Igraju fudbal od doba Miloša Obrenovića, klub im stariji od prve Jugoslavije, nervirali su Hitlera, pa se sami žigosali kao nacisti

Dok smo obojica tražili kvaku na vratima glavnog ulaza "Istorijskog muzeja Berna" poznatog i kao "Ajnštajnov muzej", sudario sam se sa Kipraninom, koji mi je odmah objasnio da je u Bern došao da bi gledao Crvenu zvezdu.Kaže vatreni je navijač Olimpijakosa i dolazi nekoliko puta godišnje na utakmice Zvezde u Srbiju, kad "uhvati" ide i na ovakva gostovanja, dok uporedo otključava telefon da bi pokazao fotografije kao dokaz. Priča i kako je dobar sa navijačima crveno-belih dok se obojica iznenađujemo što se masivna drvena vrata muzeja otvaraju na senzor.Mislim se u sebi, 'ajde ipak prvo da obiđem prvo to okolo što ima oko zgrade, baš da vidim šta je to žvrljano, zaintrigiralo me je jednako kao i pitanje zašto bi neko uopšte u muzeju posvećivao jednom klubu celu postavku, a još manje zašto bi prodavao njegove dukseve, dresove i šalove.Računam, priznajem, pomalo plitkoumno, da je sportu mesto u klupskim muzejima, gde se drže trofeji i ostale tričarije iz istorije. Kao da me ničemu nije naučila poseta Realovom muzeju u Madridu, ili Olimpijskom muzeju Katara lani tokom Mundijala. Gledao sam tamo Maradonin dres u kom je dao "gol veka" kao neku relikviju, a nisam mu zemljak.

Čovek je postao deo pop kulture i istorije sopstvenog društva, koje ga obogtvorava uprkos svim manama, pa normalno je da zaslužuje svoje mesto u takvoj instituciji kakva je muzej. Zato je pitanje: "Zašto bi neko uopšte Jang Bojsu posvećivao postavku u muzeju", tek posle neka dva, tri sata obilaska u mojoj glavi ocenjeno kao "glupo".Vodila me je i želja da saznam nešto više o protivniku sa kojim se Zvezda ukrstila u utorak uveče na Vankdorf stadionu i izgubila sa 2:0, izgubivši usput i šansu da se nađe u nokaut fazi Lige Evrope, ali to je neka druga priča i problem o kom će sad većati u Ljutice Bogdana.Već dok se sa mosta i ulicom Kirhenfeldbrike spuštate od centra Berna ka istorijskom muzeju sa imenom Ajnštajna u svom nazivu, vidite prepoznatljive žute i crne boje, simbol Jang Bojsa na znakovima koji vas šalju u muzej i na kojima su ispisani brojevi "1898 - 2023".

Ček, ček, kako je moguće da mi je tako nešto promaklo - 125 godina? Pali Gugl, prijatelju! Drugi put kad sam sebe posramio i ispovedam se pred vama što me je ta informacija o starosti kluba uhvatila nespremnim.Gledao sam im utakmice, znam im fudbalere i stil igre, znam ko im je došao glave ove sezone i da su u padu forme jer na tabeli gledaju u leđa Cirihu, znam da im je odbrana bušna i da im stadion ima preko deset hiljada kvadrata solarnih panela kojima strujom može da napaja 400 domaćinstava, ali zaboga ne znam kad su nastali.Greška je ispravljena. Sa koje god strane da se krene oko zgrade vidi se stoje te dve brojke uz mnogo rekvizita koji animiraju decu da im ne bude dosadno u muzeju.

Tako vidite prepreku postavljenu ispred golića gde dete mora da je lobuje da bi pogodilo mrežu, vidite jedan kovčeg u kom su lopte za igru, da su na travi i betonu oko muzeja na više mesta iscrtane linije kao na fudbalskim terenima, pa je svuda nešto što prosto vrišti: "fudbal, fudbal, fudbal".Baš dok sam pravio krug neka žena je čudno gledala što sam hteo da slikam deo tih zanimacija, jer su se deca u tom trenutku igrala.Posle celog kruga ušao sam u zgradu i na prvom spratu sam prvo omanuo skretanje. Otišao levo gde su u ogromnoj prostoriji sa mačevima, noževima i ratničkim predmetima od pre 300, 400 godina mahom iz Irana, ljudi radili jogu.

Pred stepenicama na podu stoji kružni znak u žuto-crnoj boji koji kaže zagrejte se uz stepenice i koji sekund kasnije kad stignete do prvog sprata vidite veliki video bim sa starim slikama i snimcima koje emituje projektor.Tada je neka "sila" povukla levo, uprkos tome što naš narod kaže: "za pismene piše". Iza video bima se u jednoj džinovskoj slici nalazi grafikon uspona i padova Jang Bojsa od osnivanja 1898. godine.A na ulazu u taj deo postavke sačeka vas odmah fudbalska lopta vezana kanapom i gol na koji možete da šutnete. Vidi se trud da se sve svidi deci, jer ima i bojanki sa bojicama i stočića na kojima je tematska igra isto fudbal.

Za nas nešto starije su tu razni predmeti, poput natpisa na zidovima, starih dokumenata u papiru, stari dresovi čak i iz 1909. godine, interaktivni ekrani na kojima možete da vidite fotografije stare i 120 godina i TV ekrani sa svedočanstvima legendi kluba iz Berna.Taj deo postavke nije veliki, ali je dovoljan da možete da naučite štošta. Na primer da su Englezi preko svojih školaraca u internate u Švajcarskoj "doneli" fudbal još 1860-ih godina.Isto ono vreme kad smo mi ovde mučili muku s Turcima i sahranjivali Miloša Obrenovića (preminuo 1860. prim. aut). Jang Bojs ima nešto kraću istoriju, jer su ga četvorica studenata oformila 1898. i neke od prvih utakmica su odigrane baš iza zgrade Istorijskog muzeja.

Zato veza kluba i muzeja ima i dublju simboliku. Ostalo je iz tog vremena zapisano i da je avgusta 1900. negde u vreme kad se u Srbiji nazirala klica za pripremu prevrata i svrgavanja dinastije Obrenovića, Švajcarci su igrali fudbal i slikali meč Berna i Jang Bojsa završen 1:1.To je samo jedna od slika s početka 20. veka, pošto uz zid i stare fotografije prvih timova Jang Bojsa, stoje i dve lopte, jedna braon, kao replika stare, i druga šarena, nova.Obe možete da pipnete dok čitate kako je Jang Bojs tokom vremena prolazio turbulentan put, jer su se fudbalu u Švajcarskoj u početku protivili nastavnici, vlade, pa čak i crkva.

Klub iz Berna je pozajmio inspiraciju za ime od Old Bojsa iz Bazela, pa čak i boje i već u prvih pet godina osvojio je jednu šampionsku titulu.Gimnastika je bila daleko bitniji sport u začetku prošlog veka i to se promenilo zbog dva događaja. Prvi je uspeh Švajcarske na Olimpijskim igrama 1924. Godinu kasnije je izgrađen i stadion Vankdorf za 22.000 ljudi."Sajdžije" su na spomenutim Olimpijskim igrama stigle do finala i izgubile od Urugvaja (3:0), koji će šest godina kasnije postati i prvi šampion sveta. Drugi događaj koji je dao zamajac razvoju fudbala u zemlji "satova, sira i čokolade", razbesneo je Adolfa Hitlera, nacističkog lidera Nemačke.

Baš u sličnim godinama kada su Englezi salutirali nacističkim pozdravom pred utakmicu sa Nemačkom, Švajcarci su pobedili Nemce na Mundijalu 1938. u osmini finala.U razmaku od 12 godina dobili su 12 stadiona, svaki sa kapacitetom većim od 10.000. Fudbal je postajao nacionalni sport i igrale su ga mase muškaraca, ali je ženama bio zabranjen.Tokom zlatnih pedesetih godina Jang Bojs je osvajao četiri titule zaredom i igrao protiv Remsa u Evropi, a Albert Sing, koji je godinama uz klub i legendarni je trener, priča kako je pošta morala da radi do 11 uveče zbog prevelikog broja prodatih karata za to polufinale Kupa šampiona.

Više od 60.000 ljudi je gledalo pobedu svog tima u Bernu, ali nije moglo da podnese i poraz 3:0 u Francuskoj u vreme kad je Jang Bojs bio jedan od najboljih evropskih timova.Upravo te pedesete su i bile zlatne za klub u kom se čuvaju i kopačke i dresovi stari 70, 80, pa i više od stotinu godina.Igrači su većinom bili amateri jer su pored fudbala morali da se bave još nekim poslom, a mnogi su dolazili na treninge vojnim biciklima.

Nakon pedesetih godina usledilo je dvadesetak godina prosečnosti, do osamdesetih kada je Jang Bojs doživeo novi uspon i domogao se titule posle koje će na novu čekati još 30 godina.Onda ne treba da čudi što je klub sačuvao i rukavice golmana Marka Volflija, koji je 2018. protiv Lucerna na 1:1 odbranio penal kojim je trasirao svom timu put ka šampionskoj tituli.Štaviše, Jang Bojs je sačuvao i prečku od koje se lopta posle Markove odbrane odbila. Hit. Međutim, između titule iz osamdesetih i ove od pre pet godina usledio je period horora.

Klub je 1991. igrao finale Kupa protiv Siona i vodio je 2:0 na poluvremenu. Izgubio je taj meč sa 3:2, a pedesetak hiljada ljudi bilo je besno zbog tog poraza. Samo dve godine kasnije navijača je na Vankdorfu bilo svega oko sedam hiljada na meču UEFA kupa sa Seltikom.Publika se brzo vraćala i još brže odlazila u nekim periodima kad su rezultati kluba varirali. Te devedesete će ostati posebno upamćene po jednom mračnom detalju, jer je u drugoj polovini tih godina klub ostao žigosan kao onaj kog podržava fanatična grupa mladih nacista.Dolazili su na utakmicu predstavljajući se kao ultrasi, a Lukas Majer, čovek koji je rešio da im stane na kraj, priča kako je stari Vankdorf ostavljan bez obezbeđenja tokom vikenda i bio je šaran svastikama.

Upravo je 1999. godine grupa investitora spasla klub od urušavanja, a Roland Šonenberger je kao savetnik učestvovao u tome da se klub spasi od propadanja i da dobije potrebnu licencu da nastavi da igra.Mala grupa ultrasa je dotle nosila simbole fašizma i na svojoj odeći. Radikalnim desničarima stalo se na kraj kada je klub počeo opet da se uzdiže, kada je počeo da gradi novi stadion 2001. i smanjio mu kapacitet na nešto više od 30.000 mesta i kada je počela akcija "zajedno protiv rasizma".Klub je u tim godinama imao pun stadion samo za evropske utakmice i mečeve Kupa, ali kako kaže Majer, ona mala grupa desničara je tokom "običnih" mečeva, "terala" širu publiku.

To je svojim milionima promenio Bruno Maraci, preduzimač iz Berna koji pritom nije ni preveliki ljubitelj fudbala, već hokeja na ledu.Fudbal mu ne prija zbog količine alkohola i baš zbog povremeno nasilnog ponašanja navijača, a spasao je jedan fudbalski klub milionima i idejom kako da izgradi moderan samoodrživi kompleks novog Vankdorfa.Tom klubu je trebalo još mnogo godina dok nije konačno počeo da osvaja titule i u poslednjih pet godina je uzeo sve osim jedne.

Postao je i stabilan konkurent za evropska takmičenja, koji je u utorak uveče iz jednog takvog takmičenja izbacio Crvenu zvezdu.Stadion Vankdorf bio je pun, neke linije gradskog prevoza se menjaju u danima kad su utakmice i možda je tačno da treba biti uz klub uvek, a ne samo kad je uspeh siguran, kao što to rade Švajcarci, ali bar trenutno nema naznaka da je krize u Jang Bojsu ikad i bilo dok se korpus njegovih navijača širi i van granica Berna sa 20.000 sezonaca.Kad se vidi kako čuvaju i nadograđuju istoriju tima koji nije slavan kao naši Zvezda i Partizan, ili kako je sve u jednom nacionalnom muzeju u bojama Jang Bojsa, onda je jasno koliko za ozbiljno uzimaju fudbal i klub stariji od vladavine Karađorđevića i prve Jugoslavije.

BONUS VIDEO: Grupa "delija" u Bernu na putu ka stadionu Jang Bojsa