0
Do 22. godine je bio automehaničar, a onda je postao svetska fudbalska zvezda. Sve se promenilo vrlo, vrlo brzo.
Do 22. godine je živeo i radio kao automehaničar a onda je Miladin Pršo postao fudbalska ikona, ovu priču je preneo engleski portal „Goal.com“.
PROČITAJTE JOŠ
Rođen je 1974. godine u blizini Zadra, u malom mestu Obrovac, gde je živeo u srpskoj porodici sa ocem Radetom i majkom Nadom.
Kada je počeo rat otišao je u Ruen na severu Francuske, a roditelji su se preselili u Bačku Topolu.
Pre nego što je stigao u Monako imao je 100 kilograma, pio je i pušio cigarete.
„Pušio je više od dve kutije cigareta dnevno. Svako veče pio bi pivo i šnaps u jednoj od birtija u blizini svojeg malenog stana. Kao i drugi radnici, svoje probleme otpuhivao je u dimu cigareta“, napisao je ovaj portal kada je stigao u Ruen kao izbeglica sa 19 godina.
Imao je sto kilograma i problem s alkoholom. Igrao je povremeno za amatersku ekipu Ruena. Ono što se činilo nezamislivim 1995. ostvarilo se 2003. godine: Pršo je zaigrao s Monakom u Ligi šampiona. Široko raširene ruke, konjski repić i isklesano telo, bio je jedinstvena pojava. Posebno se pamti utakmica protiv Deportiva kada je postigao čak četiri gola (pre njega su to uradili samo Simeone Inzagi i Marko van Basten. Rekord je srušio Lionel Mesi koji je postigao pet golova 2012. godine protiv Bajera.
Negde u tom periodu je odlučio da se odrekne srpskog imena.
Dobio je francuski pasoš kada je oženio Kerol i to je bio konačni razlog za promenu u Dado jer je ionako bio prepoznatljiviji po nadimku.
„Ja sam Hrvat, presrećan sam što sam dobio majicu s hrvatskim grbom i što sam mogao Hrvatskoj nešto malo doneti. Ja sam Hrvat, sve ostalo su glupost“, rekao je jednom u demantu slovenačkim medijima.
Njegov bratanac Milan Pršo bio je talentovani srpski fudbaler, a Dado mu je pomagao tako što mu je slao dresove i opremu. Milan je bio kapiten Zvezde u generaciji 1990, predviđala mu se velika karijera, ali je stigao do Rada i Bežanije.
Šuškalo se da ima nepravilan rad srca zbog čega ga je Hajduk iz Splita i odbacio kao talenta.
„U Hajduku nije mogao da igra, nisu ga želeli. Činilo se kako je zadnja šansa za normalnom fudbalskom karijerom propala kada je počeo rat. Otišao je u Francusku. Nije znao niti jednu reč i družio se gotovo isključivo s čašama u koje je prečesto i preduboko gledao“, pisao je engleski portal.
Onda mu se život promenio.
„Prilikom jednog opijanja, život mu se konačno promenio. Kroz dno čaše video je, kako sam kaže, „ljubav svog života“. Mlada Francuskinja Kerol bila mu je spas i uz nju se preporodio. Smršao je 20 kilograma, smanjio broj cigareta i vikende je ponovno provodio na fudbalskom igralištu.“
Počeo je u četvrtoligašu Stad Rafalou, a primetio ga je skaut Monaka. Monako ga je poslao na pozajmicu u Ažaksio gde je prestao da pije. Morao je ponovo da nauči da hoda.
„Na pozajmici je bio sjajan i odlučili su da ga vrate u Monako. Konkurencija je bila strašna – David Trezege i Marko Simone. Ali još jednom je teška sudbina zadesila bivšeg mladog alkoholičara. Prilikom rutinskog pregleda otkrivena mu je dislokacije kosti u desnoj nozi koja mu je stvarala probleme. Morao je da ide na operaciju u kojoj su mu morali slomiti kosti kako bi ih ponovno mogli namjestiti. Pršo je rekao kako je tada morao ponovno da nauči da hoda. Uradio je sve što je mogao da se na teren vrati što je pre moguće. Trezege je otišao iz Monaka i otvorila mu se šansa, a on ju je zgrabio. Odveo je Monako u Ligu šampiona, a Didije Dešam je rekao kako nikad nije video takvog borca“, pisalo je.
Postao je jedan od najboljih napadača Hrvatske, postigao je devet golova na 32 susreta i osvajao titule u Monaku i Glazgovu.
BONUS VIDEO Prvi reprezentativni susret Lea Mesija i Luke Modrića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare