0
Dugo je vedrio i oblačio "iza kulisa". Pomerao je ogromne svote novca, izbegavao zakone, a misterija šta zapravo radi dugo nije bila razrešena. Ipak, na kraju je pravda stigla i "Đavoljeg advokata".
Tokom devedesetih se poajvila informacija da je Đovani di Stefano dobio jugoslovenski pasoš.
PROČITAJTE JOŠ
To možda i ne bi bilo čudno da mu kao rezidencija nije upisana adresa Tolstojeva ulica 32, odmah do čuvene vile Slobodana Miloševića, a uz to je bio i kum komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana. Bio je general u ovoj paravojnoj formaciji, barem na papiru jer nikada nije bio u borbi. Ipak, tokom boravka u Jugoslaviji jeste upoznao suprugu Mirjanu.
Navodno je učestvovao u spasavanju Ražnatovića iz zatvora čime ga je zadužio i zbog čega je uživao njegovu veliku naklonost. Poznat je kao Đovani di Stefano, ali je navodno stigao u Jugoslaviju pod imenom Karlo Fabijani (pre nego što ga je promenio, nikada u njegovom dosijeu nije stajala fotograija otkrio je detektiv Ulf Holst).
Proćelavi Italijan je 1992. godine gostovao čak i u dnevniku, a čak se predstavlja kao vlasnik čuvenog holivudskog studija „MGM“, sa kontroverznim biznismenom Radojicom Nikčevićem je pokrenuo stambenu zadrugu Šumadija i radio „Pingvin“ koji je svake sedmice delio hiljadu maraka.
U javnosti se pojavljivao u pratnji Ražnatovića i važio je za njegovog najboljeg prijatelja. Alberto Nerazini, italijanski novinar, otkrio je da su njih dvojica zajedno robijali tokom 70-ih godina i da su bili deo spektakularni begova.
Navodno je prilikom jednog gostovanja dobio pitanje o svom identitetu, a samo je poručio.
„Nisam toliko lud da priznam nešto zbog čega bih posle imao mnogo, mnogo problema. Zato je moj odgovor: Ne!“, rekao je Di Stefano koji je tvrdio da je Ražnatovića upoznao u Beogradu.
A photo from happier times, my father was still with us and my sons had mullets… #Termoli #Family pic.twitter.com/VlNzOOdlUc
— GIOVANNI DI STEFANO (@DEVILSADVOKAT) October 9, 2021
„Fabijani je proteran iz Švedske krajem sedamdesetih i od tada mi nemamo podatke o njegovoj sudbini. Ne znamo gde se nalazi niti šta radi. U dosijeu takode nije ostalo dosta informacija. Znamo da je rođen 20. juna 1943. godine“, pisalo je u poruci švedskog državnog tužioca. Ispostavilo se da Di Stefano nije Fabijani jer ima čitav desni kažiprst. To nije umanjilo misteriju kako je završio u Jugoslaviji.
Ono što se sigurno zna je da je Jugoslaviju napustio 199. godine uoči bombardovanja, a tokom 2013. godine je osuđen na 14 godina zatvora zbog prevare. Iako ga svi znaju kao advokata on nije imao dozvolu da radi kao advokat i na kraju je osuđen po 27 tačaka na zatvor. Tokom boravka na Balkanu je tvrdio da je ulagao u JAT, nakon smrti Ražnatovića odustao je od posla sa rudnicima iako je prethodno navodno spremio 10 miliona funti za kupovinu okna „Elington Kolijeri“ koje je bilo pred zatvaranjem.
Prozvan je „Đavoljim advokatom“ jer je često branio negativce, među kojima se nalazi i neki od najpoznatijih u istoriji – Slobodan Milošević i Sadam Husein.
Jednom prilikom je čak poručio da će „braniti Hitlera ili Sotonu“ kada su mu spočitavali što brani negativce. Govorio je da „brani neodbranjivo“ zbog čega se i njegova autobigrafija zove „Odbrana neodbranjivog“. Nema pravne kvalifikacije, a zakonom mu je zabranjeno da radi u Velikoj Britaniji, ni u Italiji nije registrovan kao advokat.
U Irskoj i Velikoj Britaniji je osuđivan zbog prevara i sličnih krivičnih dela, a sudija koji ga je osudio na osam i po godina zatvora poručio je da je „jedan od najvećih prevaranata“.
Rođen je u južnoj Italiji zbog čega se često povezivao sa mafijom, sebe smatra Italijanom, iako je veći deo života proveo u Engleskoj. Varao je klijente da je kvalifikovani advokat, a tokom suđenja je govorio o „prijateljstvu“ sa ćerkom Miloševića, Osamom bin Ladenom i Sadamom Huseinom. Zastupao je čak i Čarsla Bronsona, Gerija Glitera…. Ponovo je postao zanimljiv javnosti 2003. godine kada je tvrdio da radi sa Harolda Šipmana, čuvenog serijskog ubicu. Advokat ovog kriminalca je to demantovao.
U Italiji je kupio FK Kamprobaso Kalčo iz rodnog grada i doveo ga je do bankrota za godinu dana i ugašen je. U saradnji sa Ražnatovićem je kupio drugoligaša Obilić koji je posle dve godine stigao do UEFA lige šampiona uprkos brojnim tužbama da su mečevi nameštani, da je bilo pretnji i zastrašivanja. Di Stefano je to uvek poricao. Tokom 1999. godine kada je napustio Jugoslaviju objavio je da je kupio 34 odsto Dandija, ali je Uprava uporno poricala da je došlo do saradnje. Klub je odbio ponudu kada se pojavila informacija da Di Stefano šuruje sa ratnim profiterom iz Jugoslavije, te kada je otkriveno da je Safolska policija izdala nalog za ekstradiciju Di Stefana (naredba iz 1991. godine).
Tokom 2001. godine je saopštio da želi da pusti šest osto Norvič Sitija. Zvaničnici su demantovali da su deonice ikada prodate.
Godinu dana kasnije je saopštio da je kupio 60 odsto deonica Norvič Tauna, ali vanredni sastanak upravnog odbora promenio je taj posao. Klub je isprva privukao velike igrače, ali je onda, gle čuda, zapao u finansijske probleme i otpustio je 15 igrača. Fudbalski savez Škotske ga nikada nije priznao za predsednika kluba jer ne ispunjava uslove statuta, odnosno nije „odgovarajuća osoba“. Hteo je da donira tokom 2005. godine milion funti Šelburnu, ali je klub to odbio zbog optužbi. Tokom 2006. godine je navodno postao deo Voterford junajteda i Drogega junajteda, ali su oba kluba to demantovala. Februara 2011. godine je franucski list preneo da je Di Stefano hteo da radi sa Monakom i da spoji klub sa svojim kompanijama. To se nikada nije desilo.
Prijave zbog njegovih prevara su stizale od Novog Zelanda do SAD, a osuđen je samo za prevare koje je počinio od 2001. do 2011. godine.
