Za jedan dan Crvena zvezda je potrošila desetak miliona evra za tri pojačanja dostojna Lige šampiona, In-beom Hvanga, Šerifa Endiajea i Nasera Đigu.
Dok se mi u Srbiji češemo govoreći „vau, dvaput je oboren rekord u srpskom fudbalu za najskuplje plaćenog fudbalera u jednom danu“, neki Čelsi, koji je spucao skoro 240 miliona za trojicu igrača se sit ismeja cifri od deset miliona.
To više govori o onome gde mi živimo, nego o tome koliko su Čelsi, PSŽ, Siti, Real, Arsenal, Bajern i ostali trošili, da bi im ekipe u svojim ligama, ili u Ligi šampiona, bile konkurentne.
Svako od njih je, bez da preterano trepne, dao između 100 i 200 miliona evra samo ovog leta kako bi se igre bogatih i moćnih nastavile, i kako je onda moguće očekivati da jedan srpski klub koji potroši desetinu (ili manje) od tih cifara, bude konkurentan?
Jedino tako što pogodi nekog Kviču Kvarackeliju, kog Rubin iz Kazanja plati 600 hiljada evra, a proda ga za šest miliona, pre nego što ga Dinamo Batumi duplira kad ga šalje u Napoli.
Recept koji funkcioniše po principu mačke u džaku često ne uspeva i Zvezda je to prethodnih godina baš osetila na svojoj koži i sa Rikardinjom, Žanderom, Ebisiliom, Van la Parom, Kafuom i ostalima koji su dolazili, podbacivali u manjoj ili većoj meri i onda odlazili već sledećim avionom.
Zajedničko svima njima bilo je to što su uglavnom bili pristupačni. Pa opet, Van la Pari milion i dvesta za prelaz u Zvezdu ostadoše rekord karijere, a Ebisiliju upola manja suma, opet za dolazak u Ljutice Bogdana. Naši klubovi povremeno vole da se pohvale time kako kupe jeftinog igrača i onda se on ispostavi kao bum za ovdašnje uslove i prilike, ali se sada čini da je Zvezda izabrala drugačiji put.
Pošto u domaćim okvirima dominira već šest godina, priča je morala da se preseli ka Evropi jer je ovde „igrica već pređena“.
Baš tu u Evropi se vidi ko od pojačanja može i šta može da uradi i retko će se desiti da fudbaler plaćen nekih 300 hiljada evra da dva gola jednom Liverpulu, kao što je uradio Pavkov.
Za takve stvari je najčešće potrebno više talenta, rada, odricanja jednog fudbalera, pa shodno tome i više para za njega. Srpski šampion se dva puta u proteklih pet godina takmičio u Ligi šampiona i oba puta primao po četiri, pet i šest golova u grupi.
Shvatio je da mu neki Žander neće doneti ništa dobro ni protiv Jang Bojsa ili Lajpciga, a ne protiv Mančester sitija i onda je rešio da se, na neki način kocka i da odreši kesu više nego ikada do sada.
Pet, pet i po miliona za Hvanga, oko četiri bez bonusa za Endiajea, preko milion za Omrija Glazera, dok su Olanjinka i Kraso stigli bez obeštećenja, sve to na papiru zvuči jako dobro.
Novi trener, nova postavka igre koja obećava i želja svih pobrojanih da se dokažu u Ligi šampiona. Hvang kao kreator igre u veznom redu koji brzim i pametnim dodavanjima „buši“ odbrane, Endiaje kao čovek koji će u napadu hteti da pokaže brzinu i snagu kao neke od glavih predispozicija i Điga koji iznad svega ima želju da se dokazuje sa 20 godina.
Kraso je mogao da ode i u neki tim sa većim budžetom, ali je hteo Ligu šampiona, Olanjinka je dogovoren još ranije i već se za njegovo ime dobro zna, a već je tokom priprema pokazao šta ume.
Suštinski, niko od njih nije povoljan za angažman, čak i kad stigne bez obeštećenja, jer je dobro poznato i da fudbaler koji stigne bez naknade drugom klubu, traži za sebe što bolje uslove.
Upravo zbog toga je Zvezda reagovala, počev od dovođenja trenera koji je dobio trogodišnji ugovor, da gradi ekipu po svojoj meri kako mu odgovara. Ekipa je potpuno renovirana, deluje daleko potentnije nego što je to bilo prošle sezone kod Miloša Milojevića i opet će biti u grupi ekipa sa najmanjim budžetima u Ligi šampiona.
Pa ipak, to što bismo mi u Srbiji voleli da imamo pet klubova koji igraju Evropu na ravnoj nozi sa ostalima, ne diktiraju naše volje i lepe želje, nego naše mogućnosti, a mi nismo ni „ekonomski tigar“, ni bogata zemlja.
Štaviše, dok god ima ovog stepena korupcije, dok god je vrh države slepljen u zagrljaju s kriminalom i dok god se to ne pročisti, nećemo steći ni minimalan uslov da budemo bogati, pa da Partizan, Zvezda, TSC i bilo ko drugi može najnormalnije da potroši 15, 20 miliona evra za prelazni rok i da kaže – ok, hoćemo da prođemo grupu Lige šampiona, Lige Evrope, Lige konferencija. Umesto toga… pa, recimo da smo videli šta imamo tokom ovih kvalifikacija.
Mi smo zemlja u kojoj je deset miliona evra i dalje mnogo, posebno kad se makar deo tog novca odliva iz naših džepova kao njenih građana. Zato i kažemo da je ono što Zvezda ove sezone radi svojevrsna kocka.
Jer, šta ako se desi da opet primi pet, ili šest golova? Tu se gubi tlo pod nogama jer nikad više uloženog novca na dva pojačanja (Điga je pozajmljen uz mogućnost otkupa), nikad više sužava i manevarski prostor Zvezdi za alibi i izgovore ako se to ne potkrepi rezultatima.
Zato je pre četiri i pet godina bilo u redu igrati Ligu šampiona sa nula očekivanja, sada već navijači mogu da se nadaju nečemu i da budu ljuti ako im se to ne ispuni. Ako ništa drugo, a ono bar da se „potuku“ sa Jang Bojsom za treće mesto i prolaz u Ligu Evrope, kad već znamo da će Lajpcig zapeti iz petnih žila da bi prošao u osminu finala, a da je Siti neku dimenziju iznad svih ostalih.
Naravno, sve ovo ne znači da unapred tu treba odustajati na Etihadu ili Marakani protiv Gvardiole, ne znači ni da bi tri, četiri gola od Sitija značila bruku, ali znači da je za ovdašnje uslove plaćeno dosta novca da bi se bar sa Lajpcigom ili Jang Bojsom desilo nešto slično.
Baharov spisak od 23 igrača:
Golmani: Omri Glazer, Zoran Popović, Nikola Vasiljević;
Odbrana: Miloš Degenek, Naser Điga, Aleksandar Dragović, Uroš Spajić, Nemanja Milunović, Srđan Mijailović, Milan Rodić;
Vezni red: Marko Stamenić, Kings Kangva, Hvang In-beom, Gelor Kanga, Mirko Ivanić, Osman Bukari, Uroš Kabić, Aleksandar Katai, Stefan Mitrović;
Napad: Vladimir Lučić, Žan-Filip Kraso, Piter Olanjinka i Šerif Endiaje.
Zvezdin raspored u Ligi šampiona:
Prvo kolo – 19. septembar: Mančester siti – Crvena zvezda
Drugo kolo – 4. oktobar: Crvena zvezda – Jang Bojs
Treće kolo – 25. oktobar: Lajpcig – Crvena zvezda
Četvrto kolo – 7. novembar: Crvena zvezda – Lajpcig
Peto kolo – 28. novembar: Jang Bojs – Crvena zvezda
Šesto kolo – 13. decembar: Crvena zvezda – Mančester siti