Neverovatna priča heroja Argentine.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Argentina je postala prvak sveta posle 36 godina u jednom od najemotivnijih pohoda na titulu ikada viđenu u istoriji fudbala.
Scena je bila nameštena da se Leo Mesi oprosti od reprezentacije sa jedinim peharom koji mu je nedostajao, ali priča nimalo nije bila jednostavna. Bilo je potrebno da mu u tome pomognu i saigrači, a na svetla pozornice istupio je golman Aston Vile Emilijano Martinez.
PROČITAJTE JOŠ
Nestvarna životna priča, još fascinantnije odbrane i skandal za kraj Mundijala zaostavština su kontroverznog golmana o kojem će se dugo pričati.
Bez njega ova misija Mesija i Argentina gotov izvesno ne bi bila moguća, a čak i da zaboravimo šta je sve radio na putu do finala, samo ona odbrana u 120. minutu kada je sprečio katastrofu nemogućom intervencijom, a onda provokacijama i paradama odbranio dva penala.
Ali, krenimo redom. iz Argentine je otišao sa 18 godina i omladince Indepedijentea zamenio Arsenalom jer u domovini nije imao dovoljno za normalan život i želeo je da pomogne roditeljima.
Bio je rezervni golman Arsenala, mučio se i dobijao šansu „na kašičicu“, a onda je dobio svojih pet minuta. Nakon povrede Bernda Lena leta 2020. godine stao je na gol Tobdžija u poslednjih nekoliko kola i ubrzo počeo da briljira.
Zanimljivaje i priča koju je često pominjao. Kada je Argentina igrala finale Mundijala u Brazilu, Martuinez je tada turnir gledao na TV-u i pravio roštilj sa prijateljima, da bi ih potom četiri godine kasnije bodrio kao navijač sa tribina u Rusiji.
Ipak, to nije bilo dovoljno da se izbori na duže staze kao strater već je išao redom na pozajmice u niželigaše engleskog fudbala, aimao je i kratak izlet u Španiju u Hetafe.
Kada je napunio 28 godina, shvatio je da je vreme d aposle deset godina u Londonu promeni sredinu.
Upravo leta 2020. godine dovela ga je Aston Vila, a to se ispostavilo kao njegov potez karijere. Od samog početka je briljirao na golu ekipe iz Birmingema. Branio je penale, sam osvajao bodove za Aston Vilu fenomenalnim odbranama i ubrzo postao jedan od najsimpatičnijih golmana Premijer lige.
Ubrzo se za njega pročulo, a za sjajne partije nagrađen je pozivom u nacionalni tim Argentine. Već na prvom velikom takmičenju, koje je Argentina osvojila je bio sjajan.
Mesi je godinama čekao na trofej sa reprezentacijom, onda se pojavio Emilijano Martines i svojim odbranama pomogao da Leo uzme Kopa Ameriku.
Tada je ostao upamćen zbog prljavih igri u penal seriji protiv Kolumbije. Dobio jepsihološki rat protiv Jerija Mine i odbranio mu bitan penal u polufinalu. U ovoj seriji je odbranio još dva penala i tada je bilo jasno da je postao novi heroj „gaučosa“.
Deluje da se Martines prilično „navukao“ na ovakav način ophođenja prema protivnicima, a nekoliko puta mu je to polazilo za rukom. Recimo, na Old Trafordu protiv Mančester junajteda uspeo je da dekoncentriše Bruna Fernandeša koji je promašio penal, jedan od retkih, a zatim se okrenuo i plesom se rugao navijačima „crvenih đavola“.
ČAk je i na Mundijalu uspeo da pošalje ružnu sliku u svet. U utakmici između Argentine i Holandije ponovo je bio glavni heroj, ali je u svim sukobima među igračima ove dve reprezentacije konstantno prednjačio. Na kraju se sukobio i sa Van Galom, a obratio mu se uz salvu uvreda, čime je pokazao da ne poštuje ni dosta starije od sebe.
U finalu je bio prilično miran, sve do penal serije kada se ponovo odlučio da na sebi svojstven način dekoncentriše protivnike. Naravno, ponovo mu je upalilo, a Argentina je velikim delom njegovim zaslugama postala prvak sveta.
Čak ni „zlatnu rukavicu“ koju je dobio kao priznanje za najboljeg golmana Mundijala nije mogao da primi dostojanstveno, već ju je prislonio na „onu stvar“ i time se ponovo svima pohvalio koliko je kontroverzan.
Poslednji u nizu skandala je prelio čašu. Martines je ovog puta baš preterao. Isplivao je snimak iz svlačionice Argentine na kojem on inicira minut ćutanja za Kilijana Mbapea, a saigrači su oduševljeni ovom njegovom „duhovitom“ idejom.
Golmanski kvaliteti ovog čoveka se ne dovode u pitanje, jedan je od najboljih na svetu, ali ljudski kvaliteti su ono što mu definitivno nedostaje. Mada ko zna, zato je on prvak sveta u fudbalu, a mi ostali nismo.
BONUS VIDEO Pričali smo s “Nejmarom” i malo nas je razočarao – ne zna ko je Rambo
