0
Malo je ljudi u Srbiji koji ne znaju za Ivicu Beka, jednog od prvih srpskih, fudbalski internacionalaca. I zato je ova greška utoliko gora.
Krajem dvadesetih i početkom tridesetih godina prošlog veka Ivan Bek, poznatiji kao Ivica Bek, blistao je na terenima Jugoslavije, pa je ubrzo otišao u Francusku.
PROČITAJTE JOŠ
Obukao je dres reprezentacije Jugoslavije na prvom Svetskom prvenstvo u Montevideu 1930. godine, a postigao je tri pogotka na tom takmičenju.
Sakupio je sedam mečeva za Jugoslaviju, a onda je promenio državljanstvo i počeo da igra za Francuze. Ipak, to ne opravdava „Transfermarkt“, najpoznatiji fudbalski portal na planeti, za veliku grešku koju je napravio.
Želeli su da pokažu najbolje golgetere u istoriji Mundijala, a već u prvoj sekundi snimka su svi iz Srbije uočili grešku.
Ivica Bek je imao buran i tragičan život, a ostaće upamćeno da je postigao pet golova za Jugoslaviju, od toga tri u Montevideu.
Bio je najplaćeniji fudbaler svog doba, ali je ipak preminuo u bedi. Ostao je upamćen po herojskoj akciji u francuskom Pokretu otpora, a inspirisan ovim detaljem su u Holivudu snimili film „U orlovom gnezdu“ u kom su glavne uloge igrale Ričard Barton i Klint Istvud.
Porodica Ivice Beka je žiela u Vršcu i bila deo Austrougarske, deda Ludvig je bio sudetski Nemac, a njegov stariji sin je oženio Čehinju Martu. Bio je stručnjak za oružje, pa ga je, kao što je to obično slučaj kod vojnika i oficira, život iz Kragujevca poslao u Beograd. Na Čuburi je 29. oktobra 1909. godine rođen sin Ivan, kog će od milošte majka zvati Ivica.
Sa samo 16 godina je Bek postao član prvog tima BSK, jednog od najboljih kluba u tadašnjoj zemlji. Na 50 nastupa je postigao 51 gol, a onda zbog srca koje mu je slomila Šapčanka odlazi put Francuske.
Svom prvom klubu je doneo odmah Kup Francuske tako što je postigao dva gola u finalu.
Žil Rime, predsednik FIFA, savetovao je dr Mihailu Andrejeviću da povede upravo Beka na prvenstvo.
„Znam da vam je teško da sastavite tim za prvenstvo. Pokupite ovog vašeg Nemca, on je najbolji profesionalac koga gledam u Francuskoj.“
Posle Drugog svetskog rata se Bek posvetio trenerskoj karijeri, ali nije imao previše uspeha, pa su usledila stalna seljakanja. Pred kraj života je otvorio bistro „Tobdžija“, a onda je ubrzo propao. Postao je najpre lučni radnik, a onda i prodavac na pijačnoj tezi.
Preminuo je 2. juna 1963. godine od posledica srčanog udara u 54. godini. Dugo je bio zaboravljen u domovini.
BONUS VIDEO Pariz dočekao vicešampione sveta
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
