0
Pre deset godina Liverpul nije bio ni blizu onog nivoa na kom ga gledamo danas, pa se može reći da su "redsi" prošli i da su se naplaćali mnogo škola da bi došli do nivoa na kom su sad.
Poznato je da su aktuelni šampioni Engleske i pretprošlogodišnji prvaci Evrope i da su titulu u Premijer ligi uzeli posle 30 godina.
PROČITAJTE JOŠ
U proteklih pet, Jirgen Klop je korak po korak preporodio ekipu, dovodio je prava pojačanja, ali je i on imao neke čudne odluke.
A kada se postavi pitanje: šta povezuje Klopa, Brendana Rodžersa i Rafaela Beniteza, dobija se još čudniji odgovor – afinitet ka srpskim igračima. Samo u poslednjih deset godina četvorica Srba su zadužila dres sa grbom slavnog kluba sa Enfild Rouda.
Poslednji u nizu je Stefan Bajčetić, sin nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde i Vojvodine – Srđana Bajčetića. Dok je Srđan svoju karijeru gradio u Vojvodini, Selti, Bragi i Zvezdi i to kao vezista, Stefan se iz Selte premešta u Liverpul za 250.000 evra.
Veliko je pitanje kakvu je ulogu smislio Jirgen Klop za šesnaestogodišnjaka, za početak verovatno nikakvu, ali ako se ukaže prilika, moraće odmah da je zgrabi zubima i iskoristi „na keca“.
Iskustvo pokazuje da to prethodna trojica nisu uspela da urade: ni Milan Jovanović, ni Lazar Marković, niti Marko Grujić i zato je na Bajčetiću, da to „prokletstvo“ srpskih igrača u Liverpulu preokrene.
Sa Srbima u Liverpulu je počelo od Beniteza koji je 2010. dogovorio dolazak Milana Jovanovića. „Lane“ je igrao sjajno u dresu Srbije tokom kvalifikacija, bio je jako dobar i na Mundijalu u Južnoj Africi (svi još pamtimo gol Nemcima) i kada se tome doda 13 golova i pet asistencija za Standard iz Liježa, sve to preporučilo ga je Liverpulu.
Benitez je „zagrizao“ za 29-godišnje levo krilo, ali su se njih dvojica praktično mimoišli – Jovanović je došao baš u trenutku kad je Benitez odlazio posle šest godina na Enfildu.
Da ironija bude još veća, Jovanoviću je jedna od nedoumica bilo upravo to da li će Rafa biti na klupi kad Lane dođe. Benitez je uveravao Srbina da ima ugovor do 2014. i da namerava da ostane. Nažalost, nije isto mislila i uprava slavnog kluba.
Došao je Roj Hodžson sa nekim svojim zamislima i vrlo rano je postalo jasno da se naš internacionalac neće uklopiti na Mersisajdu.
Dobijao je limitiranu minutažu, odigrao je svega 18 utakmica i u onim retkim situacijama kada je dobijao šansu, činilo se kao da mu fali kreacije u duelu sa rivalima.
„Lane“ je postigao dva gola i asistirao je još dvaput u dresu Redsa, ali treba napomenuti da je odigrao svega 1.082 minuta, pa nije imao kada ni da uđe u neki ritam.
Iz ove perspektive, možda je bilo bolje da nije odbijao Real Madrid koji je u to vreme bio u priči uz još desetak klubova.
Boravak u Liverpulu za Jovanovića nije postao prijatniji ni kod Kenija Dalgliša (došao početkom 2011), pa na 16 od 19 utakmica nije čak bio ni na klupi i posle godinu dana je ovaj potez okarakterisao kao grešku.
Ovo mu je definitivno skrenulo karijeru u pogrešnom smeru, pa je otišao u Anderleht, gde se i povukao iz profesionalnog bavljenja fudbalom sa samo 32 godine.
Sledeći je u Liverpul došao Lazar Marković. Od Markeca koga gledamo danas u Superligi kao prilično nespremnog i tek na mahove kvalitetnog igrača se u ovdašnjoj javnosti štošta očekivalo.
Teško je poverovati da je momak koji danas ima tek 26 godina već prešao pun krug od vihornog krila do praktično polupenzionera u sedam, osam godina.
Iz Partizana u Benfiku za deset miliona 2013, godinu kasnije iz Benfike u Liverpul za 25 miliona evra, delovalo je da je Markovićev put kao iz snova.
„Mislim da će se odlično uklopiti u Liverpulov sistem igre. Sjajno je što smo ga doveli dok je mlad, jer ćemo moći da razvijamo njegov talenat i sigurno će još napredovati. Tip je igrača koji uvek želi da bude bolji i da napreduje, a upravo je to ono što tražimo od fudbalera“, rekao je Rodžers po Lazarovom dolasku, najavivši ga kao veliko pojačanje u napadu.
Umesto toga, Markec je za „redse“ odigrao samo 34 utakmice i postigao je tri gola uz jednu asistenciju. Zbog toga je više bilo vesti o njegovim pozajmicama na kojima je proveo gotovo čitav ugovor sa Liverpulom, nego o golovima.
Iako je Rodžers nekoliko puta tokom prvih godinu dana pričao da je Marković „budućnost Liverpula“, to se nije ispostavilo baš tačnim.
Prošetao se od Fenerbahčea i Sportinga, preko Hala do Anderlehta i na kraju je otišao u Fulam kao slobodan igrač 2019. godine. Dva meseca kasnije, u septembru je došao u Partizan, s tim što mu je vrednost u međuvremenu drastično pala.
Tokom boravka u Liverpulu, Marković je po utakmici dobijao oko 370.000 evra, a Englezi su izračunali da je zaradio ukupno oko 11 miliona evropskih novčanica zahvaljujući Brendanu Rodžersu.
Jedino se nije naigrao kvalitetnog fudbala za koji je bio sposoban. Marko Grujić je treći srpski igrač koji je došao u mandatu Jirgena Klopa. Dvadesečetvorogodišnji centralni vezista je došao u Liverpul iz Crvene zvezde početkom januara 2016. godine za sedam miliona evra.
„Vrlo smo zadovoljni jer je Marko veliki talenat i gledali smo ga mnogo puta. Kad sam došao ovde, naši skauti su mi pokazali snimke veoma veštog mladog igrača iz Crvene zvezde. Gledali smo, pričali sa njim, sreli se. Dobar je momak, mlad, ali igra važnu ulogu u Zvezdi, najboljem timu Srbije. Njegov opis? Rekao bih da je visok i brz sa dobrim tehničkim razmišljanjem. Ume da dodaje i dribla, ali je mlad i mora da se razvija. Uradiće to i sve je ok“, opisao je tada Klop.
Bio je prvo pojačanje Nemca i zbog toga se činilo da će dobiti više prostora nego što je dobio. Grujić se trudio i verovatno najviše pokazao u Liverpulu.
Menjao je uloge, igrajući za tim do 23 godine gde je upisao devet mečeva, ali i za seniore za koje se oblačio u opremu 16 puta i dao jedan gol i imao jednu asistenciju.
Čudno je to što je bez prave šanse poslat na pozajmicu, prvo u Kardif, a onda i u Hertu gde je odigrao jako dobro u protekle dve godine. A kada se vratio na Enfild i dobio šansu u Liga kupu protiv Linkolna i Arsneala pokazao se veoma dobro.
Toliko, da su čak i navijači Liverpula jesenas tražili da ostane. Klop nije mislio tako i poslao ga je na pozajmicu u Porto, gde Marko i danas igra i odakle se vraća juna 2021. da čeka novu šansu.
Zbog svega navedenog, postaje vrlo jasno da Liverpul nije bio baš idealna lokacija za naše igrače koji u polju igraju dalje od odbrane. I upravo se tu krije jedan adut zbog kog možda baš Bajčetić prekine to „prokletstvo“ Srba u Liverpulu.
Trojica njegovih prethodnika su igrali u ofanzivi ili u vezi, a Stefan je odbrambeni igrač. Takvi se bar sa ovog podneblja na Ostrvu cene, a Nemanja Vidić, Bane Ivanović i Aleksandar Kolarov su prezimena koja na Ostrvu odlično znaju i pamte. Pa što im se onda ne bi pridružilo još jedno?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
