Dve evropske fudbalske bajke.
Moderno doba donelo je brži, eksplozivniji fudbal i neuporedivo bolju infrastrukturu nego koju deceniju ranije, ali je poput neoliberlanog kapitalizma donelo i veliki jaz između bogatih i siromašnih.
To je dovelo do toga da trofeje osvajaju najjači i najbogatiji klubovi, a čak i završnice evropskih takmičenja su rezervisane za one sa dubljim džepom.
Pa ipak, tu i tamo jave se trenuci kada dođe do toga da mali klubovi iskoče iz drugog plana i naprave pometnju i probude makar i lažnu nadu da ovo nije igra samo za bogate.
To su ove sezone uspeli beligijski Union Sen Žiloa i poljski Leh koji su i dalje u igri za pehare Lige Evrope i Lige konferencija.
Tim iz Brisela posebno je postao zanimljiv od kako ih je preuzeo Toni Blum. Engleski bogataš je novac zaradio klađenjem, pokerom i brojnim drugim ulaganjima koji su ga doveli do toga da postane vlasnik premijerligaša Brajtona i belgijske senzacije.
Zanimljivo je da je i Brajton i Sen Žiloa preuzeo kada su bili drugoligaši, pa je i jedne i druge uspešno doveo do Evrope i rezultata u konkurenciji titana.
Nakon što su prošle godine u neizvesnoj završnici za dlaku ispustili titulu u Belgiji u borbi sa Brižom, ove godine su napravili haos u Evropi.
Diretkno mesto u grupnoj fazi Lige Evrope im je omogućilo da izbegnu zamke kvalifikacija, ali u grupi sa bundesligašem Unionom iz Berlina i iskusnim timovima u Evropi sa dosta kvaliteta, Malemom i Bragom, nisu dobijali prevelike šanse za prolaz dalje, ali njih to nije zanimalo.
Furiozan start sa tri pobede od kojih dve na strani stavili su do znanja rivalima da će ići dalje, a kada je posle pet kola sa još jedom pobedom i remijem obezbeđeno prvo mesto, ni poraz od nemačkog predstavnika za kraj grupne faze nije previše teško pao.
Belgijanci su tako na miru mogli da preskoče prvu prolećnu rundu i da nakon žreba ponovo izađu na megdan rivalu iz grupe. U Berlinu smo videli spektakl i remi od 3:3, a onda je u stilu najvećih evropskih timova USG deklasirao protivnika u Briselu sa 3:0 i prošao dalje.
Zanimljivo je da ekipa igra na stadionu velikog rivala Anderlehta, jer njihov ne zadovoljava evropske standarde zbog čega te mečeva bojkutuju članovi glavne navijačke grupe.
Sada sledi izazov u vidu novog bundesligaša, ekipe Bajera iz Leverkuzena. Iako u prvenstvu stoje lošije od Berlina, mnogo su opasniji rival zbog značajnijeg evropskog iskustva.
U ekipi su registorvana samo tri igrača starija od 30 godina, a najveći broj njih je u rasponu od 19 do 26 godina starosti što je još jedna kvalitet ovog tima.
Najveću vrednost ima levo krilo Simon Adigra koji se procenjuje na oko šest miliona dok su na oko četiri miliona procenjeni napadači Jorbe Vertesen i Viktor Bonifejs. Adigra je star 21 godinu, dok ostala dvojica imaju godinu dana više.
Bonifejs je najbolji strelac sa 15 golova, dok je adigra dao 12 koliko i Dante Vanzer i to je ono što krasii ovu ekipu. Više igrača može da zatrese mrežu jer je dvocifren broj golova pored njih trojice postiglo još dva igrača – iskusni vezista Tedi Teuma i još jedan napadač Gustaf Nikolson.
Iako je Liga konferencija takvo takmičenje da pruža šansu i manjim timovima, kada se dođe do četrtfinala ostaju uglavnom ekipe iz jačih liga ili sa bogatim evorpskim iskustvom.
Zato je uspeh poljskog Leha velika stvar. Uspeli su da u grupi završe iza moćnog Viljareala i da iza sebe ostave Austriju iz Beča i Hapoel Ber Ševu.
Pogotovo je impresivno bilo to što su do druge pozicije stigli pobedom u poslednjem kolu protiv Viljareala sa ubedljivih 3:0.
U nokaut fazi uspeli su prvo da izbace neugodni Bodo Glimt sa samo jednim golom u dva meča, a zatim da sa pet golova u mreži isprate Đurgarden i da u četvrtfinale dođu bez primljenog gola u nokaut fazi.
Sada im sledi okršaj sa Fjorentinom. Sa nevervatnim navijačima o kojima se i dalje priča u Engleskoj deceniju nakon što su gostovali Mančester sitiju i napravili performans za pamćenje, Leh će sigurno tražiti šansu za revanš timu iz Firence koji ih je pre sedam godina dva puta savladao u grupnoj fazi Lige Evrope.
Leh je sada ispisao istoriju poljskog fudbala i postao tek drugi tim posle Legije u istoriji zemlje koji je stigao do četvrtfinala ovog takmičenja.
Glavnu opasnost predstavljaju dvojica napadača koji jure našeg Luku Jovića za najboljeg strelce Lige konferencije. Švedski napadač rođen 1993. godine, Mikael Išak, i dvadesettrogodišnji krilni fudbaler Skoras zajedno su postigli 10 golova, dok je tu i sjajan dvojac vezista Sousa-Muravski, kao i iskusni centralnii defanzivac Salamon koji je već nosio dresove Milana i Sampdorije.
Popularni „železničari“ se procenjuju na svega 30,5 miliona evra, što je poređenja radi manje od Partizana koji vredi 43,5 miliona po procenama „Transfermarkta“.
Pomenuti Skoras vredi 3,5, dok Išak vredi tri, i to su najvredniji igrači ekipe.
I Belgijanci i Poljaci imaju sjajnu atmosferu u ekipi i na stadionu, i dovoljno kvaliteta da zaprže čorbu najvećima, a ako se kockice poklope i bogovi smiluju možda budemo svedoci i neverovatnih senzacija.
BONUS VIDEO Ronaldu vikali „Mesi, Mesi“, on šutnuo flašu i umalo ponovo bacio traku