Srpski fudbal vam je kao sigurna luka za povratnike. Momci koji imaju kvalitet za "preko", ali se iz nekog razloga tamo ne uspe, gotovo uvek može da računa na ugovor u Zvezdi ili Partizanu.
Takvih primera je u prethodnih nekoliko godina bilo više, samo iz tabora Crvene zvezde. I to da ne računamo Luisa Ibanjeza koji se vratio u Grafičar, Zvezdinu filijalu.
PROČITAJTE JOŠ:
Neki se vraćaju zato što možda nemaju gde, drugi zato što bi opet na odskočnu dasku za inostranstvo, a neki zato što možda ovdašnji fudbal vide kao zonu komfora.
O razlozima je teško raspravljati jer svaki od fudbalera ima svoje motive zašto se opet priključuje istom srpskom klubu posle inostrane epizode.
Poslednji u nizu je Aleksandar Krstičić. Tridesetogodišnjak je proveo tri godine u AEK-u i onda se odande istim putem vratio u beogradski klub.
Priključio se Crvenoj zvezdi na pripremama u Austriji i biće u pogonu Dejana Stankovića za novu sezonu u kojoj će crveno-beli peti put zaredom probati da izbore neko od evropskih takmičenja.
Krstičić je već bio u Zvezdi od leta 2017. do decembra 2018. godine i u ekipi Vladana Milojevića bio je onaj neophodni čuvar lopte u manevru do dolaska Marka Marina.
Kada je Marin preuzeo kontrolu lopte u svoje noge, sva pažnja je bila na njemu, a Krstičić je za pola miliona evra otišao put Grčke.
Za Zvezdu je u tom mandatu kod Vladana Milojevića odigrao 63 utakmice, dao je šest golova i imao je četiri asistencije, a Zvezda je tada pričala da želi da ostane.
AEK ga je tražio od leta 2018, ali je Krstičić prihvatio ponudu kada je došla zima, a Zvezda završila učešće u grupnoj fazi Lige šampiona.
Nekadašnji vezista Sampdorije, Bolonje i Alavesa bio je dobar tokom meča protiv Salcburga kada je ispao problem jer je Marin Pongračić nagazio Milana Pavkova.
Stao je da odbrani saigrača, podigao energiju i moral svog tima i Zvezda je prošla dalje sa 2:2.
Još jedan od povratnika je i Aleksandar Katai. On se ukazao kao prilika kada je zbog rasističkih objava svoje supruge ostao bez posla u Los Anđeles Galaksiju.
Tek što je počinjao da utire sebi put kroz najglamurozniji grad Kalifornije, desilo se ubistvo Džordža Flojda, a Tea Katai je na to imala lošu reakciju.
U čitavom ludilu, nastalom u tom periodu, kontrirala je objavama na društvenim mrežama na neoprostiv način i Katai se vratio u Ljutice Bogdana.
Vrlo brzo je pokazao da je i sada jedan od najboljih igrača uz Mirka Ivanića, koji je konačno počeo da pokazuje zašto je doveden.
Katai je imao problema sa zdravljem zimus, pa zbog toga nije igrao nekoliko meseci, ali je klub stao iza njega i Zvezda je sa njim sezonu završila šampionski i u Kupu i u ligi.
Jedan od povratnika poslednjih godina je i Gelor Kanga. Igrač za koga se pričalo da ga je teško… pa recimo da ga je teško shvatiti, otišao je u Spartu iz Praga početkom 2018.
Možda neće javno reći, ali je činjenica da je mnogima u klubu tada laknulo kada je klub dobio milion za Gabonca.
Što nas dovodi do pitanja zašto je vraćen dve godine kasnije. Kanga je uvek bio „luda glava“, umeo je iz poteza da reši utakmicu (svi još pamte Krasnodar i cele te kvalifikacije), ali i da ga nema nigde kada treba.
Međutim, s obzirom na to da se vratio kao slobodan igrač i dobio ugovor na tri godine, i dalje postoji šansa da se proda još negde.
Osam golova i 13 asistencija u svim takmičenjima pomaže tom argumentu i dodatno ga utemeljuje.
Jedan od neslavnih povratnika u Zvezdu je svakako Ričmond Boaći. Čovek koji je bio otkrovenje 2017. kada je došao iz Latine u Beograd.
Davao je golove, imao snažnu konstituciju, iza sebe zvanje nekoga koga je kao igrača posedovao Juventus…
Pritom, imao je sjajna izdanja u kvalifikacijama za onu prvu Ligu Evrope kada je trebalo probiti „maler“.
Sve do grupne faze drugog po snazi evropskog takmičenja kada je promašio nekoliko ozbiljnih prilika protiv Arsenala.
Malo ko od navijača Zvezde će mu zaboraviti golčinu protiv Kelna, ali da je mogao bolje, mogao je.
Boaći je otišao u Kinu kada se povredio na pripremama u Antaliji početkom 2018. Bio je u Đangsu Suningu za pet i po miliona evra i to je delovalo kao ok posao.
Da je srpska liga bolja, Boaći bi bio sigurno i bolje „uvaljan“, ali i tih pet, pet i nešto miliona je bilo dobro.
Sve dok pola godine kasnije za upola cene nije stigao na Marakanu opet. Više povreda nego golova, stalno u nekom kontraritmu.
Jednostavno, na njega se nije moglo računati. Protiv Suduve je bilo tu nekih nagoveštaja 2019. da bi stvari mogle da se poprave, ali kratkog je to bilo daha.
Boaći je tada, jula 2019. dao prvi gol za Zvezdu posle skoro dve godine. Još jedan pokazatelj da nije baš blistao u svom povratničkom mandatu.
Drugačije je bilo s Milošem Degenekom. Štoper je stigao u Zvezdu leta 2018. iz Jokohame za 200.000 evra.
Momak koji je počeo karijeru u Australiji, pa bio u Štutgartu i Minhenu 1860 za kratko vreme se pokazao na stadionu „Rajko Mitić“, Zvezda je opet zaigrala u Ligi šampiona, a Degenek je prosleđen u Al Hilal već januara 2019.
Klub iz Saudijske Arabije ga je platio 3,6 miliona evra, ali ga je vratio Zvezdi na pozajmicu, a onda avgusta iste godine i u transferu vrednom 1,5 miliona evra.
Slavoljub Srnić je takođe jedan od onih momaka sa kojima Zvezda nije mogla da izgubi. Otišao je u Las Palmas 2019. godine za 300.000 evra.
Četiri godine pre toga je proveo u Zvezdi, a šuškalo se tada da klub ne može da mu nađe angažman, iako je više puta pokazao koliko ume da bude zahvalan na desnom krilu.
Doduše, on se više puta vraćao i odlazio iz kluba, pa je ovaj poslednji put stigao kao slobodan igrač nakon što je u Las Palmasu ostao bez ugovora.
Vujadin Savić i Filip Stojković su takođe bili povratnici 2017. godine. Ni jedan ni drugi nemaju malo zasluga za uspehe crveno-belih iz skorijih godina.
Savić je došao iz moldavskog Šerifa i postao stub odbrane srpskog prvaka, a Stojković jedan od najstandardnijih u timu Vladana Milojevića.
Savić je otišao u APOEL 2019. kao slobodan igrač i ovaj transfer mnogi navijači Zvezde zameraju upravi kluba.
Bio je jedan od boljih u toj ekipi, a poslat je za, kako se tada pisalo, procente od naredne prodaje.
APOEL ga je prošle sezone prosledio na pozajmicu u Olimpiju iz Slovenije. Kada je reč o Stojkoviću, on je 2019. otišao u Rapid iz Beča.
Došao je iz Minhena 1860 i ustalio se kao kvalitetan ofanzivni bek na desnoj strani. Jedne sezone je bio među igračima koji su odigrali najviše minuta.
I on je otišao kao slobodan igrač, s tim što njemu, za razliku od Savića, vrednost na tržištu nije drastično opala.
Stojković je u Zvezdi najpre igrao od mlađih kategorija, onda i od 2011. godine do 2013. kada je otišao u Čukarički.
Savić je bio u ekipi od mlađih kategorija, a kao senior je dobio šansu još 2007. godine mada je bio na pozajmici i u Radu pre odlaska u Bordo za 1,5 miliona evra – jula 2010.
Od povratnika iz ranijih godina, pre Vladana Milojevića i Dejana Stankovića, tu su i neki od igrača poput Nenada Milijaša, Dušana Anđelkovića, Dragana Mrđe, Duška Tošića, Nikole Mijailovića, Nenada Kovačevića…
Ovakva praksa nikad nije bila strana najvećim srpskim klubovima, samo što poslednjih godina Zvezda malo bolje prolazi sa povratnicima nego što je to nekada činila.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar