Neverovatno je kakav je put za kratko vreme imao čovek koji je imao veliku karijeru kao fudbaler.
„Dugo sam u fudbalu i znam da su spekulacije sastavni deo njega. Ne obazirem se, radim svoj posao. Ja sam 100 odsto posvećen Bajeru i svemu što nas čeka u narednom periodu. Vidim sebe ovde i naredne sezone“, bio je primoran da utišava glasine Ćabi Alonso, samo tridesetak nedelja pošto je preuzeo u ruke „vruć krompir“.
A glasine kažu da je, nekada legendarni fudbaler Real Sosijedada, Eibara, Liverpula, Real Madrida i Bajern Minhena već na meti velikana.
Eto koliko u modernom fudbalu nema vremena ni za šta, sve se traži sada i odmah. Trideset nedelja je bilo potrebno da se Alonso nađe na meti glasina i u žiži priča o selidbi u Totenhem i Real Madrid.
Real je baš u subotu uveče osvojio Kup kralja pobedom nad Osasunom, a Karlo Ančeloti tek što je rekao da ima utisak „kako mu je svako finale poslednje već 20 godina“.
Sve to je raspalilo već uveliko raspoložene medije u Španiji i Engleskoj da pričaju o Alonsu u kontekstu spomenutih velikana. Preporuka je svakako kad od tima kog Bajern Minhen pregazi sa 4:0, za kratko vreme napravite ekipu koja Bajern pobedi sa 2:1, nepuna četiri meseca kasnije.
Na čitavu kakofoniju oko povratka Ćabija u Španiju se nadovezao i Florentino Perez, predsednik Reala koji je rekao da Ančeloti ostaje jer ima ugovor sa Realom i klub je zadovoljan Italijanom.
To je malo skrenulo pažnju sa transfer glasina Alonsa, koji je svejedno zaslužio pohvale za ono što radi sa Bajer Leverkuzenom.
Jer, pitanje je da li bi i mnogo iskusniji treneri od 41-godišnjaka uspeli da preuzmu klub kao pretposlednji u zoni ispadanja i dovedu ga na prag Evrope u ligi kakva je nemačka.
Pet bodova je Bajer Leverkuzen imao posle osam utakmica i pet poraza. Jedna pobeda i dva remija. Previše mršavo i dovoljno tek za 17. mesto na tabeli.
Danas, posle vikenda u kom je Leverkuzen izgubio od Kelna 1:2, i dalje je na šestom mestu prvenstva, onom koje vodi u kvalifikacije za Ligu konferencija.
I dalje je u poziciji da kroz Ligu Evrope prođe u elitno takmičenje naredne sezone, jer „farmaceuti“ idu 11. maja na noge Romi u polufinalu Lige Evrope.
Taj meč dolazi nepunu godinu nakon što je Bajer ispao iz Kupa Nemačke od trećeligaša SV Elversberga.
Uz rane povrede Karima Belarabija, Amina Adlija i Roberta Andriča i dolazak samo talentovanog Adama Hlozeka, Bajeru se prošlog leta nije dobro pisalo.
Otežavajuća okolnost je što je sastav ostao gotovo netaknut, a taj tim je bio treći u Nemačkoj prošlog proleća.
Početak sezone je iznedrio probleme koji su kulminirali ispadanjem iz Lige šampiona i oktobarskim otkazom Herarda Sioana, prošlog trenera Leverkuzena.
Ono što je švajcarskom treneru bilo krajnji trenutak, Alonsu je bilo pravi momenat.
„Čekao sam pravi trenutak i mislim da je to baš sada. Srećan sam što sam ovde. Spremao sam se da budem trener jednog dana i verujem da sam sada spreman za to“, poručio je Alonso kad je preuzeo tim i bio je u pravu.
Sajmon Rolfes, sportski direktor Bajera predstavio je Alonsa kao nekadašnjeg igrača svetske klase i „inteligentnog stratega, veoma uspešnog u tri najzahtevnije lige Evrope“.
Iako to na klupi ne mora da bude nikakav poseban signal za uspeh, kockanje sa velikim igračkim imenom se isplatilo, što nismo viđali tako često.
Uspeo je recimo Ćavi Ernandez u Barseloni, ali ima mnogo trenera koji nemaju iste rezultate, tim pre što je Ćavi poveo Barsu koja se „po difoltu“ bori za titulu.
Frenk Lampard je prihvatio da bude privremeni menadžer Čelsija, Stiven Džerard je imao svojih muka u Aston Vili, pa veliko fudbalsko „ime“ definitivno ne znači i vrhunskog trenera.
Dati čoveku koji u ligama petice nikad nije dobio svoj tim, da vodi ekipu koja se bori a opstanak, u najmanju ruku je hrabar potez.
U konkretnom slučaju, ispostaviće se, i vizionarski. To je još pre nekoliko godina sugerisao Žoze Murinjo, predviđajući Alonsa kao velikog trenera, a Ćabi je odmah u prvom meču podigao obrve skeptika pobedom nad Šalkeom 4:0.
Pauza zbog Mundijala u Kataru je usred jeseni olakšala zadatak Alonsu koji je mogao da radi sa timom za to vreme i prilagođava se onome što ekipi treba.
Četiri pobede posle Mundijala u Kataru svedoče da je u tome uspeo. Počeo je da se oslanja na mlade talente u ekipi. Iznenadio je one koji su očekivali da će igrati na posed.
Umesto toga je morao da ojača svoju ekipu mentalno, da joj podigne sigurnost u odbrani, pa da formira i „glazira“ napad.
Formacija 3-4-3 se ispostavila dovoljno kompaktnom bez lopte dok je odbrana postepeno poboljšavana nakon 1:5 protiv Ajntrahta.
Alonso je za javnost zatvorio svoje treninge sa ekipom, što se videlo pred okršaj sa Borusijom iz Mehengladbaha, gde četiri dana niko nije mogao da priđe onome što su radili Ćabijevi igrači.
Florijan Virc, kreativni igrač „farmaceuta“ je trenera opisao kao punog znanja i kao nekoga na koga možete da se ugledate. Što i nije teško, dovoljno je da kao vezista otvorite Jutjub i vidite Alonsove video snimke iz velikih klubova.
„Nije baš najgore na svetu kad imate na koga da se ugledate i ko zna da vam podeli poneki savet na terenu“, rekao je Virc jesenas.
Posle lošeg početka sezone laka odluka Alonsa bi bila da poveri borbu za opstanak iskusnijim igračima. Umesto toga, okrenuo se onim mlađima, željnim dokazivanja. Musa Dijabi je jedan od njih.
Dijabi nije dao gol na osam mečeva pre dolaska Alonsa, a do januara je već dao šest golova na devet utakmica. Žeremi Frimpong je isto dao svoj deo doprinosa.
Odmah je pokazao šta ume sa dva gola protiv Šalkea na debiju novog trenera i od tada je 22-godišnjak upisao još četiri gola i pet asistencija i ima ukupno devet golova i deset asistencija.
Dijabi ima „dabl-dabl“ sa 14 pogodaka i 11 asistencija, a poslednju je upisao protiv Kelna u subotu.
I pored tog poraza, Alonso je postao prvi trener od Klausa Topmelera iz 2002. godine sa bar sedam pobeda zaredom.
Uz to je u Evropi pobeđivao Monako i Ferencvaroš, obe ekipe koje su bile u grupi sa Crvenom zvezdom u Ligi Evrope.
Mađare je sa dva puta po 2:0 eliminisao bez većih problema, sa Monakom je bilo povuci-potegni na penale posle 3:2 i 2:3, ali eto Bajera u polufinalu.
Uz to, Bajer je do utakmice sa Kelnom bio neporažen puna dva i po meseca (Majnc 2:3), pre toga je dva puta gubio od Augzburga i Borusije Dortmund na prelasku iz januara u februar u Bundesligi i to je to za ovu godinu. Ostalo su bile pobede i remiji.
Nije tako loše za tim koji je pre sedam meseci bio u zoni ispadanja. To je uglavnom zasluga stratega koji je sa nekoliko bitnih poteza preporodio nemački klub i zbog čega će biti zanimljivo videti kako će Bajer izgledati naredne sezone. Pod uslovom da Alonso uopšte ostane na klupi.
BONUS VIDEO Grad katastrofalno rekonstruisao fudbalski teren: Za samo sedam meseci kroz asfalt počela da niče trava