0
Italijanski fudbal je kao stvoren za igrače iz Srbije, što je činjenica koju potvrđuje i aktuelna generacija naših fudbalera.
„Čizmom“ su u finišu 20. veka dominirali Dejan Stanković, Siniša Mihajlović, Vladimir Jugović, Darko Kovačević, Zoran Mirković, a i na prelasku iz druge u treću deceniju novog milenijuma Srbija ima veliki broj predstavnika koji nastupaju na najvišem nivou.
PROČITAJTE JOŠ
Italijanski fudbal je godinama bio u zapećku, ekonomska kriza se najviše odrazila na tamošnje klubove pa je popularni Kalčo izgubio primat koji je držao tokom devedesetih godina.
Ipak, nekoliko sezona unazad, Apeninsko poluostrvo je ponovo aktrativna fudbalska destinacija, sa tendencijom rasta u narednom periodu.
To su dobro primetili menadžeri koji se bave srpskim fudbalerima, te shvatili da je Italija idealna pozornica za njihove pulene gde mogu da dobiju pravu šansu da se iskažu u najboljem svetlu.
U aktuelnoj sezoni Srbiju u Italiji predstavlja čak 14 fudbalera, najviše u odnosu na elitna fudbalska takmičenja, takozvane „Lige petice“.
Rim voli Srbe
Vrata srpskim fudbalerima širom je otvorio Siniša Mihajlović, godinama provedenim u Rimu, najpre u Romi, pa u Laciju, posle čega je blistavu karijeru krunisao u Interu.
Olimpijski stadion u Rimu je u proteklih pet sezona arena na kojoj svoje blistave igre pokazuje Sergej Milinković-Savić, momak oko koga se već godinama vrte milionske cifre.
Pročitajte još: „Kapiten PSŽ sa 17? Bio sam kapiten porodice sa 13 godina“
Sergej se idealno uklopio u sistem Lacija, ima bezgraničan kredit od trenerskog tima i uprave, a kako prolaze sezone pronalazi nove načine da pokaže svoj talenat.
Rimski stanovnik je tokom godina bio i Aleksandar Kolarov, koji je potom za veliki novac prešao u Mančester siti, ali se prestonici Italije vratio.
Briljirao je u Laciju, postao svetska zvezda u Premijer ligi i na kraju stigao do šanse da finiš karijere provede u Romi.
Verovatno je da ne može bolje…
Ljubičasto Srbima i dalje lepo stoji
Godine prolaze, a jedna stvar se ne menja. Srbi su rado viđeni u Firenci, a veza fudbalera iz naše zemlje i Fjorentine je iz sezone u sezonu sve dublja.
U aktuelnom timu „Viole“ nalaze se čak trojica, pristizala u različitim momentima, sa različitim očekivanjima i statusima.
Pročitajte još: Jovićev gol košta 30 miliona evra, preskupi i “Markovići”
Nikola Milenković je pronađen „ispod radara“ u Partizanu, briljirao je u crno-belom dresu i za kratko vreme postao jedan od najcenjenijih mladih defanzivaca u Evropi.
Fjorentina je videla njegov potencijal, izdvojila fin novac i odlučila da mu da ključnu ulogu u odbrani, a nedavno i kapitensku traku.
Sa druge strane terena dejstvuje još jedan izdanak fudbalske škole Partizana, Dušan Vlahović, koji je morao da prođe kroz „doškolovavanje“, ne bi li postao spreman za najveće izazove.
Stigao je do tog stadijuma i narednih godina će sasvim sigurno biti udarna igra Fjorentine, dok je njegovim putem tek krenuo bivši levi bek Crvene zvezde Aleksa Terzić.
Zvezdin kapiten i trio „nedokazanih“
Darko Lazović je bio zlatni dečko srpskog fudbala. U čačanskom Borcu je bio briljantan, Crvena zvezda nije propustila priliku da ga angažuje i učini jednim od najvažnijih igrača tima.
Iako se u jednom momentu činilo da je ostao „zarobljen“ u Ljutice Bogdana i da će doživeti sudbinu brojnih talenata koji nisu uspeli da ostvare sve potencijale, dogodilo se drugačije.
Pročitajte još: “Bombardovao” je po Srbiji – spreman je i za Ameriku
Lazović je kao slobodan igrač otišao iz Zvezde, stigao u Đenou gde je polako gradio reputaciju.
Posle četiri godine, nekadašnje desno krilo je kao levi ofanzivni bek stigao u Veronu, gde je zablistao i postao jedan od najboljih igrača lige.
U red takvih, ali na poziciji odbrambenog igrača, stigao je i Nikola Maksimović, koji u Crvenoj zvezdi nije odavao takav utisak.
Preko Torina je stigao u Napoli, kasnije se tamo i vratio na pozajmicu, potom i poneo dres Spartaka iz Moskve, ali je ponovo zadužio opremu ekipe iz Napulja, gde se ustoličio kao standardni član startne postave i igrač bez koga nije moguće zamisliti taj tim.
Veoma zanimljiv put je prošao Nenad Tomović, koji je još 2006. godine stigao u Crvenu zvezdu, ali nikada nije uspeo da stigne do statusa nezamenljivog u sastavu.
Tri godine kasnije se preselio na „Čizmu“, gde je morao da prođe kroz proces prilagođavanja, ali je na kraju postao standardan u timu Đenoe, pre nego što je čak pet sezona proveo u Fjorentini.
Klub iz Firence je 2012. za igrača vrednog 1,3 miliona evra platio skoro tri miliona više, da bi ga šest godina kasnije prodao Kjevu iz Verone.
Tomović je proteklog leta prešao u SPAL, a kao 32-godišnjak koji može da pokrije sve četiri pozicije u odbrani svakako je da će biti zanimljiv timovima i u narednom prelaznom roku.
Filmski scenario je doživeo i Filip Đuričić, nekadašnji omladinac Crvene zvezde koji nije dočekao da debituje za klub u kom je naučio da igra fudbal.
Olimpijakos, Radnički iz Obrednovca, Herenven, Benfika, Majnc, Sautempton, Anderleht… Sve to je momak rođen 1992. godine prošao pre nego što se skrasio u Italiji.
Najpre je nastupao u Sampdoriji, potom u Beneventu, da bi pre nešto više od dve godine postao član Sasuola, u kom je konačno do izražaja došao njegov neosporni talenat.
Partizanovi veznjaci i momci koji čekaju
U julu 2007. godine Ivan Radovanović je promovisan kao nova nada Partizana, na uvek neophodnoj poziciji zadnjeg veznog igrača, ali…
Momak iz Kosovske Mitrovice nikada nije dobio priliku u svom matičnom klubu, pa je morao na pozajmicu u Smederevo, da bi godinu dana kasnije za 1,5 miliona evra postao član Atalante.
Čak pet sezona je Radovanović bio deo ekipe iz Bergama, ali je veći deo proveo na pozajmicama, u Pizi, Bolonji i Novari, da bi tek 2013. obavio transfer u Kjevo.
Ponovo šest godina na jednom mestu i status pouzdanog defanzivnog igrača sredine terena doneli su mu transfer vredan pet miliona evra u Đenou u januaru prošle godine.
Nešto više sreće u matičnom klubu, Partizanu, imao je Saša Lukić, ali nikada zapravo nije postao igrač velike važnosti, zbog čega je uprava odlučila da ga posle tri sezone provedene u prvom timu proda Torinu.
Transfer je iznosio 1,7 miliona evra, a veznjak rođen 1996. godine je polako sticao iskustvo i širio fudbalsko znanje, neophodno za veoma odgovornu poziciju centralnog igrača sredine terena.
Pozajmica Levanteu mu je dodatno pomogla u tome, povratak u Torino mu je doneo dodatnu odgovornost, ali nije izvesno da će ostati u tom klubu.
Sličnu dilemu u vezi sa tim klubom ima i Vanja Milinković-Savić, mladi golman koji je već bio član i Mančester junajteda, ali od 2015. godine, kada je napustio srpski fudbal, nije uspeo da pronađe pravu sredinu za sebe.
Priliku da stane između italijanskih stativa čeka i Boris Radunović, aktuelni član Verone, a grupu srpskih fudbalera u Italiji kompletira 21-godišnji napadač Petar Mićin, ugovorom vezan za Udineze.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
