0
Fudbaleri Crvene zvezde otišli su u Antaliju da se što bolje uigraju za drugi deo sezone i možda to niko u stručnom štabu neće reći, ali već uveliko spremaju taktiku i "bacaju oko" preko Jadrana ka Milanu.
PROČITAJTE JOŠ:
Tamo imaju i šta da vide. „Rosoneri“ su sezonu započeli kako je malo ko očekivao. Nekako smo navikli da slavni klub kuburi u raljama osrednjosti i onda kada se podigao, shvatamo da je prošlo previše vremena otkako je Milan bio zaista velik.
Ništa drugačije nije ni sa ostalim klubovima u Italiji, jer, budimo realni, tamo gde imate bar pet ekipa koje bi trebalo svake godine da napadaju titulu prvaka, a opet je uvek uzme Juventus, bude dosadnije nego kod nas u Srbiji gde se zna da će je uzeti ili Zvezda ili Partizan.
Elem, Milan je na polusezoni prvi u Italiji sa 43 boda, tri više od gradskog rivala Intera i čak devet više od trećeplasiranog Napolija, koji doduše ima meč manje.
Ove godine navršava se decenija od kada je Milan poslednji put bio šampion na „čizmi“ i sasvim je logično da „rosoneri“ 18. i 25. februara ne bi trebalo previše da troše noge zbog Zvezde u Ligi Evrope, zar ne?
Tako se bar nadaju navijači crveno-belih, tim pre što je Zvezda u komotnijoj poziciji na tabeli svoje Superlige. Sa devet bodova prednosti u odnosu na Partizan, Zvezda će svoje noge moći da haba protiv Milana.
Međutim, i Milan je tu gde jeste, baš zato što malo šta prepušta slučaju prethodnih meseci, tačnije godinu dana, od dolaska Zlatana Ibrahimovića.
Ono što je letos delovalo kao razlaz, pretvorilo se u još jači spoj, Ibrahimović je sa punih 39 godina preporodio taj klub uz pomoć trenera Stefana Piolija i Zvezdi će biti sve, samo ne lako.
Još je sada došao i Mario Mandžukić. Hrvat ima 34 godine, sa Ibrahimovićem (39) zbirno 73, znači trebalo bi da je to uveliko penzija. Ali đavola bato… I jedan i drugi su nabrijani da pobeđuju,
Zlatan po prirodi, Mandžukić sticajem okolnosti i nekoliko je razloga zašto bi srpski predstavnik u šesnaestini finala Lige Evrope mogao da prođe kroz pakao. Sedam najmanje, da budemo precizni.
1. Dokazivanje Mandžukića
Mandžukić je došao u Milan ovog januara posle kratke epizode u Al Duhailu. Tamo je otišao iz Italije sa pedigreom centarfora koji je znao da daje spektakularne golove i u Ligi šampiona i „makazice“ u finalu.
Italijani pišu da je Mario očajnički željan da se dokaže da i sa 34 godine pripada kremu evropskog fudbala i da mu još nije mesto negde u Kataru, Kini ili Saudijskoj Arabiji, a nekmoli u penziji.
Edin Džeko gazi tridesete pa i dalje igra u Romi, baš Ibra ima 39 i razbija u Milanu, pa šta onda sprečava Mandžukića da se nada istom raspletu? Ništa.
2. Ibrahimović je i bez motivisanog Hrvata bio deo jednog od najboljih tandema u Italiji.
Frenk Kesi i on su zajedno na trećem mestu po efikasnosti u Seriji A kada se statistički nađu u tandemu.
Ispred njih su samo Kristijano Ronaldo i Alvaro Morata na drugom i Romelu Lukaku i Lautaro Martinez na prvom mestu. Napominjem da tu nisu uračunati golovi koje su Ronaldo i Morata dali u Superkupu protiv Napolija.
Lukaku (12) i Marinez (9) imaju 21 gol i sedam asistencija skupa, Ronaldo (15) i Morata (4) imaju 19 golova i sedam asistencija, s tim što Alvaro od toga ima šest dodavanja.
Zlatan i Frenk Kesi imaju 18 golova i četiri asistencije i treći su na listi. Kad im se u jednačini doda i Rafael Leao, onda su skupa treći trio u ligi sa 23 pogotka. Još kad pridruže i Mandžukića…
Inače, gorepomenuti osrednji broj asistencija ofanzivnog reda „rosonera“, posledica je trećeg razloga sa ove liste.
3. Milan ima opasne pakere u vezi.
Dovoljno je spomenuti Hakana Čalhanoglua koji je pri vrhu spiska asistenata u Italiji. Drugi je na listi, a drugi je od prvih petnaestak fudbalera u Seriji A po preciznosti dodavanja.
Čalhanoglu retko greši u predaji lopte i sa 84 odsto, ona kada je šalje „ima oči“. Otud ne treba da čudi što učestvuje kod svakog petog gola i što je i sam dao jedan, a asistirao još za sedam u Seriji A.
Kad se pogledaju Liga Evrope i kvalifikacije, Čalhanoglu je onda dao šest golova, a namestio još devet.
4. Frenk Kesi.
U poslednji vreme, dok je Ibrahimović pauzirao skoro dva meseca zbog povrede mišića, šansu su dobijali Leao i on. I koristili su je. Posebno Kesi.
Nije tu stvar u tome što će Frenk možda na teren istrčati kao vanserijski napadač, koliko u tome što je stekao samopouzdanje.
Ima dovoljno sigurnosti da se našali sa Ibrahimovićem i kaže „Ibra može da šutira penale, jer valja ponekad da napadač postigne poneki gol“.
Osim toga, Kesi je rekao da se oseća kao lider na terenu, a onaj ofanzivac koji je siguran u sebe, može da bude opasniji od top napadača kome je samopouzdanje u kanalu.
Zato i u slučaju da Mandžo i Ibra igraju zajedno i nešto ne štima protiv Zvezde konkretno, Kesi je taj koji dobija šansu. I obrnuto, ako on zaigra, a Mandžukić uđe, opet odbrani ništa lakše neće biti.
5. Forma Milana.
„Rosoneri“ su, kao što rekosmo u dobroj formi. Prvi su, igraju stabilno u vezi, efikasni su u napadu, a sa 39 datih i samo 19 primljenih golova, imaju i jednu od tri najbolje odbrane u ligi uz Napolijevu i Juventusovu.
Aleksandar Katai se jeste priključio pripremama Zvezde u Turskoj, a on je bio glavna ofanzivna udarna igla tima Dejana Stankovića, ali je pitanje koliko će uspeti da se vrati u formu posle dva meseca pauze zbog trombocitopenije.
A protiv ekipe koja je od početka sezone poražena samo po jednom od Lila i Juventusa crveno-belima će biti potrebna sva „vatrena moć“ kojom raspolažu.
Milan je pre koji dan pokazao da može da igra i kada ima igrača manje jer je ekipu Kaljarija pobedio 2:0 sa isključenim Selmekersom. Tačno je da se to desilo u 75. minutu kada je već Piolijev sastav vodio, ali je trebalo sačuvati prednost i to je urađeno.
6. Iskustvo velikih utakmica i raznovrsne završnice
I jedan i drugi, i Mandžukić i Ibrahimović ovoga imaju na pretek. Spomenuli smo da je Mandžukić igrao finale Lige šampiona. I mada ga nije osvojio, hladnokrvna reakcija u Kardifu protiv Real Madrida služi mu na čast.
Ibrahimović je takođe igrao mnogo bitnih utakmica, neke rešavao spektakularnim potezima. Francuzima je dao volej na Evropskom prvenstvu, Englezima u prijateljskoj makazice sa druge planete…
Uz to, jednako mu nisu strani šutevi sa distance, tehnički je odličan i u tom smislu bi nešto slabiji Mandžukić mogao da bude komplementaran.
7. Vreme provedeno zajedno.
Mandžukić i Ibrahimović će imati vremena da se uigravaju mesec dana. Njih dvojica već imaju dovoljno iskustva da im nije potrebno mnogo kako bi ušli u ritam, tim pre što su obojica igrači sa ozbiljnom radnom etikom.
Samim tim, jedan će da brusi formu posle povrede, drugi da bi se dokazao još jednom, što sve skupa može da znači vrlo kratku epuzodu Zvezde u nokaut fazi Lige Evrope.
Osim ako joj se ne ponovi Liverpul iz Beograda, što bi svako ko navija za klub iz Ljutice Bogdana odmah potpisao i overio kod notara.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
