Koliko je saopštenja, optužbi i na kraju dana skandala neophodno da bi Fudbalski savez Srbije lupio šakom o sto i pojasnio ko određuje pravila igre. I dalje iz FSS nije stigla nijedna reakcija dok je Superliga zasenjena ratom saopštenjima.
Igranka je započela nakon meča Partizana i Javora (3:3) jer su crno-beli smatrali da su bili oštećeni. Otišli su toliko daleko da su direktno uperili prstom u krivca, ali bez da pominju njegovo ime (barem ne prilikom objavljivanja slike, onda su ga u saopštenju i poimenice prozvali).
Dejan Filipović, predsednik Sudijske komisije, našao se na udaru kao neko ko radi protivno interesima Partizana. Morao je da se javno pravda i objašnjava svoje postupke.
Kao dokaz je Partizan ponudio njegovu fotografiju kao dečaka u dresu Zvezde. Partizan je optužio da sve sudije u ligi rade na štetu kluba i da su poslati na teren sa tim zadatkom. Tražili su da Marko Ivković više ne sudi „parnom valjku“, ocenio je čitavo ponašanje kao „sramno“, pa je tražio i ostavke u FSS.
Istovremeno je Javor reagovao saopštenjem (jer zašto to ne bi uradio?), te tvrdio da je bio bolji i da je Partizan „navikao da mu drugi nameštaju utakmice“. Još jedna optužba da su mečevi namešteni ostala je na tome, bez ikakve reakcije disciplinskih organa.
Nije ovo moglo da prođe bez Zvezde koja se ničim izazvana uključila u trku i počela i sama da vrši pritisak na sudije. Crveno-beli su tvrdili da Partizan „igra ulogu žrtve iz sopstvene nemoći“, pa su odlučili da „razotkriju laži“ večitog rivala…
Zvezda se vratila na meč Partizana i Napretka kada se u VAR sobi nalazio rođeni brat Danila Grujića, bivšeg sudiji koji je sada zaposlen u Partizanu kao čovek zadužen za sudije. I onda se Zvezda razoktrila – „da ima i malo poštenja u FSS, u Bjekoviću i Filipoviću lično, sami bi se pomerili sa svojih funkcija“. To je bila poenta bacanja naglavačke u blato saopštenjima.
FSS je ostao nem na sve što se dešava u srpskom fudbalu, verovatno zaokupljen izborima za predsednika (dobar, ali nedovoljno dobar izgovor za odsustvo reakcije). Nenad Bjeković je jedini predloženi kandidat, a iako je izborni proces već uveliko u toku Crvena zvezda se oglasila i tvrdi da ne želi „novog Toleta Karadžića u srpskom fudbalu“.
Usledio je odgovor FSS koji je istakao da bi bila sramota sada prekinuti izbore, te da bi zbog toga morali da snose kaznu UEFA i FIFA.
Zamislite kako zvuči kada kažemo da se u vreme Tomislava Karadžića barem to rešavalo, barem su davane kazne svakom ko komentariše suđenje. Sada je dozvoljeno da se umesto o fudbalu, priča isključivo o sudijskim odlukama.
Kandidatura Bjekovića je Zvezde ocenila kao „čin neprijateljstva“, što je samo dalo podlogu da kasnijim izborom uslede višegodišnja trvenja. Zvezda smatra da Bjeković praktično pokušava da prevari sve i da se dočepa četvorogodišnjeg mandata u FSS na osnovu igara reprezentacije, a istovremeno nije ponudila protivkandidata.
Nijedan problem nije razrešen, a od saopštenja koja sve više liče na dečija pravdanja i izgovore u koje ne veruju ni oni koji ih sastavljanja umorili su se navijači, ali i fudbalski radnici.
Bez ikakve potrebe neka naizgled borba za pravdu predstavlja pravi sportski rijaliti, gde akteri rade šta žele, a ne snose nikakve posledice. Ukoliko ne postoji drugo (rekli bi normalnije rešenje) možda bi trebalo uvesti nezavisno regulatorno telo koje se bavilo ovim slučajevima, kada već oni kojih se tiče za sada ne reaguju.
Sramota je sve veća, a izgleda da imamo duplo dno. Jedno smo već probili.