0
Jin i jang plavog tima iz Mančestera.
Fudbaleri Mančester sitija odigrali su jedan od najboljih mečeva u klupskoj istoriji, „do nogu“ su potukli veliki Real iz Madrida i došli na jedan korak od titule prvaka Evrope, od čega ih deli još jedan gigant evropskog fudbala, ali po imenima i kvalitetu nešto skromniji od „kraljevskog kluba“, milanski Inter.
PROČITAJTE JOŠ...
Utisak na osnovu svega viđenog od početka sezone, „građani“ su do borbe za trofej došli više nego zasluženo. Koliko su dominantni bili pokazuje podatak da je u prvih 15 minuta Real imao samo 13 uspešnih dodavanja.
Sa druge strane, izabranici Pepa Gvardiole su na momente izgledali toliko dominantno da je utisak bio da igraju protiv jedne od ekipa koje se u Engleskoj bore za opstanak, a ne u polufinalu Lige šampiona protiv najuspešnijeg kluba u istoriji najvažnijeg fudbalskog takmičenja u Evropi.
Bojazan pre utakmice kod navijača Sitija bilo je da li će imati „glavu“ da se izbore sa Realovih 14 titula, a oni ne da su to uspeli da urade, već nisu dopustili Realu – koji je uzgred sve karte bacio na Ligu šampiona nakon što je postalo jasno da će u Španiji ostati „praznih ruku“ u trci sa Barselonom – da se bilo šta pita u Engleskoj, čak i u situacijama kada se činilo da Siti pada energetski, jer fizički nije moguće održati vrhunski nivo igre svih 90 minuta.
Sitiju je to uspelo, Gvardiola je od ekipe izvukao sve najbolje što jedan tim može da pruži, pa su tako Bernardo Silva, Kevin de Brujne i Erling Holan konstantno izluđivali odbranu Reala, Džek Griliš je bio neuhvatljiv i odigrao možda ne najbolju, ali najzrelju utakmicu otkako je stigao u tim, dok je Kajl Voker savršeno „zatvorio“ Vinisijusa Žuniora i Realu onemogućio da se osloni na najbolje oružje u napadu.
A ukoliko bi neko od ostalih i napravio neku manju grešku koja bi večno „gladnim“ igračima Reala otvorila mogućnost da bar za trenutak pomisle da mogu da priprete, tu je bio Ederson na golu. Jednostavno, svaki detalj u igri Mančester sitija funkcionisao je na najbolji mogući način, od vrhunske odbrane preko tranzicije do atraktivnih rešenja u napadu (prvi gol Silve i poslednji pogodak na meču u režiji Žulijana Alvareza prava su mala remek-dela što zbog završnice, što zbog podjednako lepih akcija i pasova u prvom slučaju Kevina de Brujnea, u drugom Fila Fodena) učinili su Siti ekipom koja je stekla veliki broj poklonika.
I to sa debelim razlogom. Jednostavno, Mančester siti već neko vreme igra najbolji fudbal u Evropi, pritom veoma atraktivan, sa ciljem da postignu gol više od protivnika, pa iz perspektive modernog fudbala i samo gledajući igru na terenu, predstavljaju sve ono najlepše što „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da ponudi u 21. veku.
No, uprkos tome, Siti će, uprkos svoj dominaciji, ipak večno nositi žig tima „B“ kategorije čiji bljesak će trajati dok god bude postojala zainteresovana osoba ili grupacija da u klub sipaju milione.
U suprotnom, plavi klub iz Mančestera je tek jedan u nizu ekipa čije ambicije se vrte oko sredine terena Premijer lige.
O svemu tome dovoljno govori i jedna utakmica odigrana 11. maja 2008. godine. Navijači Mančester sitija tada nisu ni sanjali da će nešto više od 15 godina kasnije gledati svoj tim u finalu borbe za tron Evrope, već su te prolećne večeri tupo gledali u zid pokušavajući da shvate ima li tim bilo kakvu budućnost, s obzirom na to da je malo pre toga klub doživeo u najmanju ruku debakl – 8:1 protiv Midlzbroa i šamar posle kog je bilo jasno da su promene neophodne.
Do njih je i došlo, sa novom upravom predvođenom šeikom Mansurom na račun kluba legli su brojni milioni, a stotine njih uz nekoliko vrhunskih trenera rezultirali su ne samo dominacijom u Engleskoj, već i plasmanom u finale Lige šampiona po drugi put za tri godine. Prošli put, 2021. godine, trofej je otišao u London nakon neverovatno požrtovane igre i trijumfa Čelsija od 1:0.
Ovog puta sa druge strane stajaće ekipa koju će mnogi videti kao simbol borbe starih fudbalskih vrednosti protiv personifikacije modernog fudbala. Naravno, pitanje je da li bi Inter uspeo da dođe do finala da se oslanja najviše na igrače sa italijanskim pasošem, ali činjenica da je u pitanju jedan od timova sa najjačim pedigreom u Evropi zahvaljujući tri osvojene titule prvaka Evrope sama po sebi znači da će Siti morati da preskoči možda i teži korak pre svega na psihičkoj barijeri, s obzirom na to da Gvardiolu i „građane“ mnogi vide kao dežurne negativce u evropskom fudbalu.
Bilo kako bilo, jedno je sigurno – ljubitelje fudbala očekuje spektakl, jer ko god da pobedi, trijumf će značiti nešto više. Ukoliko to bude Siti, trofej će otići u ruke ekipe koja igra ubedljivo najbolji fudbal u sezoni.
Ukoliko, pak, Inter uspe da ponovi Čelsijev podvig, pobediće romantika.
BONUS VIDEO Fudbaler pao u nesvest, Ronaldova reakcija će vas iznenaditi
