defanzivno, neverovatno puno radi za ekipu, da li je to 1. ili 90. minut, nije bitno. On je naš prvi odbrambeni igrač i to je nešto što je Mister tražio. On to radi fenomenalno, fit je, spreman, igrao je dosta ove sezone. Mislim da će doći na taj broj golova koji je potreban za špica Crvene zvezde, na kraju sezone. Stvarno je osveženje.“
Ekipu je pojačao i Aksel Bakajoko, koliko ste ga dugo svi pratili i skautirali?
„Pratili smo i mi i skauting služba, sportski direktor, nije to u jednom danu odlučeno. Ima karakteristike koje su nam malo nedostajale, to je brzina, ona prava, sprinterska. To je nešto što nam treba. Igrač sa takvim pedigreom, mogućnost da dođe kod nas, u realnim uslovima sa finansijski realnom pričom… To je nešto što mi možemo. Voleli bismo da možemo Mesija, ali nije realno. To je igrač koji, iako je 1998. godište, ima dosta seniorskog fudbala. Da, na pozajmici, ali treba biti realan, koja krila igraju u Interu i koliko su oni plaćeni. Malo je teže možda njega isforsirati, ako po boku imate krila od 40-50 miliona. Mislim da će se uklopiti, na stil igre i naše terene, mora da bude miran u glavi i shvati da je najbitnije da igra i napreduje. Da će ići u bolje lige kad bude spreman. Očekujemo od njega i od pojačanja i ostalih da budu svesni da mogu da napreduju uvek, fizički, taktički, mentalno… Bitno je da budu svesni svi da mogu da napreduju.“
Prošle godine je Vladan Milojević imao veliki problem zbog nagomilanog igračkog kadra. Kako sada deluje situacija što se tiče broja igrača?
„Broj igrača je dobar i nije dobar, igrači koji ne igraju u kontinuitetu, negde ne drže takmičarsku formu. U trenažnoj su formi, što se tiče fitnesa, težine, procenta masti, ali takmičarska forma nije na nivou. U mnogim drugim ligama je lakše rotirati pošto postoje lige rezervnih klubova, kod nas to nije moguće. Igrač koji ne igra tri utakmice, kada ga u četvrtoj pustiš, nije realno osuđivati ga. Nije u formi, neko to bolje sakrije, neko ne. Sad mislim da imamo dobar broj igrača, ali je jako bitno napraviti balans. Koliko ima igrača koji su nosioci, koliko ima mladih, da se napravi balans kako bi atmosfera bila dobra. Nijedan igrač nije zadovoljan kada ne igra. Lakše je kad neko mlađi dobije šansu i zna da će je dobiti i iskoristiti, nego kad imamo dva ista igrača na poziciji. Tu je teže balansirati, mora da se rotira. Na kraju, profi su i svesni su da 11 igra. Stvarno, svi profesionalci od glave do pete. Zadovoljstvo je raditi sa njima.“
Obaveze su velike, ima li vremena da se isprate mlađe kategorije?
„Ne pratim mlađe igrače koliko bih želeo, trudim se, ali ne stižem sve. Gledao sam i Grafičar i omladince, kadete, mislim da ima potencijala. Treba im adaptacija, malo da porade na nekim stvarima. To sam uvek pričao, u Srbiji ima talenata, samo je pitanje u kakvom okruženju ti momci rade, Mister je pokazao da je čovek koji je spreman da pruži šansu mladima, i to oberučke. Doduše, ja na Nikolića, Njegoša i Gavrića ne gledam kao na mlade. To su igrači koji imaju 15-20 utakmica kod nas, Njegoš je i pre toga u Radu igrao. Eraković, Radulović, Lazetić, Krstović, to su igrači koji su mladi. Kad se priključe Stanković, Odada… Mislim da tu ima potencijala, na njima je da budu svesni da moraju mnogo više da rade. To što je dovoljno na prethodnom nivou, nije dovoljno na ovom. Moraju da rade više od starijih, jer nisu iskusniji od njih. A mogu da daju više energetski, ako im je glava nameštena kako treba. Bitno je kako igraju sami sa kartama koje su im podeljene. Mi smo tu da pomognemo koliko možemo i više od toga. Na njima je glavna stavka, kakav odnos imaju. Ipak je to Zvezda, moraš da imaš i ponašanje, stav, mora da te prihvati grupa. Tako je dobra grupa, da je svaki mladi igrač prihvaćen lepo.“
Zvezda u poslednjih nekoliko godina ima daleko širi kadar u štabu, primetne su i tehnološke inovacije. Kako to izgleda u poređenju sa vrhunskim klubovima?
„Što se tiče tehničkih inovacija, pariramo top klubovima. Postoji neki prostor gde se radi, treba da se završi medikal blok, sa teretanom. To bi trebalo da bude na nivou klubova Lige šampiona. To je nešto što fali, ljudi na tome rade. Znam i da je oprema za medikal blok naručena i da je stigla. Građevinski radovi su u toku. Što se tiče nekih drugih stvari, tehnološke prirode, tu dosta zavisi od ljudske snage i resursa. Mislim da smo ove sezone dosta koristili katapult i sve moguće programe za analizu i praćenje igrača. Na kraju, odluke donosi ljudski faktor, Mister, direktor… I naravno, igrači koji sve to moraju da prenesu na teren.“
Postoji li neko ko Vas je posebno oduševio posvećenošću, dolazi na treninge pre svih i odlazi poslednji?
„Voleo bih da mlađi pogledaju starije i da se ugledaju na njih. Stariji su svesni, znaju da treba lepo da se pripreme da izbegnu povredu. Kad ste mlad, nemate potrebu da se dugo zagrevate, uradite to brzo, nemate povrede iza sebe. Ali sve što radite kao mladi, sačeka vas kasnije, sa 27, 28 ili 30. To su stvari koje pokušavamo da im usadimo, i to ide dobro. Ne bih nikog izdvajao, ne zato što ne mogu, nego svi daju 100 posto.“
Sledeći veliki izazov je Milan.
„Ne treba trošiti reči, igrali su s Laciom sad i posle 16 minuta je bilo 2:0, pa 2:2 i dobili su na kraju. Kvalitetni su, i bez Ibrahimovića. Biće teško, mislim da možemo da kažemo kako hoćemo dve dobre utakmice. Da probamo da iskoristimo neke stvari za koje mislim da možemo. Da probamo da anuliramo taj njihov kvalitet. Trebaće dosta volje, zalaganja, koncentracije. Imamo pravo da verujemo, ako svi budemo verovali, možemo da se nadamo povoljnom rezultatu. Poštujem i epidemiološku situaciju, značilo bi da ima navijača, ako je to bezbedno sa zdravstvene strane. Uz navijače, neće ni njima biti svejedno. Postoji šansa za pozitivan rezultat, pa da isto tako odigramo u Milanu. Atraktivan je rival, igrači, istorija postoji između dva kluba. To je prilika za mlade da se afirmišu na pravom mestu. Ako vrede kao što mi mislimo da vrede, eto im prilike da se pokažu.“
Važite za nekog ko svaki slobodni trenutak posvećuje knjizi, na „meniju“ su u poslednje vreme sportske biografije?
„Čitam sve, i neke skandinavske pisce, Bakmana, Nesbea, volim i Bulića, Draškovića… Volim čak i neke ženske autore i drame, za to me ‘zeza’ žena. Volim klasičnu literaturu, Dučića i Andrića sam već čitao i imam naviku da čitam 3 do 4 knjige odjednom i kad sam pri kraju neke, streže me oko srca i ne bih hteo da se završi. Čitam i sportske biografije, neće tu niko da vam da recept kako se trenira, ali Anćelotijeva „Tiho liderstvo“, čitam to i jako je dobra, dobar je i Rasmus Ankersen, on je motivator koji radi u Brentfordu i Midtjilandu. Čovek je napravio dva kluba na principu „Moneyballa“, filma sa Bredom Pitom. Dobre su to stvari što se čite menadžmenta, upravljanja timom i klubom. Isto je i kod Anćelotija, čovek nije povisao nikad glas nikad, a ima respekt svih. Pričao sam i sa igračima našim koje je vodio. Samo reči hvale imaju za njega. Gde god se pojavi, aura mu je takva da samo isijava respekt. Po prirodi sam radoznao i volim da učim, pa je tako i u čitanju“, zaključio je Milojević, koji je tako usput doneo i preporuke čitaocima Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
