0
Ako nađete nekog navijača Arsenala koji vam je pred prošlu sezonu rekao: "borimo se za titulu", družite se sa njim, potrebni su vam takvi ljudi u životu.
Ako nađete nekog navijača Arsenala koji vam je pred prošlu sezonu rekao: „borimo se za titulu“, družite se sa njim, potrebni su vam takvi ljudi.
PROČITAJTE JOŠ:
Ta doza optimizma teško se sreće posebno kod onih koji s mukom i teskobom već 19 godina gledaju kako pored imena londonskog kluba bledi onaj natpis „velikan“.
Nema tu više ni „v“ od velikana već neko vreme, osim starog i slavnog imena, jer svi znamo da drugog niko ne pamti u sportu, a nekmoli četvrtog.
A Arsenal, mnogi znaju, godinama nije bio ni četvrti. Kad su navijači dočekali da Arsen Venger ode, misleći da je u njemu bio problem svih godina relativne osrednjosti, došlo je nešto još gore.
Liga šampiona je postala pojam, a i to četvrto mesto nedostižno. Unaj Emeri se nije snašao i godinu i po dana je tražio neku svoju formulu.
Nije je pronašao i decembra 2019. stigao je Mikel Arteta. Već je poznavao klub, igrao je u njemu, trenerski zanat je pekao uz Pepa Gvardiolu u Mančester sitiju i činio se kao odličan kandidat za mesto menadžera „tobdžija“.
Jedno vreme ni on nije mogao da uradi ništa, krenuo je skromno, jedan igrač Pablo Mari na pozajmicu, pa što bi se reklo – polako ćemo. Nije išlo i „tobdžije“ su počele da menjaju taktiku i sada već troše kao pijana engleska baronica, jer su za transfere za nepune četiri godine dali preko pola milijarde evra.
I tu nije kraj pojačanjima, jer tek treba da stigne još nekoliko veoma zvučnih u liku Deklana Rajsa i Jurijena Timbera.
Bez obzira na to što je, poput Vengera pre toliko vremena, nameravao da donese i promeni kulturu u klubu, Arteta je nekoliko puta bio pred otkazom na Emirejtsu samo u prvih godinu i po dana.
A onda je prošle sezone iznenadio sve, možda i samog sebe. Proces kroz koji je Arsenal prošao za četiri godine doveo ga je dotle da je većim delom sezone bio na prvom mestu u Premijer ligi, ali je onda po nekom drugom starom i nepisanom pravilu – počeo da posrće s dolaskom nove godine.
Mančester siti ga je u nekoliko navrata u direktnim duelima odučio od fudbala i zasluženo pokazao ko je najbolji u Engleskoj, a onda to isto potvrdio i u Evropi.
Za sve to vreme koliko Siti dominira u Engleskoj sa Gvardiolom, spočitavalo se donekle to što je mančesterski klub plaćao brda novca i sebi prilepio epitet „plastike“.
Arsenal kobajagi nije hteo da ide tim putem, ali u modernom fudbalu teško može da se ide drugačije. Nije to NBA pa da se dovedu neki talenti, da se „nanjuše“ i onda da se oni od „ružnih pačića“ pretvore u labudove, pa tek kad naprave uspeh dobiju naplatu u vidu stotina miliona dolara na računu.
Denver Nagetsi i Golden Stejt su u američkoj košarci primer toga. Fudbal u Evropi funkcioniše drugačije i novac stalno mora da se upumpava u klub da bi on radio.
Arteta je sebi prošlom sezonom kupio i kredit i novac da bi doveo nova pojačanja i konačno uradio ono čemu je bio tako blizu i što se čeka od 2004.
Tako je stigao i Kai Haverc pre desetak dana za 70 miliona evra. Tako je u nedelju britanska štampa javila da je Deklan Rajs prošao medicinske preglede i kad njegov transfer bude ozvaničen, samo u vreme Artetinog boravka će biti potrošeno debelo preko 600 miliona evra.
Od dolaska Španca decembra 2019. došla su u Arsenal 23 fudbalera. Deset njih je skuplje od 25 miliona evra (za sada, bez Rajsa i Timbera) i ukupno su potrošena 523,7 miliona evra.
Rajs će prvi sam probiti „stotku“. Očekuje se da njegov transfer bude vredan oko 120 miliona evra, a kad se doda i Timberov očekivan 41 milion evra, to je ukupno 685 miliona evra.
Vlasnici Arsenala su dakle prestali da štede, a njihovo prezime, Kronke, je već prilično poznato ovdašnjoj javnosti upravo zbog spomenutog Denvera.
Doduše, njima se svaka investicija do sada vraćala kroz neku od titula. Čak su i Nagetsi uzeli šampionski prsten u NBA sa Nikolom Jokićem i Džamalom Marejem.
Pa ako su oni mogli da uzmu prvu titulu posle 47 godina, šta će onda opravdati ovoliko trošenje novca ako Arsenal ne uspe da se kruniše u Premijer ligi posle 20 godina?
Teško ga je naći, posebno kad se na gomilu stavi koliko je para potrošeno samo na pojačanja, bez priče o platama i ostalim troškovima kluba.
Neka od pojačanja bila su pogodak, poput Martina Edegora, Arona Ramsdejla, Vilija Salibe, Aleksandra Zinčenka, Gabrijela Žezusa i njegovog imenjaka Magaljaeša. Naravno, Bukajo Saka je afirmisan kao zvezda, ali nije došao kao kupljeno pojačanje, tu je i Rajs Nelson koji je takođe ponikao u Arsenalu, pa o njima ovde nema reči.
Zanimljivo je da su upravo Saka i Rajs Nelson prošle sezone bili dvojica od petorice najboljih fudbalera, što je za prst na čelo kada je reč o trošenju novca za druga pojačanja kad neka od najboljih rastu u klubu.
Baš zato sebe stavite sad u ulogu poslodavca i zapitajte se da li biste dovodili radnu snagu sa strane ako znate da vas košta više i koliko biste tolerisali da rezultati ili, kako se to moderno kaže „targeti“, izostanu?
Eto to je pitanje i pred novu sezonu Arsenala, koji je odrešio kesu da plaća sve više, pa Arteta kako vreme prolazi prostora za neuspeh ima sve manje i pitanje je koliko će moći da prodaje dobru „žvaku“ ako već sledeće sezone ne napravi neko čudo. Jer, da li je zaista čudo ako je već toliko plaćeno? Ne bi se reklo.
Svi transferi otkako je došao Mikel Arteta:
1. Deklan Rajs (tek treba da se ozvaniči) – 120 miliona evra
2. Kai Haverc – 70 miliona evra
3. Ben Vajt – 58,5 miliona
4. Gabrijel Žezus – 52,2 miliona
5. Tomas Parti – 50 miliona
6. Jurijen Timber (tek treba da se ozvaniči) – 41 milion
7. Martin Edegor – 35 miliona transfer + 2 miliona pozajmica iz Reala
8. Fabio Vijeira – 35 miliona
9. Oleksandr Zinčenko – 35 miliona
10. Aron Ramsdejl – 28 miliona
11. Gabi Magaljaeš – 26 miliona
12. Jakub Kivior – 25 miliona
13. Leandro Troras – 24 miliona
14. Takehiro Tomijasu – 18,6 miliona
15. Albert Sambi Lokonga – 17,5 miliona
16. Žoržinjo – 11,3 miliona
17. Pablo Mari – 8 miliona (pozajmica), pa 6 miliona transfer
18. Nunjo Tavareš – 8 miliona
19. Met Tarner – 6,3 miliona
20. Markinjos – 3,5 miliona
21. Runar Aleks Runarson – 2 miliona
22. Oston Trasti – 1,8 miliona
23. Sedrik Soareš – besplatno
24. Vilijan – besplatno
25. Metju Rajan – pozajmica
BONUS VIDEO: Svi golovi i asistencije Džuda Belingema u Bundesligi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
