Pre šest godina kada je Nemanja Matić prelazio u Mančester junajted, Žoze Murinjo je izdejstvovao da ga klub plati 44,7 miliona evra.
To je leta 2017. bio rekord u srpskom fudbalu. Istog leta Pari Sen Žermen je razbio „kasicu prasicu“ i platio otkupnu klauzulu od 222 miliona za Brazilca Nejmara, što je rekord koji stoji i danas.
PROČITAJTE JOŠ:
I možda je Nejmar plaćen kao niko do sada i možda taj rekord neće skorije biti oboren, ali su u međuvremenu cene fudbalera na tržištu „poludele“ i mnogo se češće „keširalo“ od 100 do 150 miliona.
Zato je i rekord srpskih fudbalera obaran nekoliko puta od tada. Najpre je Luka Jović plaćen 63 miliona evra 2019.
Real Madrid je verovao u momka koji je u tom trenutku imao nepune 22 godine i kidao je u dresu Ajntrahta.
Manje od godinu dana kasnije, jedan momak mlađi od Luke javio se iz Firence gde je završio u karantinu zbog koronavirusa.
Dušan Vlahović se u tom trenutku, tokom rane 2020. nadao da će što blaže pregurati koronu kao prvi zaraženi srpski fudbaler.
Nije možda ni slutio da će se za njega širom Evrope čuti već do kraja 2020. i da će dotle postati standardan, a godinu i po kasnije novi rekorder.
Juventus ga je kupio za 81,6 miliona evra, i time ga učinio najskupljim srpskim igračem u istoriji fudbala.
Čak ni Sergej Milinković-Savić, za kog prvi čovek Lacija Klaudio Lotito već pet, šest godina traži 100, 120 miliona, verovatno neće oboriti taj rekord.
Jedino je Vlahović pod budnim okom stručnjaka i fudbalskih operativaca, ako je verovati istraživanju fudbalske opservatorije CIES.
Tačnije, za njega bi klubovi trebalo da budu spremni da plate veliki novac, pa se našao na 32. mestu liste najskupljih potencijalnih pojačanja u narednim sedmicama.
Problem je što na spisku od stotinu najboljih fudbalera u „ligama petice“ nema više nijednog Srbina.
Vlahović pre ima šansu da obori sopstveni rekord, nego što neko drugi od naših igrača može da ga ugrozi.
Sve zavisi i od toga koliko su neki od engleskih klubova spremni da „se otvore“ da bi doveli napadača Juventusa, koji je pre godinu dana došao u Torino.
Zvuči malo čudno što u prvih deset potencijalnih skupih transfera ima samo jedan Francuz. Pogađate, reč je o Kilijanu Mbapeu.
Mbape je na trećem mestu i za njega bi klubovi trebalo da budu spremni da plate oko 191 milion evra, iako mu ugovor ističe 2024.
Ispred njega su dvojica Engleza. Na drugom mestu je Fil Foden i po istraživanju mogao bi da košta 200 miliona evra, dok je na vrhu tinejdžer Džad Belingem procenjen na 208,2 miliona evra.
Vinisijus Žunior je četvrti odmah iza Mbapea sa 190,5 miliona, a Erling Holan je peti sa 174,9 miliona evra.
Holanu na primer nije smetalo što ga nije bilo na Mundijalu u Kataru, jer je u dosadašnjem delu sezone već izrešetao mreže rivala Mančester sitija.
Već neko vreme se oko njega stvara „aura“ kao jednog od najboljih napadača na svetu, ali čudi što su među prvih deset mladi Španci Pedri i Gavi i što bi neko za njih bio spreman da ponudi 170 odnosno 147 miliona.
Ako Holanu nije smetao izostanak, onda je devetoplasiranom Jošku Gvardiolu godilo treće mesto Hrvatske na Svetskom prvenstvu.
Pokazao se kao jedan od najboljih defanzivaca na turniru i lansirao ekspresno među fudbalske zvezde pa 125 miliona u kasi Lajpciga i ne deluje tako nerealno.
Interesantno je i da mnogi od ovih najskuplje procenjenih fudbalera iz prvih dvadeset sa liste imaju i po 18, 19 i 20 godina, a da je najstariji Luis Dijaz sa 26.
Sve to sugeriše da vodeći ljudi fudbala verovatno misle da stotinak miliona evra danas uloženih u talenta sutra može da se isplati više.
Rekorder Nejmar, primera radi, sa svojom 31 godinom, sada bi trebalo da vredi „tek“ 52,6 miliona evra i da bude na 89. mestu.
To je sve naravno podložno ogromnim promenama, ali kad se pogleda uža slika i kad se prebacimo na Srbiju, onda se opravdano zapitamo – gde smo onda tu mi?
Rezultat u Kataru i 29. mesto svakako nije pomoglo da do izražaja dođe neko od srpskih fudbalera.
Dušan Tadić je kao jedan od nosilaca ekipe na pragu 35. rođendana, Aleksandar Mitrović ima 29 i dobro mu je u Fulamu, Sergej je godinama u Laciju jedan od nosilaca igre, ali nebesko-plavima fale rezultati.
Ajaks kada osvaja titule u Holandiji nije pod istom lupom kao recimo one sezone kad ga sekunde dele od finala Lige šampiona, dok Fulam izgleda kao ping-pong loptica dok se šeta iz Čempionšipa u Premijer ligu i natrag.
Opet, Luka Jović je sebi navukao stigmu razočarenja u Realu, pa pokušava da se izbori za status u Firenci, gde je Nikola Milenković jedan od pouzdanijih igrača.
Filip Kostić je prešao u Juventus sa 29 godina i čini se da bi to mogao da ostane najveći transfer u njegovoj karijeri, Nemaanja Radonjić bljesne, pa ga nema zbog promenljive minutaže i uloge.
Trojica momaka koja bi, uz Vlahovića, mogla malo da poprave stanje Srbije na ovom „transfer semaforu“ u dolazećem periodu su možda Ivan Ilić, Strahinja Eraković i Strahinja Pavlović.
Jedan vezista i dvojica defanzivaca, svi mladi i svi talentovani. Pavlović je bio možda i najsvetlija tačka srpskog tima na Mundijalu i šteta je što bar njega nema među sto igrača.
Ali opet, šta onda da kažu Hrvati? Igrali su dobro, došli do trećeg mesta i imaju isto igrača kao i četvrtoplasirani Maroko, a manje od Norveške koje nije ni bilo na prvenstvu, ili Kanade koju su ostavili iza sebe u grupi.
Ili još gore, šta da kažu Argentinci, svetski prvaci, čija su dva projektovano najskuplja igrača Lautaro Martinez i Hulijan Alvarez na 29, odnosno 30. mestu?
Tačno je da cifre ne moraju uvek da budu pouzdan pokazatelj kvaliteta jednog tima, jer bi i Srbija u suprotnom bila među deset najboljih ekipa, jer se onda desi „reset“ protiv Brazila i bolan poraz od Švajcarske, koji nas podsete da moramo još mnogo hleba da pojedemo pre nego što počnemo da se ozbiljnije nadamo nečemu.
Ili da prvo uradimo nešto ozbiljno na turnirima, pa da nam se „skor“ i broj momaka za koje će neko mirne duše da istrese brojke sa osam nula malo poveća.
BONUS VIDEO: Doček svetskih prvaka u Argentini
