Ima li prostora za napredak?
Kada je sezona 2022/2023 završena, sve je izgledalo idilično za srpski fudbal – tri sigurna tima u grupama svakog od evrokupova, uz dve ekipe u kvalifikacijama za Ligu konferencija.
A onda je krenuo fijasko – poraz Vojvodine od APOEL-a (4:2 u dvomeču), pa debakl TSC-a protiv Brage (7:1), pa očajne igre Partizana protiv Sabaha (2:2, prošlo posle penala) i Nordsjelanda (5:0 u prvoj utakmici), i na kraju preplašen nastup Čukaričkog u Atini protiv Olimpijakosa (3:1 u prvoj utakmici).
Iako je pred Partizanom beogradskih 90 minuta, šanse za preokret su na nivou sportskih nadanja i u domenu teorije, pa je eliminacija iz Evrope praktično stvar formalnosti, dok će sa druge strane Čukarički, šta god uradi protiv Olimpijakosa, igrati grupnu fazu – da li Lige Evrope ili Lige konferencija biće poznato u četvrtak uveče.
No, pre toga pred Čukaričkim i TSC-om – ali i Crvenom zvezdom – se nalazi pet dana koji bi u velikoj meri mogli da odrede dalji tok ne samo ove sezone, već i bliže budućnosti srpskog fudbala.
Naime, očajna igra klubova iz Srbije dovela je do toga da su za osam utakmica TSC, Čukarički, Partizan i Vojvodina osvojili samo 0.20 bodova za koeficijent (Partizan zahvaljujući dva remija sa Sabahom), što uz 0.80 koje je Zvezda donela kao učesnik Lige šampiona znači da je trenutno srpski fudbal za nacionalni koeficijent „inkasirao“ tačno jedan bod.
Prostora za napredak ima, pošto će Zvezda (Liga šampiona), TSC (Liga Evrope) i Čukarički (revanš sa Olimpijakosom, uz šest mečeva u Ligi Evrope ili Ligi konferencija) odigrati najmanje po šest, a uz Partizanovu jednu ukupan broj evropskih mečeva za srpske klubove će narasti na 20.
Ako „skinemo“ te dve iz kvalifikacija, srpski klubovi imaju „fore“ da osvoje još (najmanje) 36 bodova. Kako se svaki bod koji osvoje na kraju deli sa pet zbog broja učesnika, čak i u slučaju maksimalnog učinka u grupnoj fazi svih klubova Srbija najviše može da dođe do brojke od 7.4 bodova (mada bi i to poraslo jer UEFA nagrađuje i prva dva mesta u sva tri takmičenja).
Što nas zapravo dovodi i do razloga iz kog je narednih pet dana ključno. Naime, na osnovu dosadašnjih utakmica TSC-a i Čukaričkog u Evropi, jasno je da su miljama daleko od nivoa potrebnog da ostave bilo kakav pozitivan utisak, ko god došao na žrebu.
I TSC-u i Čukaričkom su potrebna pojačanja, i to ne igrači koji će doći tu da popune broj, već fudbaleri koji će doneti ozbiljan kvalitet i moći da naprave razliku i u Evropi.
Do kraja prelaznog roka na „starom kontinentu“ preostalo je još pet dana (u većini zemalja završava se 31. avgusta), kada će najveći broj fudbalera koji zapravo donose kvalitet i promeniti sredinu. Iako nakon toga ostaju još dve nedelje, svi transferi po završetku prelaznog roka u Evropi su zapravo „mačka u džaku“ i veliko je pitanje koliko bi mogli da podignu kvalitet igre.
Stvar je za ova dva tima utoliko hitnija ako se uzme u obzir da će šest puta tokom jeseni odigrati najmanje dve utakmice za sedam dana, te da će morati da putuju na tri gostovanja u inostranstvo, pa ni faktor umora nije zanemariv.
Prosto, i fudbalskim laicima je jasno da ni Čuka ni TSC nemaju kvalitet za Evropu, pa bi svako pojačanje itekako značilo za ova dva tima. Pod uslovom da je kvalitetno, naravno.
Slično važi i za Crvenu zvezdu. Crveno-beli su doživeli otrežnjenje protiv Voždovca, „zmajevi“ su ekipu Baraka Bahara uhvatili „na spavanju“ i sa 3:2 naneli poraz koji bi mogao da bude zapravo izuzetno pozitivan po crveno-bele.
Naime, duel protiv „zmajeva“, iako verovatno samo posledica slabog dana, ipak predstavlja ozbiljno upozorenje pred ono što sledi kroz nekoliko nedelja. Jer, crveno-beli su dosad igrali protiv rivala koji su kvalitetom daleko iza na domaćoj sceni, dok su „evropski velikani“ poput Fjorentine, Fenerbahčea i Zenita meč sa Zvezdom dočekali tokom priprema, uz upitan motiv za nadigravanjem.
Jasno je da crveno-beli imaju još „rupa“ koje moraju da zakrpe, a postoji bojazan da će većina igrača koji imaju dovoljno kvaliteta da pomognu već biti razgrabljeno.
Jednostavno, i Zvezda i TSC i Čukarički moraju da daju maksimum kako bi što jači dočekali grupnu fazu ovih takmičenja – u suprotnom, očekuje nas izuzetno bolno prizemljenje posle kog je veliko pitanje da li će srpski fudbal biti i 15. u Evropi, jer će potencijalan udarac na koeficijent biti gotovo nemoguće nadomestiti ako slika koju naši klubovi pošalju u Evropu ne bude drastično bolja.
A jednostavnijeg načina za to od pojačanja – nema.