0
Završnica Lige šampiona donela je dosta uzbuđenja i iznenađenja, ali tako nešto u ovoj čudesnoj sezoni, koja je na izdisaju, nije slučajno.
Pre svega zbog koronavirusa, koji je takmičenja u svetu sporta u potpunosti preobrazio u nešto do sada potpuno nepoznato, pomalo i bezukusno, jer kada nema publike, „to nije to“.
PROČITAJTE JOŠ:
U takvim okolnostima, kada su do izražaja došli mnogi drugi faktori, koji ranije možda nisu bili odlučujući, opstali su – najžilaviji. Kao čudesna biljka vinove loze u krševitom tlu.
Polufinale Lige šampiona, koje će dati odgovore koga ćemo za kraj nedelje gledati u velikom finalu u Lisabonu, izbacilo je na površinu četiri kluba iz dve zemlje – Nemačke i Francuske.
PROČITAJTE JOŠ: Milijarda protiv miliona – PSŽ i Lajpcig za istoriju
Odavno se nije dogodilo da među četiri nemamo nikog iz Španije i Engleske, zemalja koje su proteklih godina bile dominantne kada je reč o evropskim klupskim takmičenjima.
Lajpcig – Pari Sen Žermen, odnosno Bajern i Lion. Šta možemo da biramo? Vino iz francuske ili Nemačke? Ono što je evidentno je da smo od fudbala koje su akteri do sada prikazali, osetili blagu vrtoglavicu. Posebno zbog Bajerna, koji je pokazao da je sposoban da igra fudbal posebnog kvaliteta.
TRENERI „PANCERI“
Nisu samo Nemačka i Francuska predstavljeni kroz klubove, aktere završnice, već pre svega kroz trenere.
Još se nije dogodilo da imamo trojicu trenera iz jedne zemlje u polufinalu Lige šampiona, otkako je ona preimenovana u sezoni 1992/93.
I što je još interesantnije sva tri nemačka stručnjaka različite su generacije. Najmlađi, Julijan Nagelsman, strateg Lajpciga, ima 33, vođa Pari Sen Žermena, Tomas Tuhel ima 46, a najstariji ispisnik je Hansi Flik iz Bajerna koji ima 55 godina.
Ovaj neobični fudbalski trougao imaće na suprotnom tasu Francuza Rudija Garsiju, koji je sa svojim Lionom već priredio jedno veliko iznenađenje i vrebaće novo. On je i najstariji od njih, ima 56 godina.
Ono što je trojici nemačkih stručnjaka zajednička stvar, osim strasti koju dele ka fudbalu je to da su sva trojica kao igrači karijere okončali na identičan način – zbog povreda.
Hansi Flik, u Bajernu u 29. godini, po osvajanju četiri titule šampiona Nemačke u drugoj polovini 80-tih godina.
Julijan Nagelsman je igrajući za Augsburg u 20. godini doživeo tešku povredu ukrštenih ligamenata kolena i tu je bio kraj igračkih snova.
Tomas Tuhel, negde u sredini između njih dvojice, čisto radi simetrije i po godinama i po povlačenju sa terena, prekinuo je da igra u 25. Igrao je tada u dresu ekipe Ulma.
TOČAK SUDBINE – TUHEL I NAGELSMAN
Julijan Nagelsman je imao teške godine posle povrede kolena. Ostao je bez oca, odjednom se našao na vetrometini života – nije mogao da radi ono što najviše voli, da igra fudbal, a morao je da izdržava porodicu.
Upisao je kurs za poslovnu administraciju, okrenuo se proučavanju neuke sporta i onda je 2007. naišao na Tomasa Tuhela, koji je u to vreme radio u B timu Augsburga.
Priča mentora i učenika – Tuhel mu je tada, za početak, osetivši da ovaj u sebi ima nešto jako, trenersko, ponudio mu je da bude njegov skaut, Julijan je to prihvatio i ostatak priče je istorija.
Hofenhajm, Lajpcig, a pre tri godine i priznanje za najboljeg trenera godine u Nemačkoj. Tada je imao samo 30 godina!
Dok je Tuhel na seniorskom nivou sticao iskustvo u Majncu, Nagelsman je nezadrživom silinom krenuo uzlaznom linijom, i evo ga, tu je – u prilici da postane najmlađi trener osvajač Lige šampiona.
Ko zna šta bi bilo da Tomas Tuhel pre 13 godina nije probudio tu ljubav prema fudbalu u mladom Nagelsmanu? Niko sa pouzdanošću ne može da kaže da ne bi završio na nekom drugom mestu, u nekom drugom poslu.
Zato će njihov „okršaj“ u polufinalu Lige šampiona, biti više od običnog. Biće to sudar dvojice prijatelja, saradnika, ljudi koji su na neki način uz Jirgena Klopa, koji je prošle sezone sa Liverpulom stigao na krov Evrope i sveta, obeležili protekle godine nemačkog fudbala.
FLIKOVA PUTANJA
Sa Hansijem Flikom stvari su išle drugačije. On je po završetku igračke karijere igrao za amaterski tim Viktorije Bamental, a onda je počeo da radi kao trener.
Baš u toj Viktoriji Bamental, da bi potom pet godina proveo na klupi Hofenhajma, ekipe koja je počela da se probija u nemačkom fudbalu.
Imao je potom Hansi kratko uloge pomoćnika u Red Bul Salcburgu pod Đovanijem Trapatonijem i Lotarom Mateusom, da bi od 2006. do 2014. godine proveo radeći za reprezentaciju Nemačke.
Tu se formirao kao stručnjak uz selektora Joakima Leva, i od 2019. je ponovo u Bajernu.
Novembarsko imenovanje na mesto šefa stručnog štaba, umesto Nike Kovača, bilo je sudbonosno – Bajern je proradio, postigao neverovatne rezultate od tada, a Flik stekao status kultnog trenera. Kako i ne bi kada je na 34 utakmice 31 put pobedio!
Ako uđe u finale sa Bajernom, sa druge strane će imati garantovano kolegu sunarodnika, da li Tuhela, da li Nagelsmana, videćemo.
„Jako sam srećan zbog Tomasa i Julijana. Znam i sam kako je doći do polufinala. Ovo što je preostalo, to su najbolji klubovi, najbolji u Evropi. Morate biti srećni da ste u takvom društvu“, poručio je Hansi Flik.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
