0
Nenad Lalatović, trener fudbalera Vojvodine i nekadašnji igrač Crvene zvezde, otkrio je mnoge detalje iz svog privatnog života nikog neće moći da ostave ravnodušnim.
Laltović, koji godinama unazad vodi klubove u Linglong Superligi je u intimnoj ispovesti za „Kurir“ otkrio kakve je teškoće morao da prevazilazi kao mlad da bi uspeo u životu.
PROČITAJTE JOŠ:
Lalatović je pričao o tome šta ga motiviše, o svojim školskim danima i detinjstvu, počecima u fudbalu i još mnogo toga što je obeležilo njegovu karijeru.
Poznato je da je često na meti navijača, koji ga često vređaju, ali kaže da ga to samo dodatno motiviše.
„Za mene je porodica sve! To kod mene izaziva revolt i bes, ne znam kako drugačije da objasnim! E, u meni se onda probudi zver! Pazi, nije nimalo lako slušati i gledati sve one ljude kako ti se smeju u lice tokom utakmice. Al’ ja onda dobijem neku neverovatnu snagu da se pretvorim u nešto što nisam. Kad sebe vidim posle toga, bude me sramota, ali to je neka energija u meni, otkud znam“, kaže Lalatović.
Majku Dobrilu, koja je bila medicinska sestra, izgubio je kada je imao samo 15 godina.
„Imao sam 15 godina kad sam ostao bez majke. Nje se uvek setim, moje dobre Dobrile. Radila je u bolnici, ustajala svako jutro u pet, spremala nam ručak svaki dan, prala veš, peglala naše stvari, brinula o meni, bratu i ocu, nikad se nije desilo da nas uveče ne uspava… Živela je za nas tri muškarca, za tatu Borislava, brata Aleksandra i mene. Pomagali smo mi njoj, ali je ona bila stub kuće. Imao sam stvarno prelepo detinjstvo, ni u čemi nisam oskudevao. Nas šestoro živelo je u 40 kvadrata. Baba, deda, tata, mama, brat, ja. Sećam se dana kad se majka razbolela, odnosno kada smo mi saznali da je bolesna. I ovo prvi put pričam. Pamtim i pamtiću taj dan dok sam živ. Imali smo psa i trebalo je da mu prenesemo kućicu na terasu, al’ nije moglo nikako nego kroz prozor. I, mama, da nam pomogne, podigne kućicu i oseti bol ispod pazuha. Ode na pregled i tamo joj kažu da ima rak dojke. Nisam tad bio ni svestan šta to znači. Rak dojke?! Nemam pojma o tome. Tek posle godinu dana shvatio sam koliko je to opaka bolest“, kaže Nenad.
Bolest se kasnije pogoršala, metastazirala.
„Mama dobije rak kostiju i padne u krevet. I mnogo se namučila… I te slike, kad se ona muči, ta njena bol, meni su ostale u sećanju. Nije mogla da se kreće. Brat, tata i ja smo je kupali uljem. Stavimo krpu, uspemo ulje i trljamo joj kosu. Koža joj se sušila, pa smo joj trljali kožu… Evo, stvarno ti kažem, ovo prvi put pričam, je l’ vidiš koliko su mi oči pune suza? I sad… dvadeset osam godina posle“, rekao je između ostalog trener Vojvodine.
Lalatović je sa klubom iz Novog Sada nedavno u Nišu osvojio prvi trenerski trofej, pehar Kupa Srbije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
