0
Lozana možda jeste grad u Švajcarskoj, ali nije Nion, nije uporište UEFA. Štaviše, šamar koji je zabrideo na licu "evropske kuće fudbala", mogao bi da ostavi trajnije posledice od kratkotrajnog crvenila. Jedna cigla izvučena iz zida mogla bi da uruši čitavu strukturu o Finansijskom fer-pleju (FFP).
Još je bivši predsednik UEFA Mišel Platini došao na ideju kako da „doaka“ prebogatim klubovima i spreči da jaz između njih i ostalih, da ih nazovemo „manje bogatima“, bude još veći.
PROČITAJTE JOŠ:
Gubici u evropskom fudbalu tada su bili enormni i uspostavljanjem sistema kontrole takozvanog Finansijskog fer-pleja, trebalo je da se obezbedi ravnopravniji tretman po sistemu, „troši samo u okviru onog što zaradiš“. Bude li bilo kršenja pravila, snosiće se posledice i – sankcije.
Tako je, barem, trebalo da bude. Po slovu pravila. I nekako je sve to funkcionisalo u proteklih devet godina, tačnije od 2011. kada je sistem uspostavljen.
Sve do 13. jula, datuma kada je Sud za sportsku arbitražu iz Lozane opalio šamar čelnicima evropskog fudbala.
Lozana nije razumela Nion u sporu sa Mančester sitijem, odluku iz februara da engleski klub protera iz evropskih klupskih takmičenja u trajanju od dve godine, izbrisala je gumicom, prosto i jednostavno.
Većina klubova je strogo poštovala dogovorene regulative, ali UEFA nije mogla da sprovede u delo sve bresprekorno, jer je uvek bilo i biće onih koji će nastojati da pronađu rupe u zakonima i pravilima, kao što je bilo i u ovom slučaju.
Mančester siti je od početka svog uspona, jasno upumpavao velike količine novca u klub, u želji za brzom „kupovinom uspeha“. To je svako ko prati dešavanja u fudbalu, lako mogao da zaključi.
Problem za UEFA je što je dozvolila da se višestruki prestupnik, izvuče samo sa novčanom kaznom u visini od deset miliona evra. I ona je isključivi krivac što je to tako.
OTVARANJE PANDORINE KUTIJE
Mančester siti je još 2014. bio na optuženičkoj klupi, jer je i tada, prema tvrdnjama iz UEFA, frizirao finansijske izveštaje, pre svega prikazujući netačne iznose iz sponzorskih ugovora, kojima se prikrivao stvaran unos novca od strane vlasnika, Mohameda bin Zajeda.
UEFA je još tada uhvatila klub u nebranom grožđu, ali ga je pustila da se izvuče. Umesto da još tada oštrim primerom pokaže da neće biti šale sa FFP, dozvolili su sebi da se nagode sa „građanima“ i umesto da im zabrane takmičenje u evrokupovima, zadovoljili su se novčanom kaznom od 49 miliona evra, i to podeljeno u nekim ratama.
Za arapske vlasnike, prava sića, što bi se reklo, ali što je za UEFA bilo još gore – bio je to jasan signal da u činovnicima iz Niona imaju neozbiljne aparatčike koji nisu u stanju da sprovedu ni pravila koja su sami pisali.
Šta je onda bilo ovo „drugo poluvreme“ okršaja između Sitija i UEFA? Fudbalskim rečnikom objašnjeno – čist autogol čelnika iz Niona! Siti je tako dobio i ovu bitku, pošto se novčano kažnjavanje iz 2014. nikako ne može podvesti pod trijumf „tima“ iz Niona.
Razumljivo je otuda bilo silno radovanje na „Etihadu“ posle vesti da su se ponovo izvukli u ratu sa UEFA. Slikovito, to je delovalo kao da je zatvorenik koji je osuđen na zatvorsku kaznu od 20 godina, prošao sa godinom dana i to uslovno!
Prosto ostaje nejasno kako je UEFA, koja važi za jednu od najuređenijih organizacija, koja ima ogroman tim pravnih stručnjaka i advokata u svojim redovima, sebi dozvolila takav pravni promašaj?
Kako je moguće da tamo nije valjano procenjeno da na osnovu hakovanih mejlova koji su se pojavili na stranici „Football leaks“, a potom objavljeni u magazinu „Špigl“, neće imati dovoljno valjanih argumenata i dokaza da na sudu obore jedan isto tako odlično uređen klub, koji iza sebe ima armiju svojih pravnih ratnika i koji je za tili čas postao globalna fudbalska sila, jer operiše gotovo na svim svetskim kontinentima?
A pritom, sve to je usledilo sa zaostatkom od nekoliko godina, jer su prekršaji Sitija prema navodima iz „Špigla“ počinjeni u periodu od 2012. do 2016. A sada je 2020. Znaju li u UEFA za slučajeve zastarevanja nedela, zar primer iz aprila sa suđenja bivšim funkcionerima iz Organizacionog komiteta Mundijala 2006. u Nemačkoj nije bio dovoljno jasan, kada je procenjeno da je nemoguće sprovesti kaznu zbog zastarevanja krivičnog dela? I šta je UEFA radila tolike godine, zašto kontrola nije bila bolje sprovedena? Mnogo pitanja ostaje bez odgovora.
Konačno, čini se da je i ovaj poraz od „građana“, pokazao da je ipak moguće zaobići pravila. Ili što bi se indirektno moglo pričitati iz svega – Siti nije oslobođen u potpunosti optužbe, već je kažnjen samo za to što nije sarađivao u istrazi. A to što je stajalo u mejlovima i šta je to dokazivalo, čini se da nisu ni pokušali da sakriju. Oni su se držali toga da su dokazi pripravljeni na nelegalan način, hakovanjem!
Cena za sav taj galimatijas je deset miliona evra, ali ako se zna da u naredne dve godine Siti ipak neće ostati bez garantovanih 165 do 220 miliona od takmičenja u Ligi šampiona, to je smešno malo.
UEFA NA RASKRSNICI
Istog dana, kada je u Lozani objavljeno da je Mančester siti oslobođen optužbe i odluka o kažnjavanju od strane UEFA preinačena, iz Niona je objavljen dopis u kojem se ističe da će UEFA istrajati na sprovođenju Finansijskog fer-pleja.
Postavlja se pitanje šta će sada Aleksandar Čeferin i ekipa posle odluke koja je čitav sistem ostavila u rasulu? Kako sada FFP može da preživi pošto se jedan od najbogatijih svetskih klubova, koji je kršio pravila i ranije, izvukao sa deset miliona evra kazne?
Istina je da ovaj poslednji primer jasno pokazuje koliko je rukovodećim telima u evropskom i svetskom fudbalu sada postalo teško da sprovedu regulative. Jer, u slučaju Sitija, ne radi se samo o bogatom vlasniku, iza njega stoji čitav naftni novac jedne države, što nas dovodi do zaključka da polako dobijamo i „državne klubove“, to jest klubove iza kojih stoje čitave države. Nije li to malo previše i za fudbal, koji je doživeo ogromnu ekspanziju u 20. veku?
PROČITAJTE JOŠ:
Konačno, pitanje je i da li će sada UEFA sprovesti dvostruke aršine, da li će u pokušaju pranja lica od nabacanog blata, sada ceh platiti oni manje moćni klubovi, iza kojih ne stoje čitave države? Moguće je nažalost i tako nešto.
Siti, ali i mnogi drugi klubovi koji posluju „na ivici“ sada će svakako biti pod posebnom lupom, što će ih učiniti dodatno opreznijima.
Predsednik UEFA Aleksandar Čeferin je još proletos, kada je obelodanjeno da će se klubovima izaći u susret, tako što će se 2020. i 2021. godina računati kao jedan period zbog devastirajućeg uticaja na poslovanje pandemije koronavirusa, poručio da se razmišlja o promenama regulative FFP.
Rekao je da će promena biti, ali možda ne tako skoro. Šta je imao na umu, samo on zna, ali da će posle šamara iz Lozane u Nionu morati brzo da konsoliduju redove kako bi povratili izgubljeno poverenje klubova, nema dileme.
Možda je zaista najbolje rešenje model iz NBA, uvođenje takozvanog „seleri kepa“. Međutim, hoće li UEFA imati instrumenata i hrabrosti da tako nešto sprovede u delo?
Posle ovog slučaja, teško je verovati u to.
I što je najgore, Siti će im se možda još jednom nasmejati u lice, ako u avgustu bude osvojio pehar u Ligi šampiona. Bio bi to čist šah-mat. Ironija sudbine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
