Kristijano Ronaldo i Leo Mesi su bili decenijama pretplaćeni na osvajanje individualnih nagrada u gotovo svim segmentima i samo je bilo pitanje ko će od njih dvojice da se okiti lovorikama.
Međutim, več četiri godine zaredom ni Portugalac ni Argentinac neće biti dobitnici nagrade za najboljeg igrača koji dodeljuje UEFA, a nije ih bilo ni u najužem izboru ni ove, ni prošle sezone.
Ono što ove godine situaciju čini dodatno zanimljivom je to što se u užem izboru nisu našla trojica igrača koji su odigrali neverovatne sezone, već se više može govoriti o tome da su bili najbolji igrači svojih timova koji su osvojili trofeje.
Daleko od toga da Donaruma, De Brujne i Žoržinjo nisu zaslužili da se nađu u konkurenciji za igrača godine, ali je ranije obično bilo pravilo da ste dvojicu najboljih igrača u 21. veku mogli da nadmašite samo ako ste odigrali neku neverovatnu sezonu i uzeli veliki trofej.
U suprotnom, nagrada bi završila u rukama ili Mesija, ili Ronalda.
Iako su i Argentinac i Portugalac prethodnu sezonu završili sa individualno odličnim brojkama i obojica bili najbolji strelci u ligama u kojima su nastupali, jasno je više da nema te magije kojom mogu da naprave razliku u borbi za trofeje samo svojim učinkom.
Ima tu i do ekipa i saigrača, ali je jasno da ovaj dvojac polako silazi sa pozornice neprikosnovenih kraljeva fudbala.
Kada se pogleda nagrada koju UEFA dodeljuje, do prošle godine je bilo nezamislivo da makar jedan od dvojice najboljih ne uđe u najuži izbor, i da ga najčešće i osvoji, mada je UEFA za razliku od nekih drugih izbora imala malo drugačije kriterijume, pa je bilo više različitih osvajača.
Kandidati za najboljeg igrača UEFA za 2021. godinu
Kevin de Brujne
Žoržinjo
Đanluiđi Donaruma
Redosled u izboru za najboljeg igrača UEFA 2020. godine
1. Robert Levandovski
2. Kevin de Brujne
3. Manuel Nojer
Ali su i kad aje UEFA u pitanju, gotov uvek tu bili Mesi i Ronaldo. Sve do prošle sezone.
Prošle godine je sezonu obeležio Robert Levandovski, a u najužoj konkurenciji su bili De Brujne i Nojer. Mesi je u glasanju završio četvrti, a Ronaldo tek na desetom mestu.
Argument da su Mesi i Ronaldo u padu i da već neko vreme traje njihov jedva primetni silazak sa pijedestala, govori i podatak da je i u dve godine pre Levandovskog nagrada otišla u druge ruke, ali su bar bili blizu.
Godinu dana pre Poljaka je nagradu osvojio Virdžil Van Dajk kao priznanje za najbolju sezonu u karijeri i osvajanje Lige šampiona sa Liverpulom, ali mu je po bodovima Mesi bio relativno blizu, dok je Ronaldo bio treći sa ipak primetnim zaostatkom.
Luka Modrić je bio osvajač 2018. godine. Real je osvojio Ligu šampiona, a Modrić je predvodio Hrvatsku do finala Svetskog prvenstva u Rusiji što je bilo presudno da završi ispred Ronalda koji je odigrao svoju poslednju sezonu u kraljevkom klubu. Tada je u najuži krug ušao Salah, dok je Mesi zbog slabih rezultata Barse bio tek peti.
Portugalac je svoje poslednje priznaje od UEFA dobio 2017, drugu godinu zaredom, dok je Mesi laureat poslednji put bio 2015, godine.
I kada se pogledaju brojna individualna priznaj koja su osvajali iz godine u godinu, jasan je trend smanjenja broja tih nagrada u poslednje tri sezone.
To je sa jedne strane uticja i rezultatat na klupskom i reprezentativnom nivou njihovih timova, ali i činjenica da su u godinama kada ne mogu da naprave toliku razliku kao pre.
Tu su i novi igrači i novi fudbalski trendovi koji ih ne favorizuju kao ranije, a tu su jendostavno i godine i njihov vek trajanja.
Ono što je fascinantno samo po sebi je da je uprkos kraju jedne ere koji se jasno nazire, Mesi i Ronaldo i dalje uspevaju d aisporuče performanse koji su u samom fudbalskom vrhu, a ni njihova zvezda ne bledi što je pokazao i primer transfera Lea Mesija u PSŽ.
Gledaćemo ih sigurno još nekoliko godina. Jasno je da su doživeli pad i da će se on nastaviti u određenoj meri, ali je isto tako evidentno da u njima ima još municije i da ćemo imati još prilike da vidimo majstore na delu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare