Bolna tačka za velikog Điđija.
Đanluiđi Bufon, mnogi bi rekli i najbolji golman ako ne u istoriji, a onda sigurno 21. veka, doneo je odluku da završi karijeru dugu 28 godina.
PROČITAJTE JOŠ...
Za to vreme, 13 oputa je bio proglašen za golmana godine u Italiji, teško je pobrojati sva individualna priznanja, dok je na klupskom nivou osvojio deset titula sa Juventusom u Seriji A i jednu u Seriji B, jednu sa Pari Sen Žermenom, sa reprezentacijom Italije je osvojio titulu prvaka sveta 2006. godine, ali ne i drugi najvredniji trofej u svetskom fudbalu. Bufon je, naime, tri puta bio nadomak titule u Ligi šampiona, i tri puta je opražen u finalu, pa je jedini evropski trofej onaj koji je 1999. godine osvojio sa Parmom u tadašnjem UEFA kupu, preteči današnje Lige Evrope.
Iako je Bufon bez konkurencije najbolji golman koji nikada nije osvojio Ligu šampiona, na ostalim pozicijama se nalaze fudbaleri koji će vas naterati da se zapitate – kako?
Ronaldo
Čuveni Zuba je igrao za Real Madrid, Barselonu, Inter, Milan, ali uprkos neverovatnom kvalitetu i činjenici da je bio smatran za jednog od najboljih napadača u istoriji, te tome što je bio deo čuvenih Galaktikosa u Realu, trofej u Ligi šampoiona je izostao.
Dijego Maradona
Iako zvuči čudno na prvi pogled, ako se malo više zađe u El Pibeov fudbalski put, nije toliko teško razumeti, niti je toliko čudno. Naime, Maradona je u Barseloni bio u trenutku kada je klub bio poprilično disfukcionalan, dok Napoli jednostavno nije imao dovoljno kvaliteta kako bi se borio sa evropskim velikanima, iako je dva osvojio titulu u Italiji, te UEFA kup 1989. godine.
No, Maradona je za to vreme mnogo više sebe davao kada bi nosio dres Argentine, pa je titula prvaka sveta sa „gaučosoma“ bila sasvim dovoljna da sve ostalo baci u debeli zapećak.
Fabio Kanavaro
Omaleni Italijan kog mnogi smatraju jednim od najprgavijih fudbalera svih vremena u karijeri je nastupao za brojne velikane – Parmu, Inter, Juventus i na kraju Real Madrid, ali uprkos tome što je 2006. godine proglašen za najboljeg igrača sveta, Kanavaro je karijeru završio bez „klempe“ u vitrinama.
Patrik Vijera
Kapiten Arsenala je od mnogih smatran za jednog od najboljih veznih igrača u istoriji, sa „tobdžijama“ je osvojio titulu u Premijer ligi bez poraza, sa Francuskom osvojio i Svetsko prvenstvo i Evropsko prvenstvo, ali je u Ligi šampiona usledio „gorak ukus“, i to sa debelim razlogom. Prvo je iz Arsenala otišao pred sezonu 2005/2006, kada je ovaj tim igrao finale, da bi u januaru 2010. otišao iz Intera za koji je odigrao dva meča u grupnoj fazi Lige šampiona, ali nije dobio medalju nakon što se tim Žozea Murinja popeo na tron.
Pavel Nedved
Legendarni Čeh je imao šansu, ali je 2003. godine u sveitalijanskom finalu Milan bio bolji od Juventusa, doduše bez Nedveda koji je bio suspendovan. Ovo je bila najbolja šansa za njega, pošto ni pre ni posle toga nije bio blizu.
Rud van Nistelroj
Postigao je 56 golova, bio je u tri navrata najbolji strelac turnira, igrao je i za Mančester junajted i za Real Madrid… I nije osvojio titulu. Ujedno, Holanđanin je fudbaler sa najviše golova koji nikada nije osvojio titulu u ovom takmičenju.
Roberto Bađo
„Mali Buda“ je u jednom trenutku smatran za najboljeg igrača sveta, igrao je za Juventus, Inter i Milan, ali nikada nije osvojio trofej najboljeg na „starom kontinentu“.
To u kombinaciji sa promašenim penalom u finalu Svetskog prvenstva 1994. godine protiv Brazila od Bađa su stvorili jednog od najtragičnijh likova u fudbalskoj istoriji, gledajući sportsku stranu.
Frančesko Toti
„Princ Rima“ je celu karijeru proveo u dresu Rome. Iako je bilo tu sjajnih partija i dobrih sezona, nijednom nije uspeo da se sa timom domogne samog vrha. Spominjalo se u jednom momentu da bi mogao u Real iz Madrida, ali je ostao u „vučici“.
Gabrijel Batistuta
Čuveni „Batigol“ nije osvojio titulu iz istog razloga kao i Toti – čitavu svoju karijeru proveo je u timovima koji nisu bili ni blizu vrha. Sa Fjorentinom je samo jednom igrao elitno takmičenje, sa Romom dva puta, ali nedovoljno da dođe do samog kraja.
Zlatan Ibrahimović
Gledajući njegovu karijeru, zaista je neshvatljivo kako nije uspeo da dođe do „klempe“. Ređali su se posle Ajaksa Juventus, Inter ,Barselona, Milan, Pari Sen Žermen, Mančester junajted… Ali, čuveni Šveđanin ostao je „kratak“. I baksuzan. Naime, iz Intera je otišao 2009. (oni titulu uzeli godinu dana kasnije), a isto se ponovilo sa Barselonom (2010). Srećom po njega, Milan je stao u polufinalu 2023. godine, inače bi klub za koji je igrao uspeo da osvoji titulu – sa Ibrom kao fubalerom koji ne bi dobio medalju jer nije zabeležio nijedan nastup.
Takođe, bez titule prvaka Evrope ostali su i Ernan Krespo, Sesk Fabregas, Mihael Balak, Lilijan Tiram, Erik Kantona…
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar