0
Fudbalska lopta miruje na Apeninima, ali ne i emocije. Posebno ne prema Siniši Mihajloviću, treneru Bolonje.
Za kratko vreme je srpski stručnjak vodio životnu bitku i iz nje izašao kao pobednik, a onda je pobednički mentalitet preneo na svoje igrače koji su spasili Bolonju ispadanja, glavni grad pokrajine Emilija Romanja ga je proglasio za počasnog stanovnika, dok mu se Italija klanja…
PROČITAJTE JOŠ
A Siniša je ostao onaj stari, koji se ipak menja, kako je sam u razgovoru sa urednikom „Korijere delo Sporta“ Ivanom Cacaronijem, povodom 75. rođendana, odnosno spajanja „Korijere delo Sporta“ i „Stadija“…
„Nadam se – na bolje. Ranije su mi trebali neprijatelji da bih napredovao. I sada je tako. Ali, posle svega šta sam proživeo, sada sam mali svetac. Danas me dnevno troje, četvoro ljudi zamoli da pošaljem poruku ohrabrenja njihovim najbližima koji su bolesni. Dovode mi i decu…, to me pomalo izludi. Uvek sam važio za nekog ko deli ljude, a sada ih ujedinjujem“, kroy smeh je rekao Mihajlović.
Primetio je trener Bolonje i da se svet promenio…
„Niko mi više ne zviždi, ne viče da sam crni Ciganin. Dobace ‘On je fenomenalan’. Ne znam više s kim se borim! Pokušao sam da vratim stari život. Pravim nove neprijatelje. Eto, na izborima sam glasao za Salvinija, što je izazvalo veliku buku. Meni treba da imam nekog protiv. Jednog dana su TV stanice, drugog sudije, trećeg novinari… I, sada mogu da kažem da sam se konačno vratio. Ne želim da budem samo dobrica. Jer, kada imam nekog naspram sebe, probudi se u meni neka snaga… A i zabavnije je.“
Temperamentan je, ne krije. Zna da se izvini, ali samo ako je pogrešio, dok one koje zaslužuju – kritikuje.
„Kada se nečim bavite, morate da imate čistu savest. Greške se prave u životu. Naravno, i ja ih pravim, ali treba da se izvinite. Nisam od onih osoba koje moraju uvek da budu u pravu. A i odrastam. Ranije sam bio mnogo impulsivan. Čak i sada sve kulja iz mene, ali mislim da sam smireniji, pokušavam da se popravljam iz dana u dan.“
Pitao ga je Zakaroni o psihičkom stanju tokom oporavka od teške bolesti.
„Ne treba da vas šta god da je, odvoji od životnih radosti. Kada prolazite kroz neke stvari, ne treba da pronađete negativne stvari, jer njih ima, već pozitivne. Nije uvek lako, ali ako uspete, pobedili ste! Pozitivno je, recimo, bilo to što sam provodio više vremena s porodicom, što sam počeo da primećujem male, važne životne stvari, koje sam ranije nekako podrazumevao, a nisam im uvek posvećivao dostojnu pažnju. Treba imati tada i hrabrosti da se suočite sa nekim ljudima, oprostite… Sve to vas ojača.“
PROČITAJTE JOŠ
Osvrnuo se Mihajlović i na brak, kada je bilo pitanje da li je popravljanje međuljudskih odnosa isto kao i posle razvoda.
„Nikada nisam bio blizu razvoda. Ali, kada se desi nešto, morate da imate toleranciju, gledate na dobre stvari. Nažalost, gledam ove današnje mlade… Nemaju strpljenja, odustaju na prvoj prepreci. Navikli su se da se za sve imaju odgovor, ali ne znaju ni koja sva pitanja treba da postave. Misle da sve znaju, zato i pate. Gledam i moje igrače. Sede šestorica i svi gledaju u mobilne. Pitam ih „Je l’ se međusobno dopisujete?’. Moja generacija je bila potpuno drugačija, komunikativnija, ali sadašnji igrači su daleko veći profesionalci. Međutim, nekako nisu ‘bistri’ kao mi nekada, a možda i nemaju tu strast koju smo mi gajili. Pušili smo, igrali karte do jutra… A, ja dočekam da mi igrač kaže da je imao neprospavanu noć. Pitam ga je l’ bar provod bio dobar, a on odgovara: ‘Pa, igrao sam Plejstejšn’. Mislim se, idi bre, mali u …“
Ističe da je na trenerima da pronađu adekvatan put da se približe, razumeju nove generacije
„Meni to nije teško, jer se oseća mladim“, objasnio je Mihajlović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
