0
Dugo će nam vremena biti potrebno da na predstavljanju igrača Argentine više na teren ne istrčava Lionel Mesi.
Dok pucnete prstima prođe 16, 17 godina i klinac koji se radovao dok je slavio gol protiv Srbije i Crne Gore, više nije klinac. Ima 35 godina i rekao je – ovo će mi biti poslednje Svetsko prvenstvo.
PROČITAJTE JOŠ:
Po svoj prilici i u zavinosti od rezultata, u Kataru mogu da mu budu i poslednji zvanični mečevi u dresu nacionalnog tima.
„Odbrojavam dane do Svetskog prvenstva. Istina je da sam malo anksiozan i da želim da Mundijal bude sada, a živci kažu: ‘Ok, ovde smo, šta će se sada desiti? Ovo mi je poslednje Svetsko prvenstvo, kako će da se završi?’. S jedne strane, ne mogu da ga dočekam, s druge sam i očajan da Mundijal prođe dobro“, rekao je Mesi.
On je već jednom najavio povlačenje iz nacionalnog tima, 2016. godine, kada je promenio odluku i opet zaigrao u najdražem dresu, da bi 2021. godine uzeo važan trofej, pobedivši na Kopa Americi. Pre toga je podigao i olimpijsko zlato iz Pekinga.
Za deceniju i po je od „fudbalskog vunderkinda“ postao jedan od najboljih igrača u istoriji „najvažnije sporedne stvari na svetu“. Ali, džaba sedam Zlatnih lopti, četiri Lige šampiona i 35 trofeja s Barselonom.
Zvuči onda čudno što ga u sopstvenoj zemlji mnogi ne smatraju najboljim ni među Argentincima. Zna se ko je tamo bog fudbala, i naravno da mu se zna i ime – Dijego Armando Maradona.
Koliki je taj čovek imao uticaj i koliko je harizme izbijalo iz svake njegove vlasi kose, pokazalo se krajem 2020. godine.
Bio je novembar kada je iz Argentine odjeknula vest – umro je El Pibe. Danima je ceo sportski svet tugovao.
Čovek koji je plenio energijom, na terenu delovao kao da je u ljubavnoj romansi sa loptom jer se lepila za njega kao i obožavateljke tokom turbulentne karijere, često opterćene porocima.
Na terenu, taj i takav majstor je doneo Argentini „boginju“ 1986. godine, poslednju koju su „gaučosi“ uzeli.
Samo osam godina ranije Argentinci su predvođeni Mariom Kempesom, Migelom Ovijedom, Danijelom Pasarelom, Leopoldom Lukeom, Danijelom Bertonijem i ostalima, uzeli svetsku titulu.
Kad se Maradona pojavio, svi ostali su pali u drugi plan. A kad je došla nova generacija, Mesi se vrlo brzo izdvojio. Debitovao je u Barseloni 2004, u Argentini 2005. uzeo Svetsko za mlade, pa nastupio i kao senior.
Hoze Pekerman ga je pozvao kao 18-godišnjaka, uveo ga u igru u 63. minutu protiv Mađarske i Mesi se nije ni zagrejao, a već je zbog isključenja morao na klupu.
Međutim, 2006. smo ga mi u Srbiji po lošem upamtili, jer je postao najmlađi Argentinac koji je dao gol na Mundijalu.
Maradona je tada bio na tribinama u Gelzenkirhenu kada je Argentina sa 6:0 pregazila Srbiju i Crnu Goru.
Mesi je bio jedan od strelaca, ali je te 2006. još uvek bio tek u povoju. Sa ranim uspesima i talentom koji ga je pratio, očekivalo se da već Južna Afrika bude „njegovo prvenstvo“.
Između Nemačke i Južne Afrike je već stekao i prve Zlatne lopte i drugu titulu u Ligi šampiona, te postao superstar.
Vreme je radilo za njega. Sada to više nije slučaj. Argentina je 2006. i 2010. zaustavljana od Nemačke u četvrtfinalima Mundijala, a Maradona se sa tribina u Gelzenkirhenu, preselio na klupu u Južnoj Africi.
Nemci su posebno u Kejptaunu razmontirali Mesija i družinu sa 4:0, posle spornih detalja u meču sa Englezima i nepriznatog čistog gola Frenka Lamparda.
„Panceri“ nisu otišli dalje od polufinala, a Mesiju je i dalje nad glavom stajao pritisak očekivanja.
Baš kad je bio u najboljim godinama u Barseloni, „gaučosi“ su stigli do finala, i to u zemlji najljućeg rivala – Brazila.
To je otprilike kao da Srbija dođe do finala Svetskog prvenstva u susednoj Hrvatskoj.
I opet je Nemačka bila kobna po Argentinu, samo ovog puta u finalu. Mario Gece je postigao gol karijere u najbitnijem momentu, a „gaučosi“ su opet bili slomljeni.
Mesi je godinu kasnije uzeo Ligu šampiona, poslednju sa Barsom dok su mu trofeji sa nacionalnim timom uporno izmicali i uveliko se govorilo o „prokletstvu“.
Dogurao je do ove godine do rekorda po broju utakmica, nakupio ih je 164 i ima 90 golova, ali samo tri trofeja – Kopa Ameriku i KONMEBOL-UEFA Kup nacija.
Poslednji Mundijal mu je stoga i poslednja prilika da osvoji „boginju“, pošto sa svetskih prvenstava ima samo Zlatnu loptu iz 2014. i jedno finale.
I tada se pisalo da je tu loptu dobio kao „kompenzaciju“, nakon što je Argentina izgubila najvažniji meč.
Posle „krljanja“ s Francuskom, kasnijim šampionom sveta u Rusiji pre četiri godine, Mesi je na Kopa Americi 2021. konačno probio led uzevši pehar.
Zato sada možda s više prava može da se nada „boginji“, posle koje više ne bi bilo dileme da mu je mesto uz slavnog zemljaka Maradonu, koji je zauvek zadužio argentinski i svetski fudbal.
BONUS VIDEO: Lionel Mesi na muralu u rodnom Rosariju
