6
"Tragovi mu smrde nečovještvom", deo je stihova vanvremenskog Petra Petrovića Njegoša koje su kroz "Gorski vjenac" bile i objašnjenje i poruka osvajačkoj Osmanlijskoj sili.
Njegoš tada sigurno na umu nije imao ličnost i delo Milorada Vučelića, ali teško da bi se mogao naći bolji opis „dežurnog istomišljenika“ i trenutno jednog od vodećih režimskih kerbera.
Opus nepočinstava Milorada Vučelića bogat je i raznovrstan, a uprkos dugom stažu i poodmakloj životnoj dobi knjiga njegovih nedela nije ni blizu završnog poglavlja.
Kada neko i pomisli da je njegovo vreme prošlo i da je rečnikom sportskog preponskog jahanja došlo vreme da sjaše i završi svoj performans, Milorad Vučelić se pojavi kao utvara da nas sve podseti ko je i šta je bio.
PROČITAJTE JOŠ
A Vučelić na prelasku iz stare u novu godinu u punom sprintu galopira i udara jako. Samo da se zadržimo na skandaloznim tekstovima „Večernjih novosti“ o studentima Hrvatima koji predvode proteste bio bi dovoljan za stub srama. Naslov članka u kom su istaknute fotografije, insinuira da Hrvati predvode protest studenata, što tabloidi u Srbiji, kao što to rade „Novosti“, danima pokušavaju da pripišu protestima koji blokiraju fakultete. Dnevni list “Novosti” objavio je fotografije pasoša braće Lazara i Luke Stojakovića, studenata koji učestvuju u blokadama fakulteta. U naslovu, ovaj medij je insinuirao da „Hrvati predvode proteste“, što se uklapa u širu kampanju pojedinih tabloida da ospore legitimitet studentskih demonstracija.
A Milorad Vučelić bi morao da odgovara i zbog svega onoga što je uradio u Partizanu. Na stranu rezultatski fijasko i godine koje su pojeli skakavci, ali finansijske malverzacije iz kategorije „verovali ili ne“, u bilo kom društvu u kojem postoji minimum pravnog projekta bile bi dovoljne da makar završi na optuženičkoj klupi.
Tako je slučaj neplaćenih umrlica ostavio javnost u šoku.
U moru problema Fudbalskog kluba Partizan jedan je inicirala kompanija „Novosti“, kuća čiji je višegodišnji glavni i odgovorni direktor Milorad Vučelić.
„„Imamo jednu apsurdnu stvar, a to je pretnja tužbom Večernjih novosti od 800.000 dinara u vezi nekih čitulja koje su se davale. I to u periodu kada je predsednik kluba bio generalni direktor Večernjih novosti. Dakle, potpuni apsurd. I ako je već stigla ta pretnja tužbom, zašto baš sada, a nije pre šest ili osam meseci ili u septembru? Nego kad smo mi došli“, ispriačo je u smiraj prošle godine Predrag Mijatović objašnjavajući apsurd aktuelnog trenutka Partizana.
Kako je moguće da je isti čovek na čelu dve različite kompanije pravio dug jedne prema drugoj, a potom ga se setio kada je iz redova crno-belih oterana garnitura kojom je on vladao.
Samo to bi bilo dovoljno da se makar pokrene istraga jer je u Partizan sipana i velika količina državnog novca, kao i u druge klubove u Srbiji.
Neko bi morao da odgovara za takvo trošenje para građana Srbije.
A tu su i brojne druge nelogičnosti da se blago izrazimo
Prema poslednjim informacijama koje je krajem godine objavio Rasim Ljajić, Partizanov dug je astronomski.
„On se kretao rastegljivo, nikad nije padao ispod 53 miliona evra. Isplatite obaveze, onda vam dođe tužba neka. Za neke igrače sigurno ljudi neće ni znati da su igrali u Partizanu. Izgubili smo u prvostepenom postupku… Dakle 900.000, 300.000, milion evra… Problem su sudski postupci koji se vode. Njihova vrednost je potencijalnih 3,5 miliona evra sa velikom verovatnoćom da ćemo dobar deo tih sporova izgubiti. Nikad manje od 53 miliona, a išao je i do 60 miliona“, rekao je Ljajić.
Stvar još gorom čini podatak da je Partizan u periodu vladavine Milorada Vučelića ostvarivao i značajne prihode.
Prema pojedinim podacima u tom periodu, Partizan je u tom periodu na transfere zaradio 81 milion evra, a klub je u tom periodu doživeo potpunu devastaciju.
Klub je u istom periodu imao više uspešnih evropskih sezona kroz koje je ostvarivao značajan prihod što zbog rezultata, što zbog prodaje ulaznica i prateće sponzorske bonuse.
Pa ipak, na kraju dana, klub je došao do toga da se dovodi u pitanje egzistencija kluba i da je bliži bankrotu nego izlasku iz ove krize.
Stadion je doveden do rušenja, fasada otpada, više liči na ruševinu nego objekat za evropske mečeve.
Omladinska škola je gotovo uništena, a čitave generacije su prepuštane novoformiranim menadžerskim agencijama koje us na kraju birale profit i zaradu.
Partizan takođe ima basnoslovne dugove za struju zbog čega je Humska ostajala u mraku, a tu su i druge komunalne usluge.
Na kraju dana, Partizan je rasipao novac koji je nestajao brzinom svetlosti, a nigde nije ulagana dok je dug rastao.
Međutim, u ovom trenutku ne postoji nijedan podatak da se vodi bilo kakav proces protiv prethodne uprave niti da se vrši istraga zbog gubitka novca koji je između ostalog davala i država koja je umesto toga mogla da ga potroši i na društveno značajnije projekte.
Uz to, Partizan nije privatno vlasništvo već državno i društveno i svaki novac koji se troši i zarađuje mora da ima evidenciju.
Toga u Partizanu nije bilo i na kraju niko zbog toga nije odgovarao.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
