3
"Imam tugu pet godina dugu", reči su čuvene pesme koju bi navijači Arsenala rado pevali do pre jedno tri meseca.
Razlog je jednostavan – Arsenal već godinama služi za sprdnju u Engleskoj i na „trol“ stranicama fudbala na društvenim mrežama.
PROČITAJTE JOŠ:
Večito četvrte „tobdžije“ su poslednjih sezona ispale iz ozbiljnije priče o engleskim velikanima.
Sa titulama u rukama su se smenjivali Mančester siti i Čelsi, Liverpul je prekinuo „prokletstvo“ pa posle 30 godina dočekao trofej, a u poslednjih deset godina je čak i Lester napravio čudo.
To čudo se ni naziralo nije u očima onih koji su pre dvadesetak godina nadobudno gledali kako Tijeri Anri, Fredi Ljungberg, Rober Pires remete odbrane rivala, ili kako leđa svom napadu čuva Patrik Vijera.
Sve to je davna prošlost za Arsenal koji već desetak godina nema tim koji bi mogao i da primiriše tituli.
Sve do sada. Bar se tako čini posle devet kola i neposredno pred meč sa Sautemptonom u nedelju od 15 sati gde Arsenal ima 27 bodova iz deset utakmica.
Verovali ili ne, taj start je bolji i od onog koji je imala generacija „nepobedivih“ iz 2004.
Tada je poslednja titula otišla na Hajberi, danas pretvoren u stambeno-poslovni kompleks.
Emirejts nijednom nije imao tu privilegiju da vidi trofej u rukama igrača kojima je taj stadion kuća.
U prvih deset kola devet pobeda i nesrećni poraz od Mančester junajteda, to je saldo ove generacije igrača koju predvodi Mikel Arteta.
„Nepobedivi“ su svojevremeno u prvih deset kola imali tri remija i sedam pobeda. Nerešeno su igrali sa Portsmutom, Mančester junajtedom i Čarltonom, pa su imali 24 boda.
Štaviše, ovaj start od devet pobeda je najbolji start od daleke sezone 1903/1904, punih 118 godina!
Arsenal je od tada osvojio dvocfiren broj titula, pa ipak nije ponovio uspeh. To donekle svedoči i o razuđenosti kvaliteta engleske lige, ali i neviđeno podgreva navijače „tobdžija“ koje su navikle da im ekipa kida, a onda u januaru, februaru samo ljosne o pod.
To se dešavalo još za vreme Arsena Vengera, kada bi Arsenal bio konkurentan i povremeno prvi do drugog dela sezone kad bi se samo strovalio.
Ovog puta uprkos nadljudskim partijama Erlinga Holana, Arsenal ima bod više od Sitija, a utakmicu manje od Sitija.
Neko je napisao na društvenim mrežama da je Pep Gvardiola svog nekadašnjeg učenika u Mikelu Arteti pustio u Arsenal, a onda mu poslao Gabrijela Žezusa da bi imao s kim da se igra.
Toliko je već godinama Siti dominantan kao favorit za titulu. I sada je to, da se ne zavaravamo.
Žezus ima pet golova na deset utakmica, snašao se savršeno i trebalo mu je samo da dobije šansu da bi pokazao koliko je kvalitetan. Bilo kada pravi prostor kretanjem ili kada se u njega ubacuje i završava akcije.
Ako se njegov učinak poredi sa svojevremeno skupo plaćenim Aleksandre Lakazetom, to je više nego što je Lakazet imao za celu sezonu 2021/2022.
Na sve to, Žezus se vraća pozadi po potrebi i „grize“ i u odbrani, što ne radi mnogo zvezda danas.
Međutim, možda je bitniji taj pobednički mentalitet koji je doneo iz Sitija. Navikao je da pobeđuje, istu slast je osetio i Oleksandr Zinčenko i neće se lako miriti sa drugačijim epilogom.
Posle godina lutanja i dovođenja Mesuta Ozila, Nikolasa Pepea, Pjer-Emerika Obamejanga, Bena Vajta, Tomasa Partija i drugih 40 plus miliona skupih pojačanja, konačno se malo ukočilo sa lutanjem.
Obamejang je igrao dobro dok nije dobio brutalnu platu i kapitensku traku, Ozil se raskantao sa klubom, Pepea se više niko „ni ne seća“ i eno ga u Nici…
Mnogo je bilo grešaka, pa po teoriji velikih brojeva, bilo bi neverovatno da „i ćorava koka ne ubode poneko zrno“.
Arteta je igračima napokon usadio mentalitet da i kad prime gol, ne padnu. Videli smo to na meču sa Liverpulom kada su primali golove, pa ipak stiskali „redse“ dok nisu dali gol više.
Nije Liverpul ni senka ekipe od pre dve, tri godine, ali ‘ajde daj gol njima i nemoj da se uplašiš. Treba herca.
„Arsenal se vratio“, rekao je i Pep Gvardiola prošlog meseca, dok je Arteta pričao kako je ekipa dobila „novu varnicu samopouzdanja“.
Gvardiola kaže da su Artetino strpljenje i činjenica da ga je klub istrpeo faktori koje vidimo danas na naplati.
„Tobdžijama“ su do sada naruku išli i rezultati drugih velikana koji su se međusobno „krljali“.
Recimo, Liverpul pobedi Siti, a onda izgubi od Notingem Foresta. Brentford i Čelsi, a onda i Junajted i Čelsi odigraju nerešeno, a Totenhem onda izgubi od „đavola“.
Sve što odgovara Arsenalu u globalu, pa nije čudo što se navijači nadaju da se titula prosto „crta“.
Ipak, ciljevi su do sada bili skromniji, pa su iz Arsenala naveli da hoće da osiguraju mesto među četiri ekipe i direktan plasman u Ligu šampiona, gde londonski klub direktno nije išao od 2016!
Ako se ambicija uprave i menadžera i nije promenila, kod navijača već vlada ludilo, koje „gase“ neka poznata fudbalska imena poput Džermejna Penanta.
Penant kaže da će se ovaj „mehur“ Arsenala izduvati posle Nove godine, po već viđenom i poznatom receptu.
Treba se setiti da je i taj jedan poraz od Junajteda bio više stvar nesrećnih okolnosti.
Arsenalu je VAR poništio gol, bilo je 1:1, a klubu se onda osvetila trostruka izmena. Dobar pokazatelj je da i kad se ne igra dobro, kao protiv Lidsa, i dalje se pobeđuje.
„Sviđa mi se beskompromisna strast sa kojom je tim igrao i kako je našao način da pobedi. To je posebno i nije slučajnost. Pokazuje volju i rešenost koju vidim u očima igrača, da se takmiče, da pobede“, rekao je Arteta.
Uprkos tome, on do sada nije izletao u javnost tvrdeći da je njegov tim, iako prvoplasiran na tabeli, kandidat za titulu. To je uradio Gvardiola, ali Arteta je bio oprezniji.
Zna kako je podeljenu svlačionicu i probleme dobio u ruke tamo pred kraj 2019. Igrači su kasnili na treninge, bilo je svađa, a raspoloženje navijača je bilo u minusu.
Hteo je da stvori „pravu kulturu u i oko kluba“, što nije baš lak i kratkoročan zadatak kad imate ekipu koja gubi godinama.
Zajednički ručkovi sa specijalitetima iz zemalja igrača, motivacioni slogani koji su zamenili prazne zidove, približavanje kancelarije menadžera igračima.
Sve su to neke od sitnica koje je Arteta probao da uradi prethodnih sezona da bi probao da nešto promeni.
Probao je da dovede i mlade ljude, u ranim tridesetim u svoj stručni štab, pustio je Ozila, Škodrana Mustafija i Seada Kolašinca besplatno, a samo nekolicina igrača je ostala iz tima koji je dobio na početku u Arsenalu.
I ubrzo po preuzimanju kluba je pao na 15. mesto tabele, pet bodova iznad zone ispadanja.
Pobeda nad Čelsijem 3:1 mu je tada spasila karijeru u Arsenalu, a evo dve i po godine kasnije na Emirejtsu bar tiho slave tog istog čoveka.
Neki od igrača poput Martina Edegora su ostali tu, postali nosioci igre, Bukajo Saka „kida“, a rizičan potez sa dovođenjem „baksuznog“ Arona Remsdejla se ispostavio kao pun pogodak.
Jer, Arteta je dao rukavice startne jedinice čoveku kog je bio glas da, gde god ode – taj klub ispadne iz lige.
Nije laka odluka, ali je jedna u nizu hrabrih, koje su se do sada isplatile Arsenalu. Ima tu još momaka vrednih pomena kojima su mladost i neiskustvo smetali prethodnih sezona. „Tobdžijama“ je cilj da do Mundijala ostanu u formi u kakvoj su bili, jer jedan loš vikend može da ih košta skupo.
Arteta je sada već utoliko iskusniji da je toga svestan, pa će do Mundijala i pauze hteti maksimum, a za kasnije će sigurno napraviti plan da se ne desi ono što se dešavalo godinama, pa da posle Nove godine Arsenal počne debelo da kaska i ispada iz trke za titulu u Premijer ligi.
BONUS VIDEO: Spektakularan gol Tadićevog saigrača, podsetio jedan na najlepših u istoriji fudbala
