Rišairo Živković stao je u dugu kolonu igrača koji u Crvenoj zvezdi žele da ožive karijeru. Mnogi su uspeli, a on želi da krene njihovim stopama.
PROČITAJTE JOŠ
Ugo Vijeira, Ričmond Boaći (prvi mandat) i Dijego Falčineli dobri su primeri igrača koji su uspeli da u Zvezdi ožive karijeru i naprave sjajnu odskočnu dasku, oduživši se klubu usput dobrim rezultatima, golovima i doprinosom igri.
Došli su uz veo sumnje, u teškoj privatnoj, psihološkoj ili igračkoj situaciji, a Živković dolazi kao 24-godišnjak, sa dosta prostora i vremena da pokaže da nije tek tako bio nada Ajaksa.
Rišairo je rođen u Asenu u Holandiji, otac mu je poreklom sa ostrva Kurasao, majka Mira je iz Srbije, ali majčino prezime nosi zbog toga što ih je otac napustio.
Porekklo vuče iz Pirota, mogao je da igra za Srbiju, Holandiju i Kurasao, na kraju nije imao priliku da obuče dres naše zemlje, a prošao je kroz mlađe reprezentativne selekcije Holandije.
Svojevremeno je izabrao da igra za Srbiju, još 2013. godine, ali su FS Holandije i tadašnji klub Groningen vršili pritisak i nije došao na okupljanje Orlova iz selekcije do 19 godina.
Onda je debitovao za holandsku selekciju, nosio je dres Lala od U18 do U21 tima i na tome se njegova reprezentativna saga završila.
Bilo je problema sa disciplinom u nacionalnom timu Holandije, već 2014. potpisao je za Ajaks, sa kojim je potpisao trogodišnji ugovor.
„Zahvalio sam se Srbiji na pozivu. Svim silama želimo da se plasiramo na Evropsko prvenstvo, a najbitniji meč je upravo ovaj protiv Srbije. Hoću da dokažem da je greška što sam odstranjen iz tima i da nisam neko ko kvari atmosferu“, rekao je svojevremeno Rišairo Živković kao deo mlađih kategorija, a kršenje discipline koštalo ga je bolje karijere i u Ajaksu, pa su ga se „kopljanici“ odrekli i pustili ga da ode kao slobodan igrač 2017. godine.
Rano je počela saga sa pozajmicama i odlascima u Viljem II, Utreht, Ostende, da bi 2019. počela kineska epizoda.
Potpisao je u februaru 2019. za Čangčun Jatai, pa je bio u Šefild Junajtedu, u kom se nije proslavio.
Najbolje se proveo u Ostendeu, dao je 16 golova na 58 mečeva, to mu je i donelo transfer u drugu ligu Kine, a jedan od aduta za Crvenu zvezdu može mu biti brzina,
Ona je hronični problem srpskog fudbala, poslednji igrač sa ovom izraženom karakteristikom bio je Nemanja Radonjić, koji je bio deo plasmana u Ligu Evrope i Ligu šampiona, zatim je pojačao Marsej.
Dobro je poznato da je i Radonjić imao slične probleme poput Rišaira, disciplinske i karijerne, iz Čukaričkog je došao u Zvezdu i lansirao se u Evropu.
Rišairu je brzina u karijeri bila jedan od najjačih aduta, svojevremeno je 2017. izmereno da je 100 metara istrčao za 10,96 sekundi, što ne kaska previše od kvalifikacione norme za Olimpijske igre 2016.
Uz igrače poput Kataija i Ivanića, Rišairo ima priliku da se vrati u život i obriše prethodne karijerne mrlje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar